Protest u Sloveniji: „Primena Istanbulske konvencije pitanje života i smrti za žene“

Foto: Nataša Sukić, Izvor: Levica – Ljubljana / Facebook

Feministikinje u Ljubljani organizovale su protest povodom toga što je poljski ministar pravde Zbignjev Žobro pozvao slovenačku vladu da obustavi primenu Istanbulske konvencije. Protest je održan u 11 časova ispred ambasade Republike Poljske u Ljubljani.

Organizatorke protesta, među kojima su i Jasmina Dedić, bivša kandidatkinja partije demokratskog socijalizma Združene levice za Evropski parlament, i Darja Zaviršek, upravnica Katedre za socijalnu pravdu i inkluziju Fakulteta za socijalni rad u Ljubljani, pročitale su ispred ambasade Poljske Otvoreno pismo poljskom ministru pravde.

U pismu, između ostalog, kažu da je u Sloveniji u periodu od 2010. do 2018. ubijeno 59 žena od strane muških rođaka ili partnera, te da je primena Istanbulske konvencije pitanje života i smrti za žene. Nakon čitanja pisma, učesnice protesta čitale su „lične priče o mizoginiji u Sloveniji“, kao deo #metoo (#jaztudi na slovenačkom) kampanje.

Slovenija je Konvenciju Saveta Evrope o sprečavaju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, kako glasi pun naziv Istanbulske konvencije, ratifikovala i otpočela sa primenom 2015. godine. Zbog toga organizatorke protesta, kako same kažu u Otvorenom pismu, ovaj poziv smatraju najpodlijim napadom na prava žena u Sloveniji još od 1991. Podsećanja radi, i Poljska je Istanbulsku konvenciju ratifikovala iste, 2015. godine.

Foto: Nataša Sukić, Izvor: Levica – Ljubljana / Facebook

Međutim, u julu ove godine, Zbignjev Žobro najavio je da će Poljska povući svoje pristupanje ovom međunarodnom ugovoru, pod izgovorom da Istanbulska konvencija obavezuje države potpisnice na „promovisanje homoseksualnosti“ u školskim programima. Ova najava izazvala je proteste širom Poljske.

Iako ultradesničarske organizacije i stranke u mnogim zemljama – primera radi, u Hrvatskoj, Slovačkoj, Poljskoj – pozivaju na raskid Istanbulske konvencije zbog „LGBT propagande“, sam tekst Konvencije LGBT osobe posredno pominje samo u odeljku 4, u kome se države obavezuju da će štititi prava žrtava, bez obzira na „pol, rod, rodni identitet i seksualnu orijentaciju“.

Pored toga što nudi međunarodni pravni okvir za sprečavanje svih oblika nasilja i diskriminacije prema ženama, Istanbulska konvencija obavezuje države potpisnice da se bore i protiv prisilnog braka, genitalnog sakaćenja, te prisilnog abortusa i sterilizacije.

J.L.

Prethodni članak

Zapad Amerike u plamenu – najdramatičnija zabeležena sezona šumskih požara

Radnička lista: kako do većeg uticaja radništva u elektoralnoj politici?

Sledeći članak