Bitka za pravo na menstruaciju na radnom mestu

Foto: Marko Risović / Kamerades

Bar polovinu globalne radne snage čine žene, pa ipak, radna mesta, po pravilu, nisu prilagođena obavljanju menstrualne higijene. Bez obzira da li govorimo o otkazima, crvenim trakama ili sakrivanju tampona u rukav košulje kako se ne bi videlo zašto idemo u toalet, zaposlene žene ne smeju biti diskriminisane i kažnjavane zbog normalne biološke funkcije ženskog tela.

Menstruacija, mesečnica ili menzis je sastavni deo mesečnog ciklusa koji traje četiri do pet nedelja i posledica je ovulacije. Do nje dolazi kada se jajna ćelija ne oplodi u toku menstrualnog ciklusa, te Grafov folikul jajne ćelije puca i nastaje ljušćenje materice. Krv i oljušteno tkivo materice se izbacuju kroz vaginu u trajanju od dva do sedam dana.

Prosečno, žena će prvu menstruaciju dobiti s 12 godina, kada uđe u pubertet i, uz prekide koji mogu biti izazvani trudnoćom, dojenjem ili nekim zdravstvenim problemom, menstruaciju će imati svakog meseca do ulaska u menopauzu do koje dolazi između 45 i 55 godine života. Ugrubo rečeno, prosečna žena će menstruaciju imati između 35 i 45 godina svog života. Ako prosečna menstruacija traje šest dana, žena će ukupno krvariti 2.736 dana, ili izraženo u godinama, oko sedam i po godina.

Pa ipak, iako mestruacija obeležava značajan deo života svake žene o njoj se ćuti ili se stigmatizuje. Podaci koji su nam dostupni su malobrojni, ali nam oni sugerišu da 1.2 milijardi zaposlenih žena čine devojke i žene koje imaju menstruaciju. Posledica toga je da se menstrualne potrepštine (ili bolje rečeno neophodštine) poput uložaka ili tampona nalaze na zabačenim rafovima u prodavnicama, a negde se pakuju u neprozirne kese kako se ne bi videlo da je žena kupila uloške, jer ima menstruaciju.

S druge strane, nedostatak seksualnog obrazovanja doprinosi širenju opasnih mitova o menstruaciji (pa se na primer, često smatra da žena ne može zatrudneti tokom menstruacije, što je netačno) a menstrualni problemi poput bolnih grčeva, odliva, mučnina, glavobolje i/ili dijareje/ostipacije su nešto o čemu se gotovo nikad ne govori.

Širom sveta, menstruacija, iako najnormalnija biološka funkcija svakog ženskog tela s funkcionalnim jajnicima, jajovodima i matericom, biva praćena stigmom, a u drastičnim situacijama posledica te stigme može biti pitanje života i smrti. U prva dva meseca ove godine, dve žene i jedan dečak su umrli u tzv. menstrualnim šatorima u Nepalu, pošto su ove žene bile „proterane“ iz svojih zajednica kako ih ne bi „uprljale“ menstrualnom krvlju.

Menstruacija predstavlja ozbiljno političko pitanje, a dostojanstveno menstruiranje klasnu privilegiju, jer ne može svaka žena sebi priuštiti uloške (poput siromašnih žena i beskućnica), analgetike ili odsustvo s posla zbog nesposobnosti da prvog dana mensturacije stoji na nogama zbog bolova i/ili pauze na poslu kako bi menjala uloške blagovremeno.

Menstruacija na radnom mestu

Menstruacija obeležava svakodnevnicu polovine čovečanstva, što je ne čini izuzetkom, već naprotiv, pravilom. Međutim, činjenica da će ta polovina čovečanstva provesti sedam i po godina svog života imajući menstruaciju, što će, u najvećem broju slučajeva, imati negativan uticaj na kvalitet njihovog života, jer mensturalni bolovi nisu nešto što se lako ignoriše (nedavno istraživanje pokazalo da je nivo bola koji izazvaju mensturalni grčevi jednak srčanom udaru), nije dovoljan razlog da menstruacija bude prepoznata kao sastavni deo života svake žene.

Čak ni ne moramo govoriti o najgorem mogućem scenariju, koji je svakodnevnica žena koje nemaju svoj dom, iako se dešava feminizacija siromaštva, a svakodnevne deložacije nam poručuju da bilo koja od nas može ostati bez krova nad glavom. Dovoljno je da razmišljamo o najboljem mogućem scenariju, onom u kome imamo krov nad glavom i posao koji nam to omogućava, iako smo manje plaćene za isti rad, što potvrđuje rodni jaz u platama od 37.4%.

