„Za ponedeljak, 27. aprila zakazana je sednica Skupštine grada Beograda na kojoj bi trebalo da bude usvojen novi Plan detaljne regulacije (PDR) tunela od Savske do Dunavske padine, koji utiče na bezbednost stanovnika ovog dela grada. Reč je o deset zgrada sa oko osamdeset domaćinstava, na potezu od Lomine do Kraljice Natalije“, naveo je predsednik Udruženja građana „Stanari Terazijske terase“ Ivan Šćekić.
Kako iz Udruženja navode, u nacrtu plana detaljne regulacije tunela je deo kod Terazijske terase prikazan kao zelena površina, iako se radi o izgrađenom i naseljenom delu grada.
„Plan uopšte ne vidi postojanje zgrada, a to ne vidi ni prateći Izveštaj o Strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu koji je morao da obuhvati naše zgrade i uticaj kopanja tunela na iste. Tunel će proći na veoma maloj dubini u odnosu na postojeće objekte, kroz teren za koji se zna da je nestabilan“, naveo je Šćekić.
U saopštenju kažu i da je nedopustivo da se takva činjenica ne prikaže javno i precizno u planskim dokumentima, s obzirom na to da se radu o bezbednosti ljudi, imovine, kao i stabilnosti terena.
„Na ove okolnosti ukazali smo kroz zvanične primedbe tokom javnog uvida. Međutim, do danas nismo dobili pisani odgovor na podnete primedbe, iako bi po pravilima postupka podnosioci primedbi morali da budu obavešteni o njihovom prihvatanju ili odbijanju pre nego što se plan uputi Skupštini grada na usvajanje“, naveo je Šćekić i dodao da građani i dalje ne znaju da li su njihove primedbe usvojene, odbijene ili razmatrane.
Prema novom planu detaljne regulacije tunela, kako kažu u saopštenju, previđa se kompleks na dnu Terazijske terase, odnosno kod ulice Gavrila Principa, koji je namenjen za Komandno kontrolni centar za budući tunel, što takođe predstavlja direktni konflikt sa planom proširenja Beograda na vodi i idejom o izgradnji parka koji će biti od Hotela Moskva do Karađorđeve ulice, kao i to da će stvoriti vezu centra grada sa rekom Savom.
„Na kraju, planeri su potpuno ignorisali činjenicu da će tunel generisati ogromno zagađenje vazduha u prostoru oko Ekonomskog fakulteta čime se direktno ugrožava zdravlje građana koji tu žive, rade i studiraju. Stiče se utisak da je planiranje ovog dela grada išlo jako konfuzno, da i dalje traje ta konfuzija, a sve na štetu prvenstveno građana koji ovde žive, a i svih građana Republike Srbije, jer su svi ti planovi od javnog interesa“, zaključuje Šćekić.
Iz Inicijative Beograd ostaje zahtevaju hitno zaustavljanje projekta izgradnje drumskog tunela kroz centar Beograda, kao i sveobuhvatno i transparentno preispitivanje njegove ekonomske opravdanosti, saobraćajne svrsishodnosti i dugoročnih posledica po razvoj grada.
„Smatramo da se radi o projektu koji se sprovodi bez adekvatne javne rasprave, bez dostupnih analiza troškova i koristi i bez jasnog odgovora na ključno pitanje – kome ovaj projekat zapravo služi?“, navedeno je u saopštenju Inicijative Beograd ostaje.
Kako kažu iz Inicijative, u trenutku kada se Beograd suočava sa problemima u javnom prevozu, kao i sa nedostatkom i gašenjem funkcionalnih tramvajskih linija i kašnjenjem izgradnje metro sistema, gradska vlast prioritet daje investiciji koja podstiče dalju dominaciju automobilskog saobraćaja u centru grada.
„Podsećamo da savremeni urbanistički principi jasno ukazuju da širenje putne infrastrukture u centralnim zonama ne rešava saobraćajne probleme, već ih dugoročno produbljuje. Umesto smanjenja gužvi, ovakvi projekti generišu dodatni saobraćaj i povećavaju zagađenje, buku i pritisak na urbani prostor“, kažu iz Inicijative Beograd ostaje i dodaju da je Beograd usvojio plan razvoja šinskih sistema, te da se mora razvijati u pravcu održivog i dostupnog javnog prevoza koji je zasnovan na šinskom sistemu.
„Grad koji se razvija po meri automobila nije grad po meri ljudi. Beograd mora ostati grad svojih građana, a ne infrastrukturnih eksperimenata bez odgovornosti i vizije“, zaključili su iz Inicijative Beograd ostaje.
A.T.
