Zapad Amerike u plamenu – najdramatičnija zabeležena sezona šumskih požara

Foto: USDAgov / Flickr

U SAD je u toku najdramatičnija zabeležena sezona šumskih požara, koji besne u Kaliforniji, Vašingtonu, Oregonu i Ajdahu. Oštećena su mnoga naselja, a evakuacija se odvija pod svodom zlokobno narandžastim od dima.

U Vašingtonu je vatra za jedan dan zahvatila nešto manje od 150 hiljada hektara, odnosno veću površinu nego što uobičajeno izgori za celu godinu, piše Gardijan. U istočnom delu ove države zbrisala je jedan čitav gradić.

Po aktuelnim procenama izgorelo je više od 8.000 kvadratnih kilometara u području Los Anđelesa.

U Kaliforniji, gde je stanje najteže, nastradalo je bar 11 ljudi. Pristup u sve javne šume u južnom delu države je zabranjen.

U Kaliforniji je još u drugoj polovini avgusta, kada su se vatrogasci borili sa ispod 400 požara, proglašeno vanredno stanje. Njihov broj je ovih dana narastao na preko 7 i po hiljada, a naučnici sa Univerziteta u Kaliforniji su izneli procenu da je tokom 24 sata vatra ukupno zahvatila preko 1000 kvadratnih kilometara. U ovoj državi je, pritom, ove godine već izgorelo rekordnih 10.200 kvadratnih kilometara.

U toku je evakuacija stanovništva na širokom području. Broj ljudi kojima je savetovano da napuste domove približava se cifri od 100.000, a njihovu evakuaciju otežava pandemija koronavirusa i prateće mere za njegovo sprečavanje.

Sama pojava šumskih požara nije neobična – njihova sezona traje od jula do novembra. Ono što zabrinjava je njihov ovogodišnji opseg, intenzitet i brzina širenja.

Glavni razlog eskalacije sezone požara su jaki vetrovi i suša, posledice globalnog zagrevanja – isti oni zbog kojih su krajem prošle i početkom ove godine goreli Amazonija, Sibir, Afrika, sama Kalifornija i jugoistočna Australija.

Međudržavno cepidlačenje oko kvota emisija ugljen-dioksida, idolopoklonstvo korporativnim interesima i druge političke neozbiljnosti konačno su zapalile planetu; Foto: John McColgan / Wikimedia Commons

Guverner Kalifornije Gevin Njusom je zato ovih dana izjavio da nema strpljenja za one koji poriču postojanje globalnog zagrevanja, jer je takvo gledište u sukobu sa realnošću i činjenicama: „Možete ne verovati, ali naša iskustva u Kaliforniji svedoče drugačije“.

Same SAD, najveća nacionalna ekonomija, su ujedno i jedan od najvećih zagađivača i uzročnika promene klime među svetskim državama. Sa 5.41 GT ugljen dioksida koji proizvedu godišnje, odgovorne su za 15% svetske emisije CO2. U tome ih sa 10.06 GT pojedinačno prestiže samo Kina. (SAD, doduše, po emisiji CO2 od 16.56 T po glavi stanovnika pravi veću štetu i od Kine, koja godišnje ispusti 7.05 T CO2 per capita.)

Donald Tramp je, međutim, tokom svog mandata više puta zaprepašćivao svetsku javnost negiranjem globalnog zagrevanja: izjavljujući da on u to „ne veruje“, da je u pitanju ideja koju su u svoju korist osmislili i plasirali Kinezi da bi oslabili američku privredu, i podsmevajući se naučnicima dok je prošle zime zbog promene klime istok Amerike bio okovan ledom.

Organizacija Climate Deregulation Tracker je dokumentovala i više od 130 konkretnih koraka koje je Trampova administracija preduzela da umanji opseg domaćih mera protiv globalnog zagrevanja. Među njima je i pokušaj zamrzavanja standarda o efikasnosti goriva, te sprečavanje najugroženije države – Kalifornije – da uvede sopstvena pravila o ispuštanju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.

Najbolji pokazatelj stava Trampove vlade prema borbi za usporavanje klimatskih promena je povlačenje SAD iz Pariskog sporazuma, dogovora o preduzimanju koraka protiv globalnog zagrevanja koji je potpisalo 195 država. Povlačenje je inicirano krajem 2019., a na snagu će stupiti nakon ovogodišnjih predsedničkih izbora.

Upravo predsednički izbori bi mogli da nateraju vlasti SAD da promene (samo)ubilački kurs. Naime, pored toga što su glasači demokrata u proseku zabrinutiji za sudbinu planete, Tramp u svojoj zadrtosti nema ni punu podršku sopstvenih glasača. Podržavaju ga najkonzervativniji, stariji republikanci, dok ankete pokazuju da 52% mlađih i čak 67% milenijalaca smatra da vlada i Republikanska stranka rade premalo na ublažavanju efekata klimatskih promena. Skoro dve trećine republikanaca, odnosno čak 15% više nego pre samo tri godine veruje u postojanje klimatskih promena.

No, da li bi u SAD i drugim državama vlast mogla da se promeni dovoljno brzo da se ponešto od planete i spase, ili da se samo produži agonija šestog izumiranja vrsta, pitanje je na koje još nema odgovora.

U međuvremenu, kao što piše u doskočici koja kruži društvenim mrežama – ne razmišljajte o ovoj godini kao najtoplijoj u proteklih stotinu, nego kao o najhladnijoj u narednih sto.

I.K.

Preporučeni članci

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE