Na šta reaguju nezadovoljni građani na ulicama?

Foto: Marko Rupena / Kamerades

O društvenoj situaciji nakon sinoćnih žestokih demonstracija i pred današnji nastavak protesta izazvanih najavom pooštravanja mera zbog loše epidemiološke situacije razgovarali smo sa predsednikom Socijaldemokratske unije Ivanom Zlatićem i psihološkinjom Saritom Bradaš.

Nakon mirnog početka protesta u kasnim večernjim časovima iz mase se izdvojila manja grupa nasilnijih demonstranata, koji su prodrli u slabo čuvanu Skupštinu i sukobili se sa policijom. Policija je isprva potisnula ove demonstrante, da bi ubrzo uveliko raširila dejstva na ostale okupljene. Bacan je suzavac i dimne bombe, letele su baklje i kamenice, zapaljeno nekoliko iznenađujuće slabo čuvanih policijskih kola i angažovana konjica.

Nova okupljanja su najavljena za 18 časova u Beogradu i Novom Sadu.

Foto: Nemanja Jovanović / Kamerades

Ivan Zlatić, predsednik Socijaldemokratske unije, smatra da je sinoćni protest zaista bio spontani izraz opravdanog gneva zbog načina na koji je Vučić predstavio situaciju, odnosno zbog toga što je okrivio građane za eskaliranje epidemije:

Mislim da je sama arogancija sa kojom je Vučić govorio, više nego nova mera, kod ljudi izazvao ogroman bes. Koliko se može zaključiti iz različih komentara na internetu, ni najavljeni lockdown nije toliko razgnevio građane koliko taj užasni komentar da smo za ovu situaciju krivi mi, a ne vlast, koja je zbog svoje predizborne kampanje ukinula vanredno stanje – a sad ga vraća.

Psihološkinja Sarita Bradaš slaže se u toj oceni: „Mislim da nije stvar u tome da su reagovali protiv zatvaranja. Oni su reagovali protiv toga da se njima spočitava odgovornost, dok je očigledno da je za aktuelnu situaciju odgovorna država.“

Dok obični ljudi ne mogu ni da se testiraju, visoki državni službenici dobijaju najbolji medicinski tretman. Protokoli ne vrede ni za Vulina, ni za Đorđevića. Ja mislim da je ljudima dosta takve nepravde, kaže Bradaš za Mašinu.

Ona je objasnila da je sa stanovišta socijalne psihologije vlast katastrofalno loše upravljala krizom jer je stanovništvu davala nedostatne i kontradiktorne informacije što prema njenom mišljenju dovodi do toga da ljudi sami procenjuju opasnosti sa kojima se suočavaju.

Kod nas je vlast u prvom periodu upravo stvarala atmosferu koja je pogodovala precenjivanju opasnosti. Primera radi, produkovan je strah izjavama nalik na onu da će nam se desiti italijanski scenario. Nakon toga se oko izbora opasnost, naprotiv, minimizirala, ili uskraćivale informacije, usled čega su se građani, potcenjujući situaciju, vratili u uobičajeni režim ponašanja.

Krizom je, ocenjuje Bradaš, loše upravljano, što je kod građana izazvalo nepoverenje u institucije:

U nemogućnosti da razreše kognitivnu disonancu sa kojom se suočavaju usled priliva kontradiktornih informacija, građani sada reaguju emotivno. Oni su ljuti i zbog toga što se osećaju potcenjeno i zbog toga što njima neko pokušava da upravlja samovoljno.

Foto: Nemanja Jovanović / Kamerades

Deo javnost se pita da li je vlast inscenirala sinoćni protest sa namerom da na okupljene građane prebaci odgovornost za eskaliranje epidemije. Zlatić se ne slaže sa takvim spekulacijama:

Čini mi se da postupanje vlasti nije bilo promišljeno. Mislim da je u stvari način na koji je objavljeno vraćanje vanrednog stanja bio pokušaj da se vlast odrekne sopstvene odgovornosti. Potpuno histerična reakcija policije meni ne ostavlja utisak nekakvog vešto planiranog šahovskog poteza. Događaji će pokazati, ali to mi više deluje kao jedna potpuno nepromišljena i besna reakcija vlasti na ono što su sami izazvali, kaže Zlatić.

On dodaje da će dalje inicijative i način artikulacije narodnog nezadovoljstva najviše zavisiti od samih građana, odnosno od toga u kojoj meri će se otpor nastaviti i kako će se organizovati.

Sve opozicione organizacije i svi organizovani oblici političkog delovanja treba da gledaju kako mogu da podrže ove proteste i da se u njih uključe. Jer, gledati kako neko iz čista mira prilazi ljudima koji sede na klupi i počinje da ih batina – to je nešto što se tiče svih nas, izjavio je Zlatić.

Više opozicionih partija i aktivističkih inicijativa, poput SDU, Ne davimo Beograd i Marks21, izdalo je proglase podrške demonstrantima.

Sinoćnom protestu prethodilo je narastanje napetosti u kontekstu pandemije koronavirusa. Neposredno nakon održavanja izbora BIRN je objavio istraživanje u kom je dokumentovano da je vlast tokom predizborne kampanje objavljivala frizirane podatke o broju obolelih i umrlih. Predstavnici vlasti su takođe pokušali da umanje odjek vesti o tome da kovid-19 kosi stanovništvo Novog Pazara, suprotstavljajući se čak izjavama lokalnih lekara o neopremljenosti tamošnjih medicinskih ustanova i nedostatku medicinskog osoblja, što je deo javnosti protumačio kao skandalozno ponašanje.

Nedavno je otkriveno da su neka od novih žarišta pandemije u studentskim domovima u Beogradu. Na to saznanje vlasti su reagovale naredbom da se domovi rasele, koja je povučena nakon studentskog protesta pre samo nekoliko dana.

Preporučeni članci

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE