„Postoje znaci da publika nagrađuje istraživačke i medije zajednice zbog nadzora korupcije i izveštavanja o protestima. Novi digitalni multimedijalni mediji kao što su Mašina i Zoomer privlače publiku svojim angažovanim izveštavanjem uživo“, navodi Rojtersov institut u novom istraživanju za 2026. godinu.
Ovakva ocena dolazi u godini koju su obeležili masovni protesti širom Srbije, studentske blokade i pojačana društvena debata o odgovornosti institucija, korupciji i stanju demokratije. U okolnostima u kojima je veliki deo tradicionalnih medija kritikovan zbog selektivnog ili ograničenog izveštavanja o protestima, publika se u većoj meri okretala digitalnim platformama i nezavisnim redakcijama.
Rojtersov izveštaj sugeriše da deo građana upravo u takvim medijima pronalazi informacije koje smatra relevantnim za razumevanje društvenih i političkih procesa. Uz Mašinu i Zoomer, autorka posebno izdvaja istraživačke redakcije KRIK i BIRN, koje opisuje kao medije specijalizovane za razotkrivanje kriminala i korupcije.
Ovaj nalaz dobija dodatnu težinu kada se posmatra zajedno sa podacima o tome kako građani Srbije vide uticaje na medije. Prema istraživanju ovog instituta, 64 odsto ispitanika smatra da na medije najviše utiču njihovi vlasnici, 63 odsto navodi vladu i političare, dok čak 47 odsto kao značajan faktor prepoznaje organizovani kriminal.
Takvi rezultati ukazuju na duboko nepoverenje prema nezavisnosti medijskog sistema. Istovremeno, oni pomažu da se objasni zašto raste interesovanje za medije koji se bave istraživačkim novinarstvom, društvenim pokretima i temama koje često ostaju na margini dominantnog medijskog prostora.
Posebno je značajan podatak da gotovo polovina ispitanika veruje da organizovani kriminal ima uticaj na medije. Rojtersov institut ocenjuje da to govori o stepenu javne zabrinutosti zbog korupcije i mogućih veza između delova medijskog sektora i kriminalnih struktura. U kombinaciji sa visokim procentom onih koji kao ključne aktere vide političare i vlasnike medija, ovi podaci ukazuju na ozbiljnu krizu poverenja u institucionalni okvir informisanja.
Ko se još od medija spominje u ovom izveštaju?
Prema podacima iz istraživanja za Digital News Report 2026 Reuters Instituta, koje je za Srbiju sprovela profesorka u penziji Univerziteta u Beogradu Snježana Milivojević, među medijima koje građani najčešće prate tokom nedelje nalaze se portal i televizija N1, uz Radio-televiziju Srbije (RTS). Prema podacima, N1 istovremeno uživa i najveći nivo poverenja među ispitanicima.
Kada je reč o tradicionalnim medijima, iza N1 i RTS-a po dosegu se nalazi TV Nova, koju prati 24 odsto ispitanika. Slede Blic i TV Pink sa po 20 odsto, Prva televizija sa 19 odsto, B92 sa 17 odsto i Kurir sa 15 odsto. Novine Nova i Informer TV prati po 14 odsto ispitanika, dok Happy TV beleži 13 odsto. Dnevni list Danas i lokalni mediji imaju po 12 odsto, RTV 11 odsto, a Euronews i štampano izdanje Informera po 10 odsto.
Na internetu je N1 takođe najčitaniji među navedenim portalima, sa nedeljnim dosegom od 36 odsto. Slede Blic sa 30 odsto i Telegraf sa 23 odsto. Portal Nova online prati 21 odsto ispitanika, dok BIRN, Danas i Kurir dostižu po 20 odsto. Mondo i RTS online koriste po 19 odsto građana, Srbija Danas 18 odsto, Južne vesti 16 odsto, a B92 15 odsto. Po 12 odsto ispitanika navelo je da prati Informer, onlajn portal Prve televizije, Radar i portal TV Pink.
Istraživanje pokazuje da televizija i dalje ima značajnu ulogu u informisanju, naročito među starijim građanima. Ipak, internet je danas dominantan izvor vesti. Čak 85 odsto ispitanika navelo je da se informiše putem digitalnih kanala, uključujući informativne sajtove i aplikacije, društvene mreže, video platforme i podkaste. Televiziju za praćenje vesti koristi 51 odsto građana, radio 19 odsto, a štampu 16 odsto.
Društvene mreže imaju posebno važnu ulogu u distribuciji informacija. Facebook ostaje najčešće korišćena mreža za praćenje vesti, sa 50 odsto korisnika koji ga koriste u tu svrhu, dok ga ukupno koristi 75 odsto ispitanika. YouTube za vesti koristi 41 odsto građana, a ukupno 80 odsto. Instagram kao izvor informacija navodi 40 odsto ispitanika, dok ga ukupno koristi 69 odsto. TikTok za informisanje koristi gotovo četvrtina anketiranih (24 odsto), Viber 22 odsto, a mrežu X 14 odsto.
Istraživanje takođe ukazuje na izražen trend izbegavanja vesti. Više od polovine ispitanika, odnosno 53 odsto, navelo je da vesti izbegava povremeno ili često.
Digital News Report Reuters Instituta predstavlja jedno od najuticajnijih međunarodnih istraživanja o medijima i informisanju. Izveštaj se svake godine zasniva na anketama sprovedenim među desetinama hiljada ispitanika u više desetina zemalja i smatra se jednom od ključnih referenci za razumevanje promena u medijskim navikama publike širom sveta.
A.Đ.
