Sankcije, uvedene 1. oktobra zbog većinskog ruskog vlasništva u kompaniji i sumnje da se deo profita koristi za finansiranje rata u Ukrajini, predstavljaju prekretnicu u spoljnoj politici Beograda. Dok vlast i dalje insistira na „nesvrstanosti“, događaji na terenu pokazuju da je prostor za balans sve uži.
Prema viđenju Latinović, NIS danas funkcioniše kao instrument nadmetanja interesa velikih sila preko teritorije Srbije, što je, kako kaže, „najgora pozicija u kojoj država može da se nađe“. Iako predsednik Vučić i dalje ističe politiku „nesvrstavanja“ kroz odbijanje da se Srbija pridruži zapadnim sankcijama Rusiji, činjenica da srpsko oružje završava u rukama ukrajinske vojske pokazuje da Srbija u praksi učestvuje u sukobu.
Najnovije informacije koje su objavile Novosti, da bi Rusija radije prodala svoj deo NIS-a trećem partneru, čak i američkom umesto Srbiji, Latinović tumači kao mogući odgovor Moskve na indirektnu prodaju srpskog oružja Ukrajini.
Minić dodaje da takav potez ukazuje na gubitak poverenja Rusije prema Beogradu, ali i na to da su sankcije gurnule Srbiju bliže Evropskoj uniji. Posetu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen vidi kao potvrdu tog procesa, budući da je EU ponudila podršku Srbiji u oblasti energetike i zajedničke nabavke gasa.
Ipak, treba obratiti pažnju na pritisak na Evropsku uniju da preispita podršku režimu u Beogradu. Tokom posete, fon der Lajen je izjavila da neće biti otvaranja klastera 3, što znači zamrzavanje pregovora o pristupanju. Srbija se tako, prema njenim rečima, nalazi „između dve strane koje joj više ne veruju“.
Pitanje koje ostaje otvoreno jeste: zašto sankcije baš sada? Nakon gotovo tri godine zapadne tolerancije prema „balansiranju“ Srbije, SAD su odlučile da povuku crtu. Minić smatra da Zapad više nema strpljenja za ruske interese na Balkanu, što je dodatno pojačano činjenicom da u Ukrajini još uvek nema pobednika. Istovremeno, mnoge zemlje koje su bile pod sankcijama 2022. godine pronašle su načine da ih zaobiđu i nastave saradnju sa Rusijom, što je dodatno zaoštrilo geopolitičko takmičenje velikih sila.
Latinović naglašava da sankcije NIS-u nisu kazna, već instrument američke spoljne politike. Posledice takvih instrumenata najviše će osetiti građani Srbije. Od 1. novembra zemlja ulazi u zimsku sezonu pod pretnjom energetskih nestašica i rasta cena, dok se istovremeno suočava sa političkom krizom koja traje već gotovo godinu dana.
U tom svetlu, „balansiranje“ Srbije sve više deluje kao mit koji se raspada pod težinom realnosti. Između Zapada koji joj više ne veruje i Rusije koja se udaljava, Vučićeva vlast, suočena s pobunjenim društvom, ulazi u period još snažnijih pritisaka.
A.M.
