Bradaš za Mašinu kaže da se u stvari ništa nije promenilo u odnosu na prethodne rezultate i da to pokazuju i ovi podaci.
„Ono što imamo nešto promenjeno jeste da je kod određenih domaćinstava došlo do porasta rizika od siromaštva”, kaže ona.
Posmatrano prema starosti, lica stara 65 i više godina bila su najviše izložena riziku od siromaštva – 25,8%, kao i lica starosti od 55 do 64 godine – 21,4%. Najnižu stopu rizika od siromaštva imala su lica starosti od 25 do 54 godine – 14,9%. Prema tipu domaćinstva, najvišu stopu rizika od siromaštva imala su lica u domaćinstvima koja čine jedan roditelj s jednim ili više izdržavane dece – 41,3%, a najnižu stopu rizika od siromaštva imala su domaćinstva koja čine tri ili više odraslih osoba – 10,8%, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
„Do porasta rizika od siromaštva u odnosu na prethodnu godinu došlo je kod samohranih roditelja. Znači, više od 2/5 samohranih roditelja je u riziku od siromaštva“, dodaje Bradaš.
Minimalna zarada kad se izračuna prosečno za 2024. godinu bila je 47.335 dinara, što prema rečima Bradaš znači da je nekih manje od 1.000 dinara iznad praga rizika od siromaštva koji je u 2024. godini bio 45.684 dinara.
„I sad zamislite radnika ili radnicu koji radi za minimalnu zaradu i ima partnera, partnerku ili decu, oni su naravno sa tom zaradom daleko ispod praga rizika od siromaštva. Jer recimo, prag siromaštva za dve odrasle osobe i dvoje dece mlađe od 14 godina bilo je 95.915 dinara. To znači da dve minimalne zarade nisu bile dovoljne da oni dobace do praga rizika od siromaštva“, kaže ona.
Slična situacija je i sa onima koji su zarađivali medijalnu zaradu u 2024. godini.
„Oni su prelazili prag rizika od siromaštva jedino u slučaju da žive sami, a ako su sa porodicom onda su padali ispod praga rizika od siromaštva. Tako da su i ti podaci ono isto što i imamo prethodnih godina“, dodaje.
Ukoliko se poredi podaci o iznosu novčane socijalne pomoći u 2024. godini koja je bila nešto ispod 11.800 dinara, oni koji je primaju potrebna su četiri iznosa, prema njenim rečima, kako bi prešli prag rizika od siromaštva.
„Onda vidite u stvari kako se na tom siromaštvu praktično ništa ne radi“, zaključuje Bradaš.
A.Đ.
