EU će, odlukom Evropske komisije, relaksirati stroge mere koje ograničavaju budžetsku potrošnju zemalja članica Unije da bi im omogućila da finansiraju neposrednu borbu protiv koronavirusa i posledica pandemije.
Nacionalistička desnica osvaja sve veći politički prostor u mnogim evropskim državama. Da li se radi o jednistvenom bloku i koji su razlozi za njen uspeh?
Iako bauk komunizma odavno ne kruži Evropom, druga rečenica Komunističkog manifesta, da su se sve sile stare Evrope sjedinile u svetu hajku protiv tog bauka i dalje je aktuelna. O tome svedoči nova rezolucija EU o važnosti sećanja za budućnost Evrope.
Proizvođači automobila uspešno blokiraju efikasne mere zaštite životne sredine u sektoru transporta Evropske unije, navodi se u analizi političkog uticaja automobilske industrije.
Obe tradicionalne evropske partije centra, Evropska narodna partija (EPP) i Partija evropskih socijalista (PES) pretrpeće veće gubitke u broju poslanika u Evropskom parlamentu. Najveći dobitnici izbora su evropski Zeleni, koji su osvoji 25 mandata više u odnosu na prethodne izbore i Savez liberala i demokrata (ALDE) koji je nastupio zajedno sa Makronovom „Republikom u pokretu“ (Europe en Marche), koji je zadržao treće mesto po broju poslanika. Evropska Levica izgubiće oko 10 mandata, dok će ekstremna desnica okupljena u grupaciji Evropa nacija i slobode udvostručiti broj poslanika u odnosu na prethodne izbore.
Kao izvankoalicijski partner manjinske vlade, stranka Levica je uspela da povisi socijalnu pomoć i minimalnu platu u Sloveniji, ali i da doprinese odmrzavanju plata u javnom sektoru. U predstojećem periodu ta stranka će se fokusirati na stambenu politiku i borbu protiv prekarnosti. Na izbore za Evropski parlament izlaze s programom čiji su stubovi socijalna Evropa, demokratizacija i prelaz na održivo društvo.
Talas demonstracija zahvatio je Evropu. Osim u Francuskoj gde ljudi protestuju već pet nedelja, građani su masovnim prisustvom na ulicama izrazili nezadovoljstvo i u Mađarskoj, Austriji, Srbiji, Albaniji i Belgiji.
Danas je dvotrećinska većina u Mađarskom parlamentu, predvođena Viktorom Orbanom, izglasala izmene zakona o radu koje će imati nehumane posledice po radništvo u Mađarskoj.
Pravi razlozi za proteste u Francuskoj su znatno dublji od podizanja poreza na gorivo kao neposrednog povoda. Demonstranti nisu razularena masa koja hoće da ruši demokratiju, niti su ludaci koji bi da troše dizel dok nas ugljendioksid sve ne poubija. To bezumlje protiv društva i planete posledica je politike čiji je zastupnik i Emanuel Makron, predsednik Francuske.
Već nekoliko sedmica ljudi u Francuskoj protestuju protiv štetnih politika vlade te zemlje. Protesti su pokrenuti zbog najave poskupljenja cene goriva, ali su ubrzo prerasli u bunt velikog dela populacije koji je sve ugroženiji ekonomskim politikama vlasti – cena goriva je bila samo kap koja je prelila čašu. U svemu tome mejnstrim mediji su odigrali svoju ulogu zaštitnika nepravednog sistema koji je ljude i naterao na ulice.
Produbljivanje saradnje Fronteksa i Srbije znači dalju predaju suvereniteta i mogućnosti samostalne kontrole granica. Ipak, ovo nije novina, Srbija i druge zemlje EU periferije su već duže vreme u ulozi podređenog partnera u kontroli migracija ka centru EU.
Rast koji ekstremna desnica širom Evropske unije godinama beleži dešava se i u Švedskoj. Hoće li ove promene dovesti do snažne polarizacije na levo i desno, odnosno do ukrupnjavanja opcija na obe strane političkog spektra i oštre političke konfrontacije?
Zemlje evropskog centra svojom politikom prema migrantima prikrivaju sopstvenu odgovornost za ratove i ekonomsku devastaciju zemalja iz kojih ljudi beže. Osim toga, one teret ovog problema svaljuju na siromašne zemlje evropske periferije i Arfrike.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je pristala na jaču kontrolu tražioca azila i na izgradnju tranzitnih centara za izbeglice.
Proces pristupanja EU iziskuje 5,5 milijardi evra ulaganja u oblast voda. Uprkos veličini problema, pre svega u zaštiti i prečišćavanju, na delu je sistemska nebriga prema ovom važnom prirodnom resursu.
Nakon dugotrajnih i teških pregovora s poslodavcima, najveći nemački sindikat IG Metal se izborio za povišicu plate od 4.3% i mogućnost privremenog smanjenja radne nedelje.
Novi poljski premijer u najavljenom obračunu sa zapadnoevropskim kapitalom želi da „vrati državu u igru“. Sprovođenjem konzervativne socijalne politike i stvaranjem „preduzetničke države“ vladajuća stranka Pravo i pravednost nastoji da ojača nacionalni kapital i nacionalnu ekonomiju Poljske.
Jedan od najvećih zagovornika napuštanja evrozone bio je Kostas Lapavicas, profesor ekonomije na Fakultetu za orijentalne i afričke studije Univerziteta u Londonu (School of Oriental and African Studies). Lapavicas se dugi niz godina bavi teorijom novca i veliki je kritičar postojećeg evropskog finansijskog sistema. Osim toga, bio je poslanik Sirize u grčkom parlamentu, a takođe je i dugogodišnji kolumnista britanskog lista Gardijan.
Državni vrh Srbije odlučio je da Turskoj izruči krudskog aktivistu, žrtvu torture, što, u najmanju ruku, predstavlja kršenje zakona Srbije, kao i međunarodnih konvencija o pravima izbeglica.
Siromašna Srbija papreno plaća školovanje lekara koji završavaju na birou rada ili na Zapadu; bogata Nemačka sistematski školuje manje lekara nego što joj treba jer će uvek moći da vrbuje one iz zemalja koje se „nisu snašle“ u tranziciji.
Deklarativna zaštita ljudskih prava izbeglica u praksi neretko postaje nešto sasvim suprotno. Sprečavanje kretanja, batine i pritvaranje nisu retkost za ljude koji pokušavaju preći granice ka zapadnoj Evropi. O tome svedoče i priče sa granice Srbije i Hrvatske.