„Ono čemu svedočimo u Srbiji jeste sistematski pokušaj da se uguše kritički glasovi i naruši nezavisnost akademskih institucija. Ovo nije samo studentski protest, već test spremnosti države da poštuje ljudska prava i očuva demokratiju“, navodi se u saopštenju.
Kako se dalje dodaje, pravo na pravdu i obeštećenje je jedno od osnovnih prava garantovanih međunarodnim pravom.
„Žrtve kršenja ljudskih prava moraju imati mogućnost da traže pravnu zaštitu, dobiju obeštećenje i budu zaštićene od daljih napada i odmazde“, navode eksperti UN.
U saopštenju se podseća da su protesti, koje predvodi pokret „Studenti u blokadi“, počeli krajem 2024. godine te su se brzo proširili širom zemlje. Napominju da su isti reakcija na tragediju u Novom Sadu, odnosno urušavanja betonske nadstrešnice železničke stanice u kojoj je poginulo 16 ljudi.
„Iz toga se razvio širi pokret koji zahteva odgovornost, pravdu, transparentnost i veća ulaganja u obrazovanje. Vrhunac je usledio u martu 2025, kada se stotine hiljada građana okupilo u Beogradu u snažnom prikazu građanskog jedinstva“, stoji u saopštenju.
Eksperti UN su upozoroli da je odgovor vlasti bila: represija. Mirni demonstranti su, kako se navodi, izloženi zastrašivanju, fizičkom nasilju, nadzoru i hapšenjima — često bez ikakvog pravnog osnova. Studenti i profesori navodno su meta organizovanih kampanja blaćenja, u kojima provladini mediji objavljuju stotine tekstova i nazivaju učesnike protesta „teroristima“ — termin koji koriste i pojedini predstavnici vlasti.
„Od kraja juna 2025. godine, nadležni sve češće i sve brutalnije guše studentske proteste. Prema izveštajima, u nekim trenucima se u Srbiji dnevno odvijalo i više od 200 protesta. Vlasti su odgovarale prekomernom silom, proizvoljnim hapšenjima i dugim zadržavanjima, uključujući i srednjoškolce i studente. Prijavljeni su slučajevi nezakonitog nadzora, teških povreda i angažovanja policajaca bez obeležja ili u civilu, što dodatno izaziva zabrinutost zbog kršenja prava i netransparentnog postupanja“, smatraju stručnjaci, te dodaju da umesto da sasluša mlade ljude, vlast je odlučila da ih kazni.
„Takav pristup ne samo da krši međunarodne standarde o ljudskim pravima, već potkopava i same temelje demokratskog društva“, ocenjuju iz UN-a.
Primetno je, kako kažu, da su se možda i pod najvećim pritiskom našle obrazovne ustanove. Plate univerzitetskih profesora su smanjene i/ili nisu isplaćene, a sredstva za naučna istraživanja drastično smanjena. Srednjoškolci i njihovi nastavnici izloženi su proverama i pretnjama disciplinskim kaznama zbog učešća u protestima ili podrške demonstrantima.
„Kako se završava školska godina i počinju upisi, pozivamo Srbiju da obnovi svoju posvećenost ljudskim pravima i započne iskren dijalog“, poručuju eksperti UN.
Na kraju, eksperti UN pozivaju vlasti u Srbiji da odmah prekinu sa svim oblicima odmazde i zastrašivanja, da obezbede sigurnost i prava svih građana — posebno studenata, profesora, boraca za ljudska prava i predstavnika civilnog društva — i da uđu u ozbiljan dijalog sa akademskim institucijama.
M.B.
