Ministar finansija u tehničkom mandatu, Siniša Mali, putem društvenih mreža poručio je da je jednokratna novčana pomoć isplaćena za gotovo dva miliona građana, u ukupnom iznosu od 50 milijardi dinara. Punoletni građani prijavili su se za pomoć od šest hiljada dinara, a penzioneri su, u zavisnosti od visine penzije, dobili između 20 i 35 hiljada. Pomoć su dobili i korisnici novčane socijalne pomoći, dečijeg dodatka i boračkog dodatka. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, zahvalio se penzionerima i borcima što su gradili i branili Srbiju i poručio da su novac koji dobijaju od države zaslužili i zaradili.
Zašto je građanima Srbije ovakva pomoć potrebna i je li to socijalna, ekonomska ili politička mera, upitali smo Aleksandra Miloševića, zamenika direktora i urednika portala Nova ekonomija.
„Potrebna nam je pomoć zato što imamo jako loš životni standard. To je vrlo jednostavno“, navodi Milošević i dodaje da je prosečna plata u Srbiji 120.000 dinara, a prosečna penzija 56.000 dinara, a da čak i te brojke kvare stvarnu sliku životne situacije mnogih građana Srbije.
„Dakle, imate prosečnu penziju od 56.000 dinara, ali manje od 35.000 dinara, prima oko 400.000 penzionera, ili svaki četvrti penzioner. Pa i kada pogledate recimo plate, prosečna je 120.000, a više od dve trećine prima manje od proseka. Negde oko 800-900.000 radnika prima zapravo neuporedivo manje iznose, negde do 65-70.000 dinara“, ističe sagovornik Mašine.
Novčana pomoć nauštrb kanalizacije
Urednika Nove ekonomije smo upitali kakve posledice ima ova mera i kako će se ona otplatiti.
„To se otplaćuje tako što smo taj novac pozajmili i sada ćemo taj novac i da vraćamo. To se otplaćuje takođe tako što nećete sprovesti one projekte koje ste planirali da sprovedete. Konkretno mi smo u Novoj ekonomiji radili analizu odakle je zapravo uzet ovaj novac i jedan veliki deo tog novca uzet je od gradnje kanalizacije. Dakle, od onih ljudi koji žive u selima, u malim mestima, ruralnim krajevima u unutrašnjosti Srbije, koji i dalje nemaju kanalizaciju, koji i dalje koriste septičke jame“, ističe Milošević i objašnjava da su ove godine planirana određena sredstva da se njima izgradi kanalizacija – ali su sada ta sredstva izbrisana i taj novac je preusmeren da se podeli svim građanima.
„U suštini, vidite da je uzet upravo od onih kojima je i dat, a umesto bude dat samo njima, dat je direktorima, poslanicima, bogatim penzionerima, bogatim poslodavcima i svima ostalima kojima taj novac nije potreban“, zaključuje urednik Nove ekonomije.
Izbori su jedino opravdanje
Na pitanje da li je jednokratna pomoć države ekonomska ili pak politička mera, Milošević kaže da se novac uvek deli pred izbore i da je to isključivo politička mera.
„Nije čak ni socijalna mera kada razmislite ozbiljno o tome jer vidite da se to deli svim građanima Srbije. Dakle, to se deli i Vama, i meni, i raznim direktorima, i poslanicima. Svi dobijaju tih 6.000 dinara. I oni penzioneri koji primaju penziju od 200.000 dinara – a imate i takve penzionere. Taj mali broj će isto dobiti 20.000 dinara pomoći. Dakle, neko ko je bio generalni direktor velike kompanije, ima 200.000 penziju, će sad dobiti pomoć od 20.000 dinara. Njemu to naravno ne treba. Da je ova prava socijalna mera, ona bi bila usmerena kao onima kojima je zaista potrebna i ti ljudi bi onda mogli dobiti mnogo više novca“, navodi Milošević.
Ovakva mera nije održiva na duži vremenski period niti poboljšava živote ljudi na duže staze što za Miloševića još jednom potvrđuje da ka tome nije bila ni usmerena.
„Takođe, da nije bila usmerena ka tome, ako je potreban još jedan dokaz, je to što nemate nijedan poseban razlog da sada u ovom trenutku to radite osim izbora. Niti sada imate veliku krizu koja se desila recimo prošlog meseca, nismo imali nikakve sankcije, nismo imali nikakve korone, nismo imali ništa u tom smislu. Nemate ni neku veliku potrošnju sada ovog meseca, nije sada Nova godina ili nešto da možete time to da pravdate. Jedino što imate to su izbori i jedino što imate to je potreba da na taj način očigledno obezbedite sebei glaseve, ali to već svi znaju“, zaključuje naš sagovornik.
A.G.A.
