Konačnim usvajanjem izmena zakona zabranjeno je obavezno izdavanje energetskih dozvola za MHE, koje se do sada odvijalo po automatizmu. U praksi će to značiti stopiranje izgradnje planiranih malih derivacionih hidroelektrana za koje još nisu izdate koncesije.
„Ova historijska odluka došla je kao rezultat pritiska i desetogodišnje borbe aktivista i aktivistica u brojnim lokalnim zajednicama koje su se odlučno suprotstavile izgradnji ekocidnih MHE“, komentarišu iz Fondacije Atelje za društvene promjene – ACT, fondacije koja je članica Koalicije za zaštitu rijeka Bosne i Hercegovine.
„Ovo je pobjeda ujedinjenih ljudi u Bosni i Hercegovini, koja se pokušava dijeliti i rasparčavati na raznorazne načine“, kaže za Mašinu Lejla Kusturica, aktivistkinja ACT-a.
Podsetimo, oko sto dvadeset MHE već je izgrađeno na osamdeset reka u BiH, od čega 69 u Federaciji BiH, a 50 u Republici Srpskoj. Postojećim planovima se predviđa izgradnja još između 400 i 600. Kako za Radio Slobodna Evropa precizira Anes Podić iz sarajevskog udruženja Ekoakcija, izmenama zakona neposredno je sprečena izgradnja nekoliko desetina derivacionih hidroelektrana.
Usvajanjem Zakona o dopunama Zakona o električnoj energiji u FBiH Dom naroda je potvrdio odluku koju je niža instanca, Predstavnički dom Federacije, doneo sredinom juna.
Postojale su bojazni da Dom naroda neće razmatrati ovo pitanje pre jeseni, odnosno pre parlamentarnih izbora, što bi u najmanju ruku usporilo usvajanje zakona i omogućilo izdavanje novih koncesija i energetskih dozvola u međuvremenu, a u najgorem slučaju moglo da dovede do stopiranja inicijative za zakonske izmene. Aktivistkinje i aktivisti za zaštitu životne sredine takođe su strepeli da će finalno glasanje o zakonu onemogućiti unošenje amandmana.
Lejla Kusturica, aktivistkinja ACT-a, je za N1 prokomentarisala da bi unošenje amandmana predstavljalo zaustavljanje zakona, jer bi on bio vraćen nižoj instanci na usaglašavanje. Ona je tim povodom izrazila i pretpostavku da su se u korist unošenja amandmana zauzeli energetski lobiji.
Kao što smo već pisali, investitori tvrde da bi MHE mogle da oslobode FBiH zavisnosti od fosilnih goriva, iako čak i po njihovim procenama elektroenergetskom sistemu Federacije one ne daju doprinos veći od 3.9%, dok je po podacima Državne regulatorne komisije za električnu energiju njihov ukupni doprinos zanemarljivih 2.54%. Istovremeno, MHE uzrokuju neprocenjivu i nepopravljivu štetu zajednicama i ekosistemima.
Istorijski zakon je ipak usvojen bez izmena, sa 33 glasa za, jednim suzdržanim i bez glasova protiv. Kako je za Mašinu ranije izjavila Kusturica:
„Za sve MHE koje još nisu izgrađene, a za koje jeste zaključen koncesioni ugovor, ovaj zakon predviđa rok od tri godine u kome investitori mogu pokušati da dobiju energetsku dozvolu. Ukoliko u tome ne uspeju, neće moći da realizuju svoju koncesiju. “
Zabrinjava to što je postojećih koncesionih ugovora na stotine. Tačan broj zasad nije dostupan javnosti, a zaštitnici životne sredine pokušavaju da ga saznaju pozivajući se na Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja. Iz Koalicije za zaštitu rijeka Bosne i Hercegovine su najavili da će u narednom periodu osporiti mnoge koncesione ugovore, uključujući one koji su istekli ili koji nikada nisu bili pravno valjani, te insistirati na valjanosti studija procene uticaja na životnu sredinu.
Aktivisti su čestitali svim saborkinjama i saborcima u zaštiti reka, te zahvalnost izrazili i Federalnom ministarstvu energije, rudarstva i industrije, Vladi FBiH i svim poslanicima i delegatima oba doma Parlamenta FBiH, koji su, kako kažu, ispoljili odgovornost, te medijima koji su u ovom procesu odigrali jednu od ključnih uloga. Kako prenosi RSE, u Republici Srpskoj je ranije, u februaru 2022, na snagu stupio Zakon o obnovljivim izvorima energije kojim su ukinuti podsticaji za male hidroelektrane, ali njihova gradnja (još) nije zabranjena. Izmenama legislative kojom se reguliše izdavanje dozvola za gradnju MHE u FBiH i RS prethodilo je donošenje Deklaracije o zaštiti rijeka koja je u FBiH donesena u junu 2020. godine, a u RS u martu 2021.
„Uspjeli smo da pokažemo energetskom lobiju i našim političkim partijama da u Bosni i Hercegovini postoji kritična masa ljudi koja je spremna da se bori za zajednička dobra. Bez rijeka nema života“, zaključuje Kusturica, najavljujući nastavak borbe.
I.K.
