Kako doći do veće sindikalne organizovanosti mladih?

Uvodničari/ke na okruglom stolu; Foto: Mašina

Zakonski okvir, nedostatak infrastrukture i nepoverenje u sindikate samo su neke od prepreka sindikalnom organizovanju mladih. Kontratežu daju primeri uspešnog organizovanja kako u svetu tako i kod nas.

Okrugli sto „Mogućnosti i perspektive sindikalnog organizovanja mladih“ koji je u organizaciji portala Mašina održan u Kragujevcu u subotu, okupio je predstavnike omladinskih sekcija sindikata, organizacija civilnog društva i lokalne aktiviste koji su diskutovali o perspektivi poboljšanja radnog položaja mladih.

Mladi su jedna od najugroženijih grupa na tržištu rada. Veliki procenat mladih je ili nezaposlen ili rade preko nestandardnih ugovora ili pak, na crno. Radna eksploatacija mladih nije redak slučaj, a ona može biti delom posledica i nedovoljnog poznavanja radnih prava.

Da li i na koji način zajedničko delovanje sindikata i organizacija civilnog društva može uticati na promenu ove situacije? Kako doći do veće sindikalne organizovanosti mladih? Kako sindikatima približiti specifičnu problematiku radnih prava mladih i kako razvijati buduće strategije zajedničkog delovanja? Ovo su bila samo neka od pitanja na koja su učesnice i učesnici okruglog stola pokušali da odgovore.

Foto: Mašina

Pored generalne slabe sindikalne organizovanosti mladih, među ovom populacijom postoji i najveći stepen nepoverenja u sindikate kao instituciju koja treba da se zalaže za zaštitu i unapređenja radnih prava. Međutim, ni zakonski okviri ni promenjeni uslovi u radnim odnosima ne idu u prilog rastu sindikalne organizovanosti uopšte, a posebno mladih.

„Siguran posao“ je stran pojam mladima, bez obzira da li i kakve ugovore o obavljanju posla imaju. Sigurnost radnog mesta i sa njim mogućnosti planiranja života su nestale sa fleksibilizacijom tržišta rada.

Učesnici/e na skupu su imali priliku da čuju iskustva sindikalnog organizovanja i štrajka radnika iz Manjeti Marelli, firme u kojoj rade mahom mladi:

U našoj firmi prosek starosti je oko 35 godina, svi smo mladi i mi pokušavamo da uradimo nešto za naše radne uslove“ rekao je na skupu Aleksandar Korać

On naglasio da je za bolju organizovanost mladih neophodna infrastruktura:

Treba nam prostor, kancelarije, gde ćemo da se sretnemo i planiramo, dogovaramo i razmenjujemo mišljenje o problemima s kojima se suočavamo.

Katarina Jakovljević iz Zastave oružje je prisutnima predstavila kako sindikat čija je članicca radi kako bi se mladi što više uključili u njega i imali mogućnost uticanja na odlučivanje. Podvukla je da je najteže organizovati upravo mlade koji ne rade u realnom sektoru.

O tome je više govorila Jelena Šapić, koja je prisutnima predstavila kako nove tehnologije i platforme na kojima rade najčešće mladi utiču na nisku sindikalnu organizovanost:

Rad u prekarnim uslovima, na nestandardnim ugovorima koji nisu ugovori o radu, kada nemate mogućnost da fizički sretnete svoje koleginice i kolege, dovodi do jako niske sindikalne organizovanosti tih radnika/ca.

O posledicama i životnim nesigurnostima koje takvi radni uslovi stvaraju po mlade, razgovarali su svi okupljeni. Dati su pozitivni primeri iz sveta i na lokalnom nivou, o organizovanju i štrajkovima.

Foto: Mašina

Portal Mašina ove godine povezuje različite aktere i akterke kako bi se pitanje sindikalnog organizovanja prvenstveno mladih ljudi dodatno promislilo. Uvodničari/ke na okruglom stolu su bili/e Katarina Jakovljević iz sindikalne organizacije Zastava oružje, predsednik Samostalnog sindikata FCA Plastika Aleksandar Korać, Jelena Šapić, istraživačica u polju digitalnog rada, a razgovor je vodio Luka Petrović, novinar portala Mašina.

Program je organizovan uz saradnju Olof Palme Centra.

I.P.

Print

Preporučujemo

DONIRAJTE

Share On Facebook
Share On Twitter
Contact us