Mesec dana nakon skupa ispred Ministarstva zdravlja, kada je Pokret Pravo na život – Meri podneo četiri zahteva Ministarstvu – odgovora i dalje nema. Zato je Pokret Pravo na život – Meri uz pomoć 60 narodnih poslanika podneo Predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti novog Pravilnika o načinu i organizaciji obavljanja hitne medicinske pomoći (Sl. glasnik RS 79/2025 od 15. septembra 2025).
Dejan Zejnula, osnivač Pokreta Pravo na život – Meri, za Mašinu kaže da već pet godina insistiraju na donošenju podzakonskih akata po pitanju rada hitne pomoći – što je inače Ministarstvo zdravlja bilo obavezi da donese još pre pet godina. Nakon pet godina pravnog vakuuma, tokom kojeg je Pokret Pravo na život – Meri učestovovao u tri radne grupe pri Ministarstvu zdravlja i davao predloge, ništa se nije desilo – sve do 15. septembra. Tog dana objavljen je Pravilnik o načinu organizacije rada službe hitne pomoći u Srbiji, koji, kako Zejnula ističe, apsolutno nije u skladu ni sa predlozima koji su davani na sastancima radnih grupa, niti je u skladu sa zakonom, Ustavom i međunarodnim standardima i potvrđenim protokolima.
„Ako ovo dođe do Strazbura, Srbija će definitivno biti osuđena za kršenje prava na život“, smatra Zejnula i dodaje da će sada i sudije Ustavnog suda morati dobro da razmisle kako će da ocene ovaj predlog, jer je obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu neminovno korak koji sledi.
Već 17. septembra, Pokret Pravo na život – Meri organizovao je protest ispred Ministarstva zdravlja, o čemu smo ranije pisali na Mašini.
Tada je Pokret podneno četiri zahteva:
- Reviziju svih izveštaja tzv. vanrednih kontrola smrti zbog neizlaska ili kašnjenja hitne pomoći;
- Hitno donošenje podzakonskih akata i protokola o radu hitne pomoći;
- Zabranu komercijalnih angažmana ekipa hitne pomoći dok građani čekaju;
- Smenu rukovodstva Zavoda za hitnu pomoć Beograd zbog zloupotreba i nesavesnog rada.
Iako ih je ministar Lončar isprva pozvao na razgovor, primila ih je sekretarka Ivana Stašević Karličić, koja je, kako sagovornik Mašine tvrdi, sa njima razgovarala između pet i deset minuta i uputila ih na pisarnicu. „Tu su pokazali svu neozbiljnost“, ističe Zejnula.
Pokret Pravo na život – Meri u međuvremenu je razgovarao sa stručnim udruženjima, lekarima – koji su im i sami ukazali na neke nepravilnosti.
Kako predlog inicijative ne mora biti razmotren na Ustavnom sudu, Pokret Pravo na život – Meri je u saradnji sa 60 narodnih poslanika podneo Predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti novog Pravilnika o načinu i organizaciji obavljanja hitne medicinske pomoći. Ceo predlog možete pronaći na ovom linku.
„Posledice su zaista katastrofalne. Najteže posledice trpe građani jer posledica je smrtni ishod u njihovoj situaciji, ali postoje i stvari gde posledice trpe i sami zdravstveni radnici zbog ovakvog neuređenog sistema“, ističe Zejnula.
Komercijalna dežurstva: protiv zakona i zdravog razuma
Zejnula za Mašinu kaže da je apsurdno da se najskuplja medicinska grana koristi za komercijalne usluge koje može da obavlja bilo koji dom zdravlja ili druga zdravstvena ustanova.
„Kada se kadrovi angažuju na komercijalna dežurstva plaćaju se iz sredstava RFZO-a, povlače iz redovnog rada, umanjuje se efikasnost zavoda, pritom se zloupotrebljavaju buržetska sredstva, što je potvrdio i RFZO pre tri godine čini mi se, mi smo uspeli nekako da ih nateramo da izvrše kontrolu i od tada imamo to rešenje gde je potvrđeno da su ta komercijalna dešunstva nezakonita“, za Mašinu objašnjava Zejnula.
Kako osnivač Pokreta Pravo na život – Meri kaže za Mašinu, u Beogradu umesto 46 ekipa, efektivno ima svega 23-24. Kada neke odu na komercijalna dežurstva taj broj se dodatno umanjuje, ističe Zejnula.
Problemi se razlikuju od grada do grada, ali se u Beogradu, kao najvećem gradu oni najviše primećuju.
Sistem koji sam sebe štiti
Kako Zejnula navodi za Mašinu, nemoguće je da je u Beogradu zadnjih pet godina bilo 17.704 smrtna slučaja, a da nijednom nije utvrđena odgovornost službe hitne pomoći. Sigurno je da je bilo mnogo slučajeva u kojima ljudi nisu mogli biti spaseni, ali je sigurno i da je bilo onih koji jesu, tvrdi Zejnula.
„Ono što je problem je što se stručna greška ne može utvrditi upravo zato što ne postoje protokoli koji bi rekli šta je ispravno a šta nije. To je jedan zatvoreni krug neodgovornosti. Jednostavno sistem je tako napravljen da sam sebe štiti i mi želimo da to promenimo pravilnicima i protokolima koji su u skladu sa svim međunarodnim standardima tako da može da se utvrdi ako postoji nečija odgovornost“, ističe sagovornik Mašine.
Iz Pokreta Pravo na život – Meri su pre tri godine u saradnji sa načelnicima službi hitne pomoći, pravnicima i zdravstvenim radnicima napisali predlog zakona. Taj predlog je ušao i još uvek se nalazi u skupštinskoj proceduri, za Mašinu kaže Zejnula i dodaje da je taj predlog jako dobro definisao samu organizaciju službe hitne pomoći.
„Jednostavno sistem je tako napravljen da sam sebe štiti. Sama činjenica da nije data šansa da neko preživi je poražavajuća. Ne postoji država u svetu gde bi moglo da se desi da neko pozove hitnu pomoć, da hitna pomoć ne izađe, da čovek umre i da niko ne snosi odgovornost, da se kaže ‘niko nije odgovoran’. A u Srbiji se to dešava, u Beogradu na dnevnom nivou sigurno se desi 3-4 puta“, za Mašinu navodi osnivač Pokreta Pravo na život – Meri.
Kako Zejnula ističe, sve što su do sada postigli bilo je zahvaljujući pomoći svih ljudi koji su do sada davali ovlašćenja njihovom pravnom timu da prikuplja medicinsku dokumentaciju, čime su omogućili da se dokaže kroz konkretne primere kako se u Srbiji uskraćuje pravo na život.
„Tako da je jako bitno da ljudi prijave slučaj. Ako ne veruju institucijama mogu da se jave nama, da mi, ako ništa drugo, zabeležimo taj slučaj i prikupimo medