Pojedini UN stručnjaci istakli su kako je ovaj obrazac posebno alarmantan kako se približavaju očekivani parlamentarni izbori.
„Srbija mora da obezbedi bezbedno, podsticajno i pogodno okruženje u kojem organizacije civilnog društva, uključujući posmatrače izbora, novinare, studente i branitelje ljudskih prava, mogu da ostvare svoja prava bez straha od nadzora, zastrašivanja ili odmazde,“ saopštili su stručnjaci.
Oni su podsetili na činjenicu da je pre nekoliko nedelja određeni broj članova studentskog pokreta i opozicionih političara navodno dobilo telefonska upozorenja koja ukazuju da su meta špijunskog napada i da su tehnički pregledi potvrdili tragove nove verzije špijunskog softvera za koji se prijavljuje da se koristi od 2013. godine protiv novinara i aktivista.
Stručnjaci su primetili da je ranije bilo prijavljeno zabrinjavajuće uznemiravanje aktera civilnog društva, uključujući posmatrače izbora i branioce ljudskih prava i zaključuju da takve prakse ugrožavaju sposobnost različitih aktera da prate, dokumentuju i izveštavaju o problemima u vezi sa ljudskim pravima i doprinose javnoj debati i izbornoj odgovornosti.
U kontekstu vanrednih parlamentarnih izbora koji su raspisani za 25. oktobar, UN stručnjaci navode da pre izbora ova upotreba obeshrabruje učešće u političkim skupovima i aktivnostima kampanje civilnog društva, a da tokom izbora to može uticati na izlaznost birača.
„Nakon izbora, to može omogućiti odmazdu protiv neistomišljenika.“
Pišu kako su stručnjaci dosledno izveštavali o navodnim kršenjima ljudskih prava u vezi sa protestima u Srbiji i kako su skretali pažnju na poteze koji potkopavaju pravo na obrazovanje, slobodu mirnog okupljanja i udruživanja, slobodu izražavanja, uključujući navodni pritisak na slobodu medija, kao i pretnje i napade na novinare i medijske radnike, pravo na učešće u javnim poslovima i pravo na privatnost, što posebno pogađa studente, akademsko osoblje, kao i akademsku slobodu i autonomiju univerziteta.
Stručnjaci su upozorili da se organizacije civilnog društva, studentski aktivisti, branitelji ljudskih prava, lideri opozicije i novinari suočavaju sa onlajn i oflajn nadzorom, uključujući postavljanje špijunskog softvera – navodno tajno instaliranog tokom policijskih intervjua ili proizvoljnih pritvaranja povezanih sa mirnim protestima – uz sajber napade, kampanje blaćenja i fizičko uznemiravanje.
Zaključuju da su špijunske tehnologije po svojoj prirodi nespojive sa ljudskim pravima i da njihova upotreba i prenos moraju biti zabranjeni.
„Neizvesnost oko upotrebe digitalne tehnologije u kontekstu izbora podstiče klimu straha i stvara dubok zastrašujući efekat za demokratsko učešće“, rekli su stručnjaci.
„Bez punog poštovanja slobode okupljanja, udruživanja i izražavanja pre, tokom i posle izbora, izborni proces se ne može smatrati slobodnim i poštenim.“
M.P.
