Kako za Mašininu emisiju „Šta kaže?“ ocenjuje studentkinja Dina Mehović, a povodom protesta u Novom Pazaru 21. decembra u znaku podrške DUNP-u, studenti očekuju građane i studente iz cele Srbije.
„Sam protest je organizovan zato što uprkos bezmalo 11 meseci blokade fakulteta te našem zahtevu za prinudnom upravom, mi nemamo nikakav odgovor. Univerzitet nam se i dalje urušava i to je ono što nas najviše brine. Primera radi, oko 30 profesora je ili napustilo ili dalo otkaze. S druge strane, na sajtu Univerziteta piše da je većina nastavnog kadra samovoljno napustilo fakultet, što nije istina. Sve su to izvrsni profesori bez kojih DUNP ne bi mogao da opstane. Pored toga, oko 200 studenata je izgubilo status i nema prava da nastavi svoje studiranje, iako razlozi za takav postupak nisu navedeni“, navodi Mehović.
S obzirom da se 20. decembra obeležava Međunarodni dan solidarnosti, prigodno je bilo pitati Mašininu sagovornicu upravo o reči „solidarnost“, s obzirom da je ista najčešće upotrebljavana u medijim kada su u pitanju bili studenti DUNP-a i Novi Pazar.
Kako kaže Mehović, upravo je i studente u blokadi iz Novog Pazara solidarnost najviše vodila kroz njihovu borbu.
„Pre blokada naš univerzitet nije imao nikakvu povezanost sa ostatkom Srbije, niti mi kao studenti sa našim kolegama. I onda, samim stupanjem u blokadu, uspeli smo da stvorimo kontakt sa ostatkom zemlje, i to nam je pokazalo da, koliko god su ti ljudi udaljeni od nas, nismo toliko različiti. Svi smo mi tu zbog jednog stava, od prvog dana, a to je da hoćemo da institucije u ovoj državi rade svoj posao, a ne da odgovaraju jednom čoveku. I upravo su se prve slike solidarnosti tokom studentske borbe mogle videti na DUNP-u. Naš amfiteatar je tokom početaka studentske borbe među prvima primio naše kolege kako bi nam oni objasnili šta je naš zadatak, kako da podelimo odgovornost, kako plenum funkcioniše itd. Jer, podsećam, mi smo zadnji Univerzitet koji je stupio u blokadu“, objašnjava Mehović.
Kako dodaje, momenat solidarnosti između pobunjenih građana i studenata se onda oslikavao na svim većim protestima širom Srbije – od Kragujevca, preko Niša do Beograda.
„Nebitno da li je Univerzitet u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevac ili Prištini, mi smo svi tu zajedno, a sve kako bi izgurali ovu priču do kraja. Naposletku, imali smo momente spajanja religija, i tu navodim primer protesta ispred RTS-a za Uskrs, kada smo došli da odmenimo naše kolege, dok su oni dolazili kod nas dok je bio Ramazan. I tu smo mi shvatili da nismo slepo crevo Srbije, već da ljudi iz ostatka zemlje brinu za nas. Jednostavno, mi smo svi mladi ljudi koji ne žele da trpe represiju“, rekla je sagovornica Mašine u emisiji „Šta kaže?“, te dodaje da, kada je u pitanju solidarnost samih profesora, oni nisu očekivali toliku količinu podrške.
„Mi nismo hteli njih da stavljamo u neprijatnu situaciju, međutim, čim smo stupili u blokodu oni su nas podržali. A mi smo znali šta se sve dešava na DUNP-u, odnosno da su za najmanju nesuglasicu ljudi dobijali otkaze te da im se pretilo na različite načine. I ti profesori, koji su i dan danas glasni, su prvenstveno pokazali da su ljudi i van amfiteatra i učionica te da brinu za svoje studente. I to je ono što u prosveti treba da bude glavna vodilja, samim tim su i naši profesori heroji“, ukazuje Mehović.
Za kraj, upitana o situaciji na DUNP-u, te o činjenici da će umesto ozloglašene Zane Dolićanin funkciju rektorke preuzeti Tanja Soldatović, Mehović podseća da je njihov šesti zahtev bio da se uspostavi prinudna uprava.
„Mi nismo tražili da Tanja zameni Zanu, već da Univerzitet radi, a ne da se smenjuju rektori i senati, odnosno da na funkcije dolaze drugi ljudi koji će takođe samo klimati glavom. Jer, mogli smo da se uverimo da takav sistem ne funkcioniše. Naposletku, to su isti ljudi koji su 29. jula upali u zgradu Univerziteta, a sada se prave kao da se ništa nije desilo. Ne znam šta će se desiti, ali i dalje stojimo pri tome da tražimo prinudnu upravu, jer to za nas nije igra“, zaključuje Mehović u emisiji „Šta kaže?“.
M.B.
