Kako se navodi u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) od 17. jula, nakon što su na više društvenih mreža uočeni video-zapisi u kojima nalog pod nazivom „Faraon“ promoviše pedofiliju i zloupotrebu maloletnih lica u pornografske svrhe, policijski službenici Službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Uprave za tehniku, u saradnji sa Policijskom upravom u Sremskoj Mitrovici i Posebnim odeljenjem za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, identifikovali su korisnika navedenog naloga kao M. R. (1995) iz Sremske Mitrovice.
„Protiv njega su tokom 2025. i 2026. godine već podnete krivične prijave zbog krivičnih dela nedozvoljene polne radnje i polnog uznemiravanja, nakon što je pokušao obljubu više maloletnih devojčica“, piše u saopštenju MUP-a.
Po nalogu nadležnog tužilaštva, navedeno lice je istog dana dovedeno u prostorije Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici, nakon čega je izvršen pretres stana i drugih prostorija koje koristi, a elektronski uređaji su, uz potvrdu, privremeno oduzeti radi daljeg veštačenja.
Faraon je potom pušten i okačio je video-snimak na platformi TikTok.
Kako je u snimku rekao, on je pušten na slobodu nakon informativnog razgovora koji je trajao oko tri sata, a za to vreme je izvršen pretres njegovog stana i provereni su mu telefoni i računari. Faraon je rekao da inspektori „nisu ništa našli“ što bi aludiralo na krivično delo zbog kog je priveden.
„Ovo su bile lažne priče, lažne dojave. Inspektori kad su videli šta se nalazi na mojim telefonima bukvalno su bili u čudu, blago su se smejali. Nalazile su se suprotne stvari od onoga zbog čega sam ja prijavljivan. Tako da sam ja pušten na slobodu bez krivičnog dela“, naveo je Faraon i dodao da svi koji su „prenosili laži“ o njemu, svi mediji, imaju 48 sati da ga kontaktiraju kako bi izneo svoju priču ili će ih „krivično goniti“.
U saopštenju MUP-a od 20. jula navodi se da je Faraonov TikTok nalog ugašen i da policijski službenici Službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala nastavljaju rad na ovom predmetu.
„U toku je forenzičko veštačenje privremeno oduzetih elektronskih uređaja, kao i druge dokazne radnje u cilju potpunog utvrđivanja svih relevantnih činjenica, dok će o daljem procesnom statusu osumnjičenog, u skladu sa zakonom i na osnovu prikupljenih dokaza, odlučivati nadležno javno tužilaštvo“, piše u poslednjem saopštenju MUP-a.
Da li su institucije reagovale pod pritiskom?
Direktorka programa u Užičkom centru za prava deteta, dr Jelena Žunić Cicvarić, za Mašinu kaže da njen fokus nije na pitanju krivičnog gonjenja jednog čoveka, već bi da se postavi pitanje odgovornosti svih odraslih.
„Da li su institucije reagovale tek kada je javnost izvršila pritisak ili bi ovakve rizike morale same da prepoznaju i spreče, pitanje je koja postavlja dr Jelena Žunić Cicvarić nakon izuzetne pažnje koju je pridobio slučaj „Faraona“.
„Konvencija o pravima deteta UN polazi od toga da deca nisu odgovorna za svoju zaštitu – odgovorni su odrasli”, ističe Žunić Cicvarić.
Kako naša sagovornica objašnjava, to znači da odgovornost imaju: država, koja mora da obezbedi efikasne zakone i institucije; digitalne platforme, koje moraju brzo uklanjati sadržaje koji ugrožavaju decu; obrazovni sistem, koji mora razvijati digitalnu pismenost i bezbednost na internetu; roditelji kojima je potrebna podrška da razumeju digitalni svet svoje dece, ali i mediji – koji o ovakvim slučajevima treba da izveštavaju odgovorno, bez senzacionalizma, ali i bez dodatne promocije spornih sadržaja.
„Ovaj slučaj pokazuje da zaštita dece na internetu ne može zavisiti od toga da li će neki sadržaj postati viralan. Nužan je sistem koji prepoznaje rizike mnogo ranije i reaguje pre nego što dođe do povrede prava deteta. Upravo to zahteva i Konvencija o pravima deteta – da najbolji interes deteta bude primarno merilo u svim odlukama i postupanjima koja se tiču dece“, navodi sagovornica Mašine.
