„Ovo je pokušaj države da legalizuje privatizaciju javnih dobara. Tu su nacionalni parkovi, Srbija šume, Srbijavode: dakle mi ostajemo bez svoje prirode, vode, šume i to su osnovni problemi zbog kojih smo mi danas ovde i to nećemo dozvoliti“, izjavila je kopredsednica stranke Zajedno Biljana Stojković.
„Nateraćemo ih da ponovo povuku ovaj zakon jer ovako ne može da se radi, legalizovana pljačka ne dolazi u obzir“, dodala je.
Stojković je ove ocene iznela na performativnom skupu kojim je nekoliko predstavnika stranke Zajedno i Političke platforme Solidarnost pokušalo da skrene pažnju javnosti na to da predlagač, kako su konstatovali, nije adekvatno obavestio ni uključio građane o zakonu koji bi mogao da predstavlja korak ka privatizovanju čak 23 velika javna preduzeća.
Po rečima Melanije Lojpur, portparolke Solidarnosti, skup je održan kao vid pritiska „na institucije koje su u potpunosti otete od građana“.
„Time što smo došli danas, 17. jula, ispred Ministarstva na Zoom konsultacije govori dakle o tome kakva je priroda ove vlasti: zakoni se donose tokom leta putem Zooma, apsolutno se isključuje javnost suštinski iz onoga što se i javnosti tiče“, konstatovala je Lojpur. Okupljeni su pokušali i da uđu u zgradu Ministarstva, što im nije uspelo.
Zatvorene javne konsultacije
Na „javne“ konsultacije održane putem platforme Zoom nije mogla da se uključi opšta javnost, pa čak ni oni koji su prethodno na sporni nacrt podneli primedbe, već je uključivanje na virtuelni sastanak zahtevalo da se ranije prijavite za njega. Okupljeni su skrenuli pažnju na to da mali broj učesnika današnjih javnih konsultacija ne označava nezainteresovanost stanovništva za problematiku upravljanja javnim preduzećima, već namerni propust predlagača da o konsultacijama informiše javnost.
Na reči predstavnika predlagača da je još manje zainteresovanih bilo na javnoj raspravi koja je održana krajem 2022, pred novogodišnje praznike, okupljeni su uzvratili negodovanjem i ocenom da je i to pokazatelj opstrukcije građanske participacije.
Po rečima Biljane Stojković, tako, činjenica da su na javnoj raspravi u decembru učestvovali predstavnici svega dva javna preduzeća „govori o tome da ste bili u zatvorenom krugu i da ste bili daleko od transparentnosti“:
„Znači da vaša javna rasprava nije bila kakva bi trebalo da bude i građani nisu bili informisani u vezi sa stvarima koje vi radite“, zaključila je.
„Vama ne treba informisano građanstvo“, „vi ste daleko od bilo kakve uloge javnih reprezenata“, „vi ste zauzeli funkcije moći“, reči su kojima se predtavnicima ministarstva obratila Lojpur. Ona je ocenila da je SNS pretvorio javna preduzeća u službu za zapošljavanje svojih kadrova.
„Mi kao građani nemamo ni najmanje poverenje u institucije koje na ovaj način rade“, konstatovala je Stojković, najavivši da bi usvajanje Zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije moglo da inicira proteste slične onima u slučaju zakona o eksproprijaciji.
„Već ste jednom morali da povlačite ovaj zakon. Ovo vam neće proći i odgovaraćete za sve što ste ovde uradili imenom i prezimenom“, poručila je Stojković.
„Vi ćete snositi političku odgovornost a jednog dana i zakonsku odgovornost“, obratila se okupljenim predstavnicima Ministarstva privrede Lojpur.
Đorđe Miketić, narodni poslanik iz stranke Zajedno je upitao predstavnike da li znaju „koliko bizarno izgleda“ što su oni tokom konsultacija sedeli u zgradi u koju građani nisu smeli da uđu, a građani se ispred zgrade krčkali na tropskih 40 stepeni sa zvučnikom. Miketić je postavio i pitanje zašto po nacionalnim parkovima i drugim javnim preduzećima o čijoj se sudbini spornim zakonom odlučuje nisu organizocala javna slušanja u kojima bi učestvovali i zaposleni i građanstvo. „To se nekada u Srbiji radilo“, dodao je.
Stranka Zajedno i Solidarnost stoje iza toga da su u toku pljačka i osporavanje javnog interesa
Lojpur je naglasila da je Zakon o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije (u javnosti poznatiji kao zakon o javnim preduzećima), višestruko problematičan. Vlasti tvrde da je takav zakon neophodan da bi se izvršila profesionalizacija javnih preduzeća. Lojpur je iznela da se profesionalizovanje upravljanja moglo sprovesti i bez izmena pravnog statusa preduzeća.
„Ono što je takođe problem jeste što se ovim zakonom otvara mogućnost dokapitalizacije preduzeća, to znači da se u trenutku kada javno preduzeće bude u minusu pojavi neki strani ili domaći tajkun, koji će ući u legalne tokove i svoje novac uvesti u legalne tokove i tako postati vlasnik onoga što je naše javno dobro“, pojasnila je Lojpur najveću bojazan koju su predstavnici zeleno-leve opozicije, stručne i civilne organizacije i sindikati ispoljili u odnosu na uredbe spornog zakona.
„Javna preduzeća koja bi ovim zakonom bila pogođena su javna preduzeća koja su od vitalnog, strateškog interesa za ovu državu i ovo samo pokazuje da ova politička klika nas vraća u stanje pred-društvenosti. Uzimaju nam naše institucije, naša dobra, naše resurse i našu budućnost. Ona su od vitalnog interesa i ne smeju biti u rukama ljudi koji imaju ogromnu količinu novca i koji će moći da odlučuju o našim subinama tako što će biti vlasnici ovih preduzeća“, naglasila je.
Miloš Baković Jadžić, takođe portparol Političke platforme Solidarnost, je naglasio da je izuzetno opasno to što se zakoni oko kojih u javnosti i parlamentarnoj opoziciji postoje velika neslaganja uvek donose u doba godine u kom je javnost nespremna da u njima učestvuje.
„Tu postoji jedan kontinuitet takvog pristupa. Mi smo pre desetak godina mesecima protestovali zajedno sa radničkim, aktivističkim, sindikalnim udruženjima protiv tadašnjeg Zakona o radu koji je duboko anti-radnički i čije posledice sada vidimo, deset godina kasnije. Tada su isto na silu pokušavali i uspeli, nadam se da to ovog puta neće biti slučaj, da proguraju na 40 stepeni jedno katastrofalno rešenje jednog od najvažnijih zakona“, podsetio je Baković Jadžić.
Baković Jadžić je skrenuo pažnju i na to da će se ove sedmice, najverovatnije u sredu, u skupštinskoj proceduri naći izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji. U pitanju je još jedan zakon koji po mišljenju portparola Solidarnosti sadrži katastrofalne namere da se ukinu naknade za konverziju zemljišta:
„Mi imamo situaciju gde se anti-narodni režim odriče miliona i milijardi prihoda tako što će tim zakonskim izmenama osloboditi tajkune da zapravo uzimaju zemljište u vlasništvo, a sa druge strane govori da nema dovoljno novca da funkcionišu javna preduzeća i ovu priču sa pretvaranjem u akcionarska društva i uvod u privatizaciju koristi kao nekakvo rešenje jer nema para. Videli smo da ima, javnim preduzećima treba da upravljaju najpre domaći stručnjaci i ljudi iz samih preduzeća koji razumeju kako funkcionišu ta preduzeća. Videli smo primer EPS-a.“
Baković Jadžić je zaključio da se upravljanje javnim preduzećima mora demokratizovati i da se ne sme usvojiti stav da su ona neefikasna jer u državi navodno nema znanja i nema novca.
I.K.
