Ovogodišnja lista ugroženih lokaliteta obuhvata raznovrsne spomenike kulturnog nasleđa – od ostataka antičkog grada u Grčkoj do monumentalne industrijske građevine s početka 20. veka u Luksemburgu – koji se suočavaju sa ozbiljnim izazovima, kao što su neprimereni razvojni projekti, zapuštenost ili nedostatak finansijskih sredstava.
Prošle godine se na ovoj listi našao kompleks Generalštaba u Beogradu.
Vajfertova pivara izložena kritičnom riziku
Vajfertova pivara u Pančevu jedna je od najranijih parnih pivara u Evropi i najstarija pivara na Balkanu, osnovana 1722. godine na raskrsnici srednje i jugoistočne Evrope. Danas je ovaj izuzetni industrijski kompleks izložen kritičnom riziku, navodi se u saopštenju.
Uprkos statusu kulturnog dobra od velikog značaja, decenije nedovoljnog finansiranja, nerešeni imovinsko-pravni odnosi i razorni požar iz 2005. godine učinili su lokalitet površine 14.000m² strukturalno nestabilnim i zatvorenim za javnost. Urušavanje krovova, prodor vode i vegetacije, vandalizam, krađa originalne opreme i neformalno korišćenje prostora ubrzavaju njegovo propadanje. Klimatske promene dodatno su pojačale ove pretnje: nedavne jake oluje, poplave, suše i toplotni talasi znače da pivaru od potpune devastacije deli svega jedna ekstremna vremenska nepogoda.
Razvijana prema industrijskim standardima Centralne Evrope, pod upravom porodice Vajfert u 19. veku za vreme Austrougarske monarhije, pivara postaje predstavnik moderne pivarske tehnologije i kulturni orijentir. Piva proizvedena u Vajfertovoj pivari osvajala su nagrade na najznačajnijim evropskim izložbama, uključujući Svetske izložbe u Parizu 1889. i 1900. godine. Više od industrijskog postrojenja, funkcionisala je kao društveno i kulturno središte, domaćin koncerata, pozorišnih i građanskih događaja, i ostala je duboko ukorenjena u kolektivnom sećanju i identitetu Pančeva.
Građani se aktivno zalažu za očuvanje pivare
Iako više nije u funkciji, uprkos neposrednim pretnjama, Vajfertova pivara i dalje pokazuje izuzetnu otpornost kroz građanski angažman. Nekadašnji radnici, građani i mlađe generacije aktivno se zalažu za njeno očuvanje kao simbola pančevačkog nasleđa i budućnosti, navode iz Europa Nostra.
Od 2022. godine, Fondacija Neozoik, koja je nominovala lokalitet za program „7 najugroženijih“ za 2026. godinu, koordinira kontinuirane zagovaračke aktivnosti kroz debate, radionice, izložbe, performanse, ankete i javne kampanje, stvarajući zamah za konkretno delovanje i ponovo budeći interesovanje javnosti. Ovi napori ukazuju na potencijal pivare da ponovo postane zajednički građanski prostor.
Šta bi sve donela revitalizacija lokaliteta
Položaj lokaliteta — na obali reke, u blizini ušća Tamiša u Dunav, duž Evropske dunavske biciklističke rute — pruža izuzetne mogućnosti za razvoj kulturnog turizma, edukaciju i ekonomski razvoj. Revitalizacija bi mogla da otvori nova radna mesta, pokrene poslovne inkubatore i obezbedi preko potrebne „treće prostore“ za život zajednice, kao i da smesti institucije koje su trenutno u riziku, poput pančevačke muzičke i baletske škole. Kao što pokazuju uporedivi projekti širom regiona, pivara može da postane reprezentativan primer kako industrijsko nasleđe može da bude pokretač inkluzivne urbane obnove.
Prema oceni Savetodavnog panela programa „7 najugroženijih“, „Vajfertova pivara predstavlja primer razmera i složenosti napuštenih industrijskih lokaliteta u Evropi, gde sama javna sredstva nisu dovoljna da obezbede dugoročno očuvanje. Njena revitalizacija pruža ključnu priliku za razvoj i demonstraciju inovativnih modela javno-privatnog partnerstva koji objedinjuju zaštitu nasleđa, ekonomsku održivost i korist za zajednicu. Ukoliko se uspešno realizuje, ovaj lokalitet može postati referentna tačka za održivu prenamenu velikih industrijskih kompleksa širom Evrope.“
U zaključku saopštenja navodi se da uvrštavanje na listu „7 najugroženijih“ predstavlja odlučujući katalizator. Spasavanje Vajfertove pivare nije samo pitanje očuvanja zgrada; ono podrazumeva zaštitu evropskog industrijskog nasleđa, osnaživanje lokalnih zajednica i primer kako zapušteni industrijski lokaliteti mogu biti transformisani u održiva, budućnosti okrenuta građanska dobra.
A.G.A.
