U Srbiji je, prema poslednjim podacima iz devetog godišnjeg izdanja regionalnog Indeksa participacije mladih (2024), 16,8 odsto mladih osoba nezaposleno, što iako pokazuje blagi pad u odnosu na prethodno istraživanje, i dalje je značajno veća nezaposlenost nego u Evropskoj uniji gde je prosek 11,4. Najnovije istraživanje ukazuje i na to da se u većini zemalja regiona Zapadnog Balkana i Turske oko 20 odsto mladih nalazi u riziku od siromaštva.
Poseban fokus ovog devetog izdanja Indeksa participacije mladih je na učešću mladih žena na tržištu rada, izazovima sa kojima se suočavaju, mogućnostima i perspektivama.
Gotovo svaka četvrta mlada osoba nije ni zaposlena, niti je u sistemu obrazovanja ili obuke (NEET) u najvećem delu regiona, što ukazuje na trajne strukturne prepreke za integraciju mladih na tržište rada i u obrazovni sistem. Podrška mladima u prelazu sa obrazovanja na tržište rada ostaje jedan od ključnih izazova za region. Mlade žene su znatno češće neaktivne ili u NEET kategoriji.
Nezaposlenost i visok rizik od siromaštva
Otprilike svaka peta mlada osoba je izložena riziku od siromaštva širom regiona.
U 2024. godini većina učesnica istraživanja je uspela da prikupi podatke o broju mladih koji primaju finansijsku podršku kroz sistem socijalne zaštite, što je ranijih godina predstavljalo izazov. Od ukupnog broja korisnika/ca takve finansijske podrške, mladi su činili između 11% u Crnoj Gori i gotovo 30% u Severnoj Makedoniji.
Nezaposlenost mladih se i dalje nalazi na visokom nivou, iako je vidljiv postepen progres u odnosu na prethodne godine. U izveštaju se naglašava da, iako je smanjena nezaposlenost mladih, to ne mora da znači da oni rade na dostojanstvenim i kvalitetnim radnim mestima.
Kvalitet radnih mesta, uključivanje mladih žena na tržište rada i dugoročna održivost su i dalje ključni
izazovi.
Mladi gotovo sasvim lišeni formalne političke moći
Politička participacija mladih i dalje ostaje najslabija dimenzija Indeksa. Mladi su sistematski isključeni iz formalnog političkog odlučivanja, što podriva demokratsku obnovu, institucionalni legitimitet i poverenje u političke sisteme.
Mladi su gotovo odsutni iz domena formalne političke moći:
- U 2024. godini mladi (mlađi od 30 godina) su činili 0–4% poslanika/ca u
parlamentima širom regiona. - Nije bilo ministara/ki mlađih od 30 godina ni kod jedne učesnice istraživanja.
- Zamenici/e ministara i gradonačelnici/e mlađi/e od 30 godina zabeleženi su
samo u pojedinačnim slučajevima.
Obrazovanje žena i dalje pada u drugi plan
U većini zemalja regiona Zapadnog Balkana i Turske sve više mladih žena upisuje fakultete, ali znatno manji broj njih uspeva da diplomira. U Srbiji je procenat upisa mladih žena na fakultete najveći u regionu. Naime od ukupnog broja mladih ljudi u Srbiji, 61 odsto njih upiše fakultet, od čega 74 odsto budu mlade žene. Međutim, tek oko 16 odsto tih mladih žena koje su upisale fakultet zapravo i završi školovanje.
Kako se u istraživanju navodi, problem nije u talentu već u nejednakim prilikama jer se iza ove statistike kriju duboko ukorenjene društvene rodne norme. Od mladih žena se i dalje očekuje da pre svega budu one koje brinu o porodici. One provode čak četiri puta više vremena u neplaćenim kućnim poslovima nego muškarci, a kada se pojave porodične obaveze, obrazovanje često pada u drugi plan.
Indeks participacije mladih 2024 pruža sveobuhvatan pregled mogućnosti za smisleno političko, ekonomsko i društveno učešće mladih u Albaniji, Bosni i Hercegovini, na Kosovu, u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Turskoj. Razvila ga je neformalna mreža „Youth Hub for Western Balkans and Turkiye”. Indeks koristi 25 indikatora za procenu uslova koji omogućavaju učešće mladih, umesto samih ishoda tog učešća.
A.G.A.