Godinu dana ranije
Na Mašini smo u septembru 2025. godine pisali o zloupotrebi dece od strane influensera.
Tada smo se zapitali, odgledavši spot za pesmu „Krop top“, da li je opravdanje za seksualne aluzije u kontekstu dece školskog uzrasta to što se u spotu navodi da je sve „šaljivog karaktera“ i „namenjeno zabavi“.
Pored muzičkih spotova, bavili smo se i kratkim video-snimcima na Instagramu i TikToku, na kojima su se mogli pronaći snimci dece navedene na neprimerene radnje i „zavođenje“ u Knez Mihailovoj ulici – sve u svrhu stvaranja sadržaja za pomenuti Instagram nalog.
„Preko kulture govora i ponašanja koji se koriste u videima, na ovim profilima nailazimo na niz neprimerenih, sumnjivih i štetnih radnji i seksualnih aluzija i simulacija, koje ugrožavaju dečije dostojanstvo, privatnost i prava“, navele su tada za Mašinu sagovornice iz Alternativnog centra za devojke (ACZD) i dodale da takvi sadržaji doprinose porastu digitalnog i seksualnog nasilja nad decom, kao i da roditelji i staratelji moraju osvestiti ove opasnosti.
Iz Alternativnog centra za devojke takođe su tada istakle da negovanje kulture nekažnjivosti, odnosno odsustvo javne osude ovakvih sadržaja, povoljno utiče na njihov razvoj i masovnost.
Šta je promocija pedofilije i da li je krivično delo
U saopštenju MUP-a pisalo je da je influenser pod imenom Faraon identifikovan nakon što su uočeni video zapisi na njegovom kanalu koji „promovišu pedofiliju i zloupotrebu maloletnih lica u pornografske svrhe“. Šta to zapravo znači i kako domaće zakonodavstvo na to gleda, upitali smo Žunić Cicvarić.
Ona ističe da ne treba olako koristiti izraz „promocija pedofilije“.
„Promocijom možemo smatrati sadržaje koji seksualizuju decu, predstavljaju seksualni odnos odraslih i dece kao prihvatljiv, poželjan ili bezopasan, relativizuju seksualno nasilje nad decom ili doprinose njegovoj normalizaciji. Sa druge strane, nije promocija kada mediji, stručnjaci ili organizacije govore o problemu radi informisanja javnosti, prevencije ili zaštite dece. Važno je da javnost bude oprezna sa etiketiranjem, ali jednako tako ne smemo relativizovati sadržaje koji mogu doprineti stvaranju okruženja u kojem se nasilje nad decom predstavlja kao nešto prihvatljivo ili zabavno“, ističe ona.
Sagovornicu Mašine upitali smo da li je to samo po sebi krivično delo u Srbiji i ako nije, da li bi trebalo da bude, te kako zakoni u drugim državama posmatraju „promociju pedofilije“. Ona objašnjava da je važno razlikovati nekoliko stvari koje se često mešaju.
„Pedofilija (kao psihijatrijski pojam) nije isto što i seksualno zlostavljanje dece, niti je svaka uznemirujuća ili neprimerena objava automatski krivično delo. Ono što jeste nesporno jeste da svako seksualno iskorišćavanje deteta, vrbovanje dece putem interneta, prikazivanje seksualnog zlostavljanja dece, kao i brojna druga ponašanja predstavljaju krivična dela u Srbiji i u većini država sveta“, navodi direktorka programa u Užičkom centru za prava deteta.
Kada govorimo o sadržajima koji romantizuju, normalizuju ili predstavljaju seksualni interes odraslih prema deci kao nešto prihvatljivo, pravna situacija je složenija, navodi naša sagovornica.
„U Srbiji ne postoji posebno krivično delo koje se zove ,promocija pedofilije‘. Međutim, to ne znači da država nema obavezu da reaguje kada takvi sadržaji ugrožavaju prava deteta ili predstavljaju deo šireg obrasca seksualnog iskorišćavanja – to se smatra štetnim sadržajem i obaveza države je nesporna. Neke države imaju definisana krivična dela koja obuhvataju podsticanje ili glorifikaciju seksualnog iskorišćavanja dece, dok druge obavezuju digitalne platforme za zaštitu (Evropska unija razvija ovakav pristup – kroz propise koji povećavaju veću odgovornost digitalnih platformi za zaštitu dece)“, navodi Žunić Cicvarić.
