Na vrata Junajted grupe juče je pokucao novi direktor, Vladica Tintor. U nekoj drugoj situaciji to možda i ne bi bila vest značajna za širu javnost ali uzimajući u obzir društveni kontekst i medijsku scenu Srbije pojava novog direktora kompanije koja je vlasnik značajnih medija kao što su televizija N1 i Nova stvara bojazni o „početku kraja“ medija koje mnogi vide kao „svetlo u medijskom mraku“.
Za dolazak novog direktora nisu znali zaposleni u ovoj kompaniji, ali su očigledno znali neki mediji bliski vlastima koji su verno prenosili i najave Aleksandra Vučića da očekuje kraj N1 i Nove do novembra. Utisku da nenajavljen dolazak novog direktora nije slučajan doprinosi i grupa advokata koja je došla u njegovoj pratnji, a kako prenose mediji radi se o advokatskoj kancelariji Gecić koja zastupa i Telekom Srbija.
Ovo je prva visoka kadrovska promena u srpskom ogranku ove međunarodne kompanije od kada su prodati SBB i Sportklub koji su bili deo portfolia i trenutno malo ko zna kako će izgledati novo rukovodstvo i u kojem će se smeru dalje razvijati njihov rad. Međutim, onima koji prate dešavanja na medijskoj sceni je bilo jasno da će do značajnih promena doći nakon što je u februaru Junajted grupa prodala svoje poslove Yettelu i Telekomu što je dovelo do tektonskog poremećaja na tržištu telekomunikacija i medija u Srbiji.
Vađenje trna iz oka
Iako su od februara, odnosno od prodaje delova Junajted grupe u Srbiji, iz medija ove grupacije dolazile poruke kako neće biti nikakvih promena u njihovom radu, malo je onih koji i dalje u to veruju. A osim televizija N1 i Nova kao najvidljivijih tu se nalaze i dnevni list Danas i nedeljnik Radar, kao i niz internet sajtova povezanih sa ovim medijima.
Sve mediji koji predstavljaju trn u oko Aleksandru Vučiću koji se godinama svojski trudio da polarizuje javnost dobrim delom preko polarizaciju medija u kojoj je, pre svega televizijama N1 i Nova, nametnuto da budu okarakterisani kao „opozicioni“, odnosno kao predvodnici svega što dovodi u pitanje poteze vlasti. I bez obzira što su ovi mediji profesionalno radili svoj posao nisu mogli da izbegnu etiketiranja i napade koji su dolazili od najviših funkcionera države i Srpske napredne stranke što je ujedno bilo i zeleno svetlo za sve druge napade i pretnje koje su preživljavali radnici i radnice ovih medija.
Ipak, medijski zakoni koje je upravo Aleksandar Vučić doneo 2014. godine su od Srbije napravili eksperimentalni poligon na kojem je Evropa posmatrala posledice omogućavanja telekomunikacijskim kompanijama da postanu proizvođači medijskog sadržaja, o čemu ste mogli da čitate na Mašini pre deset godina. Tu mogućnost su tada najbolje iskoristili kompanije kao što su Junajted grupa i SBB koje su postale značajni igrači na regionalnoj medijskoj sceni. Nešto kasnije, u pokušaju da neutrališe uticaj rada medija koji su pripadali Junajted grupi, režim SNS-a će u igru uključiti Telekom Srbija koji će osnivanjem ili kupovinom medija i provajdera dobijati sve veći značaj i udeo na medijskom tržištu. Sve dok Telekom nije usisao i sam SBB, odnosno otvorio put mogućnostima kontrole medijskog sadržaja koji dolaze iz ove grupacije.
S obzirom da iza televizija N1 i Nova stoji komplikovana vlasnička struktura, koju pre svega interesuje profit a ne izveštavanje u javnom interesu ili politička situacija u Srbiji, može se očekivati da će dalji rad ovih medija zavisiti upravo od toga. To ne znači da Aleksandar Vučić i njegov režim neće nastaviti sa političkim obračunom protiv medija, ali može im biti dovoljno i nekoliko kadrova na ključnim pozicijama koji poslovanje mogu usmeriti u određenom smeru. Na kraju će biti kako kapital kaže.
