Londonski sud je u sredu presudio da je devetogodišnja devojčica umrla usled zastoja rada pluća, teške astme i izlaganja zagađenju vazduha, javlja Gardijan.
Ela Kisi-Debra je u mestu stanovanja bila izložena koncentraciji azot-dioksida i PM čestica iznad granica koje preporučuje Svetska zdravstvena organizacija i iznad dozvoljenih vrednosti u EU i Britaniji. Elin lekar je posvedočio da se devojčicino stanje godinama pogoršavalo sa rastom zagađenja u zimskim mesecima i iskoristio priliku da iskritikuje nekoliko resornih odeljenja britanske vlade zbog nedovoljnog zauzimanja za rešavanje problema aerozagađenja. Mrtvozornik je u svedočenju konstatovao i da su posledice aerozagađenja po zdravlje poznate godinama, kao i to u posebno rizične grupe spadaju deca i astmatičari.
Do sada je veza između aerozagađenja i razvoja niza akutnih i hroničnih oboljenja (uključujući astmu), te aerozagađenja i smrtnosti, dokazivana u brojnim naučnim i stručnim radovima.
Jedan od njih je i studija The State of Global Air 2020, u kojoj se iznose dokazi da širom sveta gotovo pola miliona novorođenčadi starih manje od mesec dana umre usled lošeg kvaliteta vazduha. Ovo istraživanje Health Effects Instituta ukazuje na to da su trudnice izložene PM 2.5 česticama u većem riziku da rode premale ili prevremeno rođene bebe i da iskuse pretporođajne komplikacije.
Kako domaćoj javnosti putem Fejsbuka pažnju skreće Eko straža, zagađenje vazduha utiče na razvoj respiratornih bolesti, zapaljenskih bolesti creva, oštećenja mozga, hematoloških problema i žutice kod novorođenčadi, te neurodegenerativnih bolesti kod opšte populacije.
Ekološke organizacije i druga udruženja dugo upozoravaju na to da zagađenje vazduha u mnogim gradovima u Srbiji prelazi dozvoljene norme. Beograd već godinama figurira na listama deset najzagađenijih gradova na svetu. Kao što smo već pisali, od posledica zagađenja samo u Beogradu umre 3.600 ljudi, dok će ono u narednih deset godina ubrzati smrt čak 75.000 žitelja prestonice.
Za razliku od gradonačelnika Londona, koji se u reakciji na istorijsku presudu javno založio za uvođenje hitnih mera za smanjenje čestičnog zagađenja, domaći zvaničnici ovaj problem guraju pod tepih, trudeći se da ga u izjavama prikažu kao nepostojeći. Republička Agencija za zaštitu životne sredine je, takođe, nedavno promenila kriterijume za ocenu kvaliteta vazduha tako da se do juče „zagađen“ vazduh danas vodi kao „prihvatljiv“, a Grad Beograd je u oktobru smanjio sredstva za monitoring kvaliteta vazduha.
I.K.
