Na vanrednim parlamentarnim izborima u Nemačkoj koji su održani juče, 23. februara 2025. godine, zabeležena je rekordna izlaznost od 83,5 odsto.
Prema još uvek nezvaničnim rezultatima najviše glasova je osvojila opoziciona koalicija CDU/CSU, predvođena Fridrihom Mercem sa 29% podrške. Krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) je druga po broju osvojenih glasova, 19,5% što im je osiguralo preko 150 mesta u Parlamentu, što je udvostručenje rezultata u odnosu na prethodne izbore. Socijaldemokratska partija (SPD) zabeležila je najlošiji rezultat do sada, samo 16 odsto glasova.
Zeleni su osvojili 13,5 odsto, dok je Levica (Die Linke) dobila 8,5 odsto glasova što je za oko 3 postotka više nego na prethodnim izborima. Liberalna stranka (FDP) i Savez Sare Vagenkneht (BSW) ostali su ispod izbornog praga od 5 odsto.
Očekuje se da će CDU/CSU započeti pregovore o formiranju nove Vlade, a kao kandidati za mesto novog nemačkog lidera nadmeću se aktuelni kancelar Olaf Šolc iz socijaldemokratske stranke (SPD), Fridrih Merc, kandidat glavne konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU), aktuelni vicekancelar Robert Habek iz Zelenih i Alis Vajdel iz krajnje desničarske, antimigrantske Alternative za Nemačku (AfD), prenose mediji.
Pitanje je koliko bi i da li bi rezultati bili drugačiji da je predizborna kampanja ostavila prostor za druge teme, jer je fokus pretežno ostao na pitanjima migracija i bezbednosti. Očekivanja od nove vlasti mogu da se svedu upravo na nastavak politike koja se fokusira na jačanje vojske i ratne retorike, ali i da će nova nemačka vlada nastaviti da podržava projekte vezane za eksploataciju litijuma na Balkanu.
Komentari govore u prilog tvrdnji da je visoka izlaznost doprinela rezultatu koji je ostvarila krajnje desničarska stranka Alternativa za Nemačku. Inostrani mediji navode da je AfD mobilisala veliki broj apstinenata, pridobivši oko „40 odsto svojih novih glasača iz redova onih koji nisu glasali na prethodnim izborima.“ Alternativa za Nemačku, antimigrantska, nacionalistička stranka krajnje desnice je od 2017. godine treća najjača stranka u Bundestagu i od tada beleži trend rasta sa malim odstupanjima.
Ono što je mnoge obradovalo je da statistike pokazuju da je najveći broj mladih uzrasta od 18 do 24 godine glasao za stranku Levice. Preko 25 odsto mladih iz ove kategorije glasao je za ovu stranku, ali i značajan procenat onih do 30 godina.
Nasuprot tome, kao drugi izbor mladih pokazuje se upravo krajnje desničarska AfD, što ukazuje na značajnju političku polarizaciju nemačkog društva. Iako je Levica već neko vreme u padu podrške i unutrašnjim sukobima, ovu predizbornu kampanju su usmerili na teme koje, iako nisu bile u fokusu medija i drugih stranaka, ispostavilo se da jesu važne velikom broju, posebno mlađih glasača. Pitanja socijalne pravde koje je Levica iznela u kampanji od vrata do vrata dovela su do povratka poverenja i ostvarivanja značajanog rezultata. Rast u odnsu na prthodni period je najveći u velikim gradovima pa je tako Levica sada najjača stranka u Berlinu.
Dobra vest je da rezultati izbora pokazuju povećano učešće mladih u političkom životu i veću zainteresovanost za jasno ideološki pozicionirane politike, što dugoročno može da se pokaže kao značajni faktor u nemačkoj politici.
I.P.