Iz perspektive prava deteta, sagovornica Mašine smatra da je možda presudno pitanje da li postoje efikasni mehanizmi za brzo uklanjanje štetnih sadržaja, identifikaciju počinilaca, zaštitu dece i odgovornost svih aktera koji učestvuju u digitalnom okruženju.
„Ako znamo da određeni sadržaji doprinose normalizaciji seksualnog nasilja nad decom, država ima obavezu da reaguje mnogo ranije, kroz zakonodavstvo, regulatorne mehanizme, odgovornost platformi i preventivne politike“, zaključuje Žunić Cicvarić.
Reakcija češća nego prevencija
Upitali smo Žunić Cicvarić koliko se u Srbiji radi na prevenciji i koliko je razvijena svest o zaštiti dece na internetu.
„Poslednjih godina svest jeste značajno veća nego ranije. Roditelji, škole i mediji mnogo češće govore o digitalnom nasilju, zloupotrebi fotografija, vrbovanju dece i drugim rizicima. Nažalost, još uvek dominira reaktivan pristup (ne preventivni). O problemima govorimo tek kada se pojavi veliki slučaj koji izazove pažnju javnosti“, uočava sagovornica Mašine.
Prema njenim rečima, mnogo manje se ulaže u prevenciju, digitalnu pismenost i razvoj kritičkog mišljenja kod dece, ali i kod odraslih.
„Posebno zabrinjava činjenica da veliki broj roditelja nema dovoljno znanja o platformama koje njihova deca koriste, dok algoritmi društvenih mreža omogućavaju da štetni sadržaji veoma brzo postanu viralni upravo među maloletnicima. Zaštita dece na internetu više nije pitanje roditeljske kontrole, već je pitanje javnih politika, obrazovanja, odgovornosti digitalnih platformi i efikasnog rada institucija“, zaključuje Žunić Cicvarić.
O tome kakav je uticaj društvenih mreža na razvoj dece, njihovu sliku o sebi i koja je tu uloga roditelja i odraslih, pročitajte u našem razgovoru sa dr Teodorom Vuletić Joksimović, naučnom saradnicom na Institutu za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Šta je odgovorna reakcija institucija
„Odgovor države ne sme da se završi hapšenjem ili pokretanjem krivičnog postupka. To jeste važan korak ukoliko postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo, ali zaštita dece je mnogo više od represivne reakcije“, smatra direktorka programa u Užičkom centru za prava deteta.
Žunić Cicvarić objašnjava šta podrazumeva koordinisano postupanje institucija u najboljem interesu deteta.
„To znači da se utvrdi da li je bilo dece koja su bila u kontaktu sa osumnjičenim i da im se obezbedi zaštita i podrška, da se odmah ukloni sadržaj koji može ugroziti decu, da se utvrdi da li je bilo propusta u ranijem postupanju nadležnih organa ako su prethodno postojale prijave, kao i da se ispita da li postoje druge potencijalne žrtve“, navodi ona.
Zatim, jednako je važno da institucije sarađuju sa digitalnim platformama kako bi se sprečilo dalje širenje štetnih sadržaja i njihovo ponovno objavljivanje, kaže naša sagovornica. „U digitalnom okruženju brzina reakcije često znači razliku između ograničenog incidenta i masovne izloženosti dece štetnim sadržajima“, ističe ona.
„Ovakvi slučajevi treba da budu i povod za procenu da li postojeći sistem zaštite funkcioniše dovoljno efikasno. Ako su ranije postojale prijave ili informacije koje su ukazivale na rizik, dobro je postaviti pitanje da li su sve institucije reagovale blagovremeno i da li su iskoristile sva zakonska ovlašćenja koja su im bila na raspolaganju“, navodi Žunić Cicvarić.
Naša sagovornica podvlači da ovakvi slučajevi pokazuju da zaštita dece na internetu nije samo odgovornost policije, već i tužilaštva, centara za socijalni rad, škola, regulatornih tela, ministarstava prosvete i ministarstva za informisanje, kao i samih digitalnih platformi.
„Kad ovi akteri deluju koordinisano, tek tada možemo govoriti o sistemu koji zaista štiti prava deteta“, zaključuje ona.
