Studenti su dva dana pre predaje potpisa iste prikupljali na različitim lokacijama širom Srbije, a juče su zajedno sa građanima, kojih je prema proceni Arhiva javnih skupova bilo oko 8.700, prošetali od Rektorata do zgrade RIK-a, gde su ih dočekali trubači.
Sociolog Vladimir Simović za Mašinu kaže da je ovakva atmosfera očekivana, ali da ranije nije viđena.
„Od kad pratim izbore, a to nije kratak period, ne pamtim da se išta slično desilo, da su ljudi tako masovno i sa toliko optimizma ispratili predaju jedne izborne liste“.
On navodi da je Studentska lista izrasla iz društvenog pokreta koji je u prethodnih 22 meseca bio poznat po masovnosti i preuzimanju ulica širom Srbije.
Naš sagovornik se dotakao i pitanja medija sa nacionalnom pokrivenošću, koji, kako on navodi, nisu ispratili ova dešavanja.
„Praktično se skriva optimizam kako bi se plasirala poruka da je sve normalno i da režim ima kontrolu nad situacijom, a činjenica je sasvim suprotna“.
On smatra da predizborna kampanja mora ostati u duhu ove „praznične“ atmosfere.
„Jasno je svima da nas čeka težak period, da režim neće u ovoj izbornoj trci biti u rukavicama. Ali, sa druge strane, ne sme se odustati od optimizma jer je istrajavanje ono što i neodlučnima može pomoći da se odluče, ako osete da promena nije nešto daleko ili utopijsko, već nešto realno i na dohvat ruke“, kaže Simović.
Podseća da se u narednih 40 dana do raspisivanja izbora mora uložiti mnogo energije, za šta je, kako on kaže, potrebno da se što više građana i građanki uključi i pomogne, jer „pobeda može biti samo zajednička, ili je neće biti“.
„Ovi izbori su velika nada i prilika, koja je pitanje kada će nam se ponovo ukazati, da se neke rane zacele i da se krene u obnov“, zaključuje Simović.
Kako je izgledao „put pobednika“
Građani su se u 17 časova okupili ispred Rektorata, gde su im se najpre obratili docent sa Učiteljskog fakulteta Nemanja Karović i studentkinja Stomatološkog fakulteta Milica čiji je mobilni telefon bio meta špijunskog sajber-napada softverom Pegazus.
Nakon govora na binu su izašla poznata lica, od studenata koji su na Vidovdan prošle godine privedeni, a sudi im se za narušavanje Ustavnog poretka, drugi prebijani, privođeni i optuživani studenti, a na kraju i studenti iz jedinice „Student u svakom selu“.
Zatim su se priključili i kandidati studentske liste među kojima je bio aktivista „Ne damo Jadar“ Zlatko Kokanović, Aeksandar Nikolajević, Saša Trailović, profesor veterinarske medicine, Aleksandar Nešković, kardiolog i profesor Medicinskog fakulteta u penziji.
Studenti su izneli veliki broj kutija u kojima su bili potpisi podrške za njihovu listu, a potom su se okupljeni građani uputili ka RIK-u. Pred polazak je student koji je vodio program naveo da danas počinje prikazivanje programa, koji će najpre početi u Vojvodini, a detaljan plan se nalazi na njihovom zvaničnom sajtu.
Ko se sve nalazi na Studentskoj listi – Studenti pobeđuju?
Neke od kandidata su studenti predstavili na prvom predizbornom skupu u Novom Sadu među kojima su profesor na Filozofskom fakultetu Jovo Bakić, glumac Tihomir Stanić i drugi.
Studenti su neposredno nakon predaje potpisa izbacili konačnu listu na kojoj se nalaze profesori, umetnici, lekari, aktivisti, preduzetnici i ljudi iz različitih krajeva Srbije.
Prvi na listi je profesor doktor Ilija Srdanović, kardiolog iz Novog Sada, profesor na Medicinskom fakultetu. Među najpoznatijima su Dejan Bodiroga bivši košarkaški repretentativac, Dejan Šoškić nekadašnji guverner Narodne banke Srbije, muzičar Feđa Dimović i atletičar Mihail Dudaš.
Studenti su na svom zvaničnom sajtu poručili da nisu tražili ljude koji će najbolje izgledati na bilbordu, niti one koji već godinama znaju kako se pregovara o mestu na izbornoj listi.
„Tražili smo ljude za koje verujemo da mogu da uđu u institucije, rade svoj posao odgovorno i ne zaborave zbog čega su tamo“.
Studenti su naveli da kandidate nisu birali partijski lideri, niti je neko u jednoj prostoriji napravio spisak i saopštio ga ostalima.
„Kandidate smo birali kroz proces odlučivanja koji smo gradili tokom više od godinu dana blokada, plenuma, razgovora i zajedničkog rada. Taj proces nije uvek bio brz, a ni jednostavan, direktna demokratija reko jeste. Ona podrazumeva razgovor, neslaganje, argumente, vraćanje na odluke i odgovornost prema ljudima koji u tom procesu učestvuju“.
RIK ima rok od 48 sati da donese rešenje o proglašenju liste, a o tome koje su njihove nadležnosti pisali smo na Mašini.
K.Đ.
