Novo krivično delo koje se zove Objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela je iz perspektive ljudskih prava ubedljivo najproblematičniji predlog izmena, kaže za Mašinu Milena Vasić, pravnica u Komiteta pravnika za ljudska prava –Yucom.
Ovo delo je postavljeno kao previše opšto, objašnjava Vasić. „Čitano iz ugla situacije sa protestima i velikog broja osumnjičenih za nasilno rušenje ustavnog poretka tokom blokade železničkog saobraćaja može da se shvati da će neko ko poziva na protest, odnosno na blokadu saobraćaja biti osumnjičen za ovo krivično delo, a možda za njega i krivično odgovoran“.
Podsetimo, Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika predviđa zakonske kazne od tri meseca do tri godine za onoga „Ko putem sredstava informacionih tehnologija ili na drugi način učini dostupnim materijal koji sadrži informacije kojima se daju saveti u cilju izvršenja krivičnog dela“, „vrši posredovanje u pristupanju materijala“, a čak i onoga „Ko pomoću sredstava informacionih tehnologija svesno pristupi materijalu iz stava 1“.
Zašto se briše iznuđivanje iskaza?
Nacrtom se, kako smo pisali, predlaže i brisanje krivičnog dela iznuđivanja iskaza uz obrazloženje da se ono briše, između ostalog, i radi usklađivanja sa preporukom UN komiteta za prevenciju torture, skreće pažnju Vasić, kao i zbog toga što drugi član Krivičnog zakonika sadrži iznuđivanje iskaza.
To je, kako Vasić kaže, tehnički tačno – ali problematično. U pitanju je delimična primena međunarodnih standarda koja izaziva podozrenje. Naime:
„Preporuka UN komiteta Srbiji da svoju definiciju zlostavljanja i mučenja uskladi sa Konvencijom UN protiv mučenja i drugih nehumanih i ponižavajućih kazni u postupaka je data još 2008. godine. Mi to nismo uradili – ali smo postupili po preporuci da se obriše iznuđivanje iskaza kao posebno krivično delo koje je već sadržano u delu Zlostavljanje i mučenje, Član 137, u Stavu 2“.
To je vrlo osetljivo u ovom političkom trenutku, ocenjuje Vasić. „Više neće biti kvalifikovanog oblika ovog dela kada je nastupila teška telesna povreda i smrt, a mi upravo imamo postupak koji se vodi za lice koje je umrlo dok je bilo lišeno slobode i dok je bilo pod nadzorom policije“, skreće pažnju naša sagovornica.
Kako dodaje obrazloženje nije sasvim lišeno smisla, ali bi bilo bolje da se išlo postupno, sa usvajanjem svih međunarodnih standarda koji se odnose na torturu, a koje je UN komitet preporučio. „Ovde je država neke preporuke prihvatila selektivno i nedosledno“.
Nema osavremenjivanja krivičnih dela protiv životne sredine iako za tim postoji potreba
Vasić ističe i da Nacrt propušta da interveniše u krivično dela protiv životne sredine, što bi po njenoj oceni zahtevala i aktualna politička situacija i nova direktiva Evropske unije u kojoj se izražava potreba da se ukladi sa propisima na tom nivou.
Suština je u tome da zakonodavac nije dirao u krivična dela koja se odnose na životnu sredinu, a da ista postoji potreba za osavremenjenjem tog dela krivičnog zakona i usklađivanjem sa novim evropskim zakonodavstvom.
„Penalni populizam“, odnosno pooštravanje kazni umesto izmena njihovih definicija
Čitav Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika sadrži niz nedoslednosti, te sadrži i rešenja koja se mogu smatrati dobrim, ali i loša, komentariše Vasić.
„Veći deo zakona je nešto što zovemo ‚penalni populizam‘. Radi se o pooštravanju sankcija bez suštinske promene u krivičnim delima koja su u pitanju“, kaže Vasić.
Podsetimo, dok nakon izvršenja krivičnih dela koja uzburkaju javnost, kao što su silovanja i ubistva, građani često traže oštrije sankcije za počinitelje, pravnici objašnjavaju da pooštravanje sankcija ne doprinosi generalnoj prevenciji po automatizmu – odnosno ne odbija potencijalne počinioce od zločina.
„Ovo se naročito odnosi na nasilje u porodici i na silovanje. Ženske organizacije godinama traže da se izmeni definicija silovanja. To nismo dobili, ali smo dobili teže kazne – iako one od strane ženskih organizacija nisu dovođene u pitanje“, komentariše Vasić.
Nije sankcionisana „osvetnička pornografija“
Pooštravanje kazne za silovanje je izvršeno na inicijativu predsednika – što čak i piše u obrazloženju izmena koje je pisalo Ministarstvo pravde, skreže pažnju Vasić. Po njenoj oceni, u pitanju je populistička i politička mera koja nema potencijal da izmeni nešto kod izvršenja dela.
„S druge strane, zakonodavac je ignorisao inicijativu da se femicid sankcioniše kao posebno krivično delo. U potpunosti je zanemarena i inicijativa da se sankcioniše objavljivanje seksualno eksplicitnog sadržaja koji je nastao zloupotrebom poverenja, odnosno ono što kolokvijalno zovemo ‚osvetnička pornografija‘“, naglašava Vasić.
Predložene izmene ne menjaju na bolje položaj krivičnih dela rodno zasnovanog nasilja. Predložene mere imaju osnovni cilj da budu odgovor na ono što se dogodilo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, Duboni i Malom Orašju, skreće pažnju Vasić. Naročito je takav set krivičnih dela koji se odnosi na držanje oružja, smatra Vasić.
„Vidi se stihijski pristup problemu, čiji je cilj da rešava posledicu, a ne uzrok problema“, kaže naša sagovornica.
Neke od predloga, kao što je uvođenje posebno otežavajuće okolnosti za krivična dela prema licu s invaliditetom, nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava pozdravljaju. Dobrim predlogom Vasić smatra i uvođenje specijalnog povrata u odnosu na opšti, odnosno strožije kazne za povratnike-počinioce istovrsnih dela.
I.K.
