Od početka ruske invazije na Ukrajinu u Rusiji je uhapšeno 66 osoba pod sumnjom da su izvršili sabotaže na železnicama. Većina privedenih su mladi ljudi, trećina mlađih od 18 godina, a samo nekoliko starijih od 25 godina.
Prema policijskim izveštajima, relejni ormarići su najčešća meta sabotaža. Uništavanjem releja, vozovi su prinuđeni da se zaustave ili uspore u nedostatku signala. Istovremeno, takva sabotaža ne predstavlja pretnju za putnike.
Protiv osumnjičenih se obično otvara slučaj za namerno nanetu štetu imovini, a kasnije se preklasifikuje u terorizam ili sabotažu. Zakon o sabotaži menjan je krajem prošle godine. Nakon što je predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao zakon 29. decembra, hapšenja zbog paljenja železničke opreme postala su sve češća: 51 od 66 optuženih za koje se zna je u pritvoru od početka januara 2023.
Izmenjeni zakon o sabotaži sadrži i članove koji kažnjavaju obuku i pomaganje sabotaže, kao i učešće u „diverzantskoj zajednici“. Gotovo svi novi članovi predviđaju kazne do doživotnog zatvora.
Većina uhapšenih još čeka na suđenje. U proteklih godinu dana ruski istraživački medij MediaZone je pronašao samo nekoliko presuda. Na primer, dva mladića su nedavno osuđena na po 3,5 godine u Belgorodskoj oblasti.
Policija objavljuje malo podataka o slučajevima železničkih sabotaža, ali se u njihovim izveštajima gotovo uvek pominje „menadžer“ koji je kontaktirao pritvorenika i ponudio mu malu sumu novca za sabotažu.
U Rusiji od početka rata postoji nekoliko anonimnih grupa koje objavljuju uputstva za ovakve sabotaže i izveštaje o uspešnim akcijama. Međutim, lokacije koje se pominju u njihovim izveštajima gotovo nikada se ne poklapaju sa lokacijama slučajeva koje je istraživala policija. Samo u nekoliko slučajeva prorežimski Telegram kanali ili policija pominju političku motivaciju iza ovih akcija.
András Sz.
Izvor: ELMO East European Context newsletter, Merce.hu
