U tom periodu najveći rast cena kupovine zabeležen je u Portugalu (+10,3 posto), Bugarskoj (+9,4 posto) i Slovačkoj (+9,1 posto). Jedino su u Francuskoj (-0,5 posto) i Finskoj (-1,8 posto) cene pale.
U istom periodu, kirije su porasle u svim državama članicama EU, osim u Sloveniji, gde su pale za 0,9 posto, i Finskoj, gde su ostale nepromenjene. Među ostalim zemljama EU, najveći rast kirija zabeležen je u Hrvatskoj (+21,9 posto), zatim u Bugarskoj (+6,4 posto) i Grčkoj (+5,0 posto).
Publikacija Eurostata „Housing in Europe – 2025 edition“ govori da su cene kupovine nekretnina u EU porasle za 53 posto između 2010. i 2024. godine. Kirije u Evropskoj uniji kontinuirano su rasle između 2010. i 2024. godine, uz ukupan rast od 25 posto tokom celog perioda.
Eurobarometar iz istog perioda (januar–februar 2025), pokazuje da je zabrinutost zbog troškova stanovanja rasla širom Evrope: 61 posto ispitanika u EU izjavilo je da su zabrinuti da više neće moći da plaćaju kiriju ili hipoteku, dok je više od četvrtine (27 posto) ovu zabrinutost opisalo kao „veliku“.
O stambenoj krizi na evropskom kontinentu možete više pročitati ste na Mašini.
Stanovanje u Srbiji
Situacija je ništa bolja u Srbiji. Podaci Republičkog zavoda za statistiku za 2025. godinu pokazuju da je 43,5 odsto ispitanih domaćinstava bilo znatno finansijski opterećeno troškovima stanovanja. U izvesnoj meri 50,8, a nimalo tek 5,7 odsto domaćinstava. Podsetimo i da je svaki peti građanin u riziku od siromaštva, što obuhvata oko milion ljudi u Srbiji.
Na Mašini smo pisali o ugroženosti prava na dom i sve većim preprekama i pretnjama po osnovna ljudska prava i milionima dinara koji se ulažu u projekte i sisteme koji samo pogoršavaju problem – poput sistema Socijalna karta. Skoro 3000 osoba ostalo je bez prava na socijalnu pomoć od 1. marta do 2025. do 1. marta 2026. godine. U prve četiri godine primenjivanja Zakona o socijalnoj karti, više od 60.000 najsiromašnijih građanki i građana ostalo je bez novčane socijalne pomoći.
Socijalno stanovanje – rešenje za koje se zalažu organizacije civilnog sektora, postoji u Beogradu, ali nedovoljno je usaglašeno sa socijalnom zaštitom i potrebama stanovništva.
A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava 2025. godine zatražila je od Grada Beograda da poboljša uslove stanovanja za korisnike socijalnih stanova, ukazujući da mnogi od njih žive u dugovima, bez osnovnih uslova za život i pod stalnom pretnjom prinudnog iseljenja. O konkretnim merama koje je inicijativa predložila pročitajte na našem sajtu.
A.G.A.