Foto: Wolfmann / Wikimedia Commons

Crvene trake, otkazi i menadžment menstrualne higijene

Šta žena koja ima menstruaciju može da očekuje na radnom mestu? Može da očekuje, na primer, otkaz. Operaterka na 911 liniji, Ališa Colman, je 2016. godine dobila otkaz jer je prokrvarila na radnom mestu i „uprljala‟ tepih (koji je potom očistila i dezinfikovala). Ovo se desilo nakon što je krenula ka toaletu zbog iznenadnog mensturalnog krvarenja. Ukoliko radite u Srbiji, možete očekivati da nosite crvenu traku na ruci, kako bi vaša nadzornica znala da ste „manje produktivne“. U svakom slučaju, ni u Americi ni u Srbiji, ne možete očekivati razumevanje za nešto što je sasvim normalna biološka funkcija vašeg tela. Iako se od žena očekuje da svojim radom doprinesu ekonomiji, radna mesta nisu prilagođena ženskim zdravstvenim i higijenskim potrebama.

Nesenzibilisanost radnog okruženja za menstruaciju zaposlenih žena treba posmatrati u okviru menadžmenta menstrualne higijene, tzv. MHM-a (eng. menstrual hygiene management), koji obuhvata pristup tekućoj čistoj vodi i sanitarnom čvoru, pristupačnim i odgovarajućim menstrualnim potrepštinama (ulošci, tamponi i sl.), mestima za njihovo korišćenje i odlaganje, kao i podržavajućoj okolini u kojoj žene i devojčice mogu imati menstruaciju bez osećaja stida ili stigme.

MHM možemo pristupiti na dva nivoa. Prvi nivo se odnosi na materijalne, fizičke standarde neophodne za obavljanje menstrualne higijene: pristup čistoj tekućoj vodi, sanitarnom čvoru i menstrualnim potrepštinama, kao i privatnom prostoru u kom je moguće promenti i odložiti iskorišćen uložak/tampon, a koji zadovoljava elementarne higijenske standarde.

Podaci koji su nam dostupni su malobrojni, ali oni nam sugerišu da zaposlene devojke i žene koje imaju menstruaciju u pojedinim regionima (Indija, Supsaharska Afrika, Južna Azija) i oblastima u kojima čine veliki procenat radne snage (agrikultura) posebno ranjive. Nisu samo žene koje su zaposlene u agrarnom sektoru, kao poljoprivrednice ili sezonske radnice, pogođene nedostatkom MHM-a. Žene koje rade u uslužnim delatnostima, kao vozačice ili prodavačice (u kioscima, na tezgama), takođe imaju limitiran pristup sanitarnom čvoru i čistoj tekućoj vodi. Pored fabričkih radnica u Srbiji, koje moraju nositi crvenu traku, pogođene su i druge žene koje rade u fabrikama širom sveta. Oko 60% žena zaposlenih u jednoj tekstilnoj fabrici u Bangladešu je koristilo restlove tekstila (otpatke) s poda fabrika kao uloške, što je dovelo do toga da 73% radnica izostane zbog posla zbog infekcije.

Drugi nivo MHM-a tiče se društvenih normi i stavova o menstruaciji i ženama koje je imaju. U kontekstu radnog okruženja, ovo se odnosi na spremnost poslodavaca da svojim radnicama omoguće okruženje u kome će moći da imaju menstruaciju bez osećaja stida (da su, na primer, manje vredne kao radnice zbog crvene trake koja sugeriše nisku produktivnost) i da, ukoliko za tim postoji potreba, svoje radne obaveze prilagode fizičkom stanju tela u toku menstruacije, što može uključivati plaćeno menstrualno odsustvo, fleksibilne radne sate i/ili rad od kuće u toku menstruacije.

Kompanija Nike je prva međunarodna kompanija koja je pre više od jedne decenije omogućila svojim radnicama plaćeno menstrualno odsustvo. Međutim, menstrualno odsustvo nije (samo) pitanje dobre volje pojedinačnih kompanija, već pitanje država koje brinu o svojim stanovnicama. Japan je prva zemlja koja je u okviru Zakona o radu uredila instituciju menstrualnog odsustva, davne 1947. godine, kada je svim ženama i devojkama koje imaju bolne menstruacije omogućila seirikyuuka, „psihološko odssustvo“. Primer Japana su sledile Južna Koreja (2001), Indonezija (2003), Tajvan (2014), Zambija (2015), kao i neki delovi Kine (provincije Anhuj, Šensi i Hebej).

Nažalost, institucija menstrualnog odsustva, uređena zakonom, može biti zloupotrebljena od strane poslodavaca kao opravdanje za smanjenje plata i dalju diskriminaciju žena na radnom mestu kao manje sposobnih zbog stigmatizacije menstruacije kao bolesti. Menstrualna stigma je gotovo recipročna neznanju o menstruaciji i tegobama koje može izazvati, te kada je menstrualno odsustvo zakonom uređeno u Južnoj Koreji, muškarci su se pobunili zbog „diskriminacije“.

Takođe, pored napada na žene zbog navodne štete ekonomiji koju nanose njihova odsustva s posla zbog menstruacije, mogu se čuti i komentari da je menstrualno odsustvo „pustilo 100 godina feminizma niz vodu“, na način na koji se viševekovna borba za jednakost žena i muškaraca vratila unazad, implicirajući da žene nisu sposobne za rad u istoj meri u kojoj su i muškarci.

Međutim, važno je ne izgubiti iz vida da radno okruženje nije prilagođeno potrebama žena. Razlika u biologiji žena i muškaraca postoji, a društvo to mora prepoznati, bez stigmatizacije i kažnjavanja žena.

Ulošci, tamponi i besplatna kafa

Pored menstrualnog odsustva, koje mora biti društveno prepoznato kao važno i zakonski uređeno, a ne ostavljeno na milost i nemilost pojedinačnim poslodavcima, moguće je preduzeti i druge korake koji ženama mogu olakšati rad tokom menstruacije. Na primer, niko od svojih zaposlenih ne očekuje da na posao nose sopstveni toalet papir i sapun, a neke od privatnih kompanija svojim zaposlenima nude i besplatnu kafu. Zašto onda od žena očekujemo da na posao nose tampone i uloške, imajući u vidu da su oni, iako bezrazložno skupi, i dalje jeftiniji i neophodniji od kafe?

Menstruacija nije nešto što je pod kontrolom pojedinačne žene. Mi ne možemo odlučivati kada ćemo dobiti (menstruacija može i da porani i da okasni) i koliko ćemo krvi gubiti (krvarenje varira od ciklusa do ciklusa, kao i od dana do dana u toku jedne iste menstruacije). Apple je prva kompanija koja je svojim radnicama omogućila besplatne i na radnom mestu dostupne menstrualne potrepštine 1981. godine. Da muškarci imaju menstruaciju, kao što imaju normalne fiziološke potrebe zbog kojih su im potrebni toalet papir i sapun, ovo se ne bi čak ni dovodilo u pitanje. Bilo bi norma.

Međutim, menstruaciju prate stigma i ćutanje. Istraživanje iz 2015. godine, na uzorku od 90.000 žena, pokazalo je da je ženama neprijatno da o menstruaciji govore sa svojim kolegama: u Japanu je to potvrdilo 88% ispitanica, u Rusiji 86% a u Nemačkoj 77%. Istraživanje tržišta rada u Švedskoj, koje je sproveo MENSEN, organizacija koja se bavi rušenjem stigme o mensturaciji, pokazalo je da je od 800 ispitanica 96.3% navelo da su imale iskustva s mensturalnom stigmom na radnom mestu, 57.5% da je mensturacija uticala na njihov posao, a 42.8% da bi volele da je njihovo radno okruženje više prilagođeno činjenici da imaju menstruaciju jednom mesečno.

Moralna obaveza svih nas, pojedinaca i pojedinki, ali i kolega i koleginica, jeste da stanemo na put menstrualnoj stigmi i zaposlenim ženama omogućimo da svoj rad obavljaju dostojanstveno i u skladu sa svojim telesnim funkcijama, što menstruacija svakako jeste. Jer plafon s kojima se žene suočavaju na radnom mestu nije samo od stakla, već je i doslovno krvav.

Foto: Marko Miletić / Mašina

Kako učiniti radno mesto prilagođeno menstruaciji?

Imajući u vidu da je ideja da Zakon o radu Republike Srbije u svoje odredbe uvede stavku menstrualnog odsustva dosta daleka, pojedinci, koji su vlasnici kompanija ili zaduženi za ljudske resurse, kao i radni kolektivi ili sindikati, mogu preduzeti prve korake u destigmatizaciji menstruacije i prilagođavanju radnog okruženja potrebama svojih koleginica.

  • Radnicama treba obezbediti besplatne uloške i tampone, ukoliko ih menstruacija „iznenadi‟, odnosno, porani ili zakasni.
  • Radnicama treba obezbediti prostor za higijensko menjanje i odlaganje iskorišćenih tampona i uložaka.
  • Radnicama treba omogućiti pauzu od rada tokom koje bi mogle promeniti uložak/tampon ili, zbog bolnih grčeva, sačekati da analgetik deluje.
  • Radnicama treba omogućiti plaćeno menstrualno odsustvo u trajanju od jednog do tri dana svakog meseca.
  • Radnicama treba omogućiti fleksibilno radno vreme ili rad od kuće ukoliko su njihove menstruacije bolne, te ih sprečavaju da rade na radnom mestu.
Print

Preporučujemo

DONIRAJTE

Share On Facebook
Share On Twitter
Contact us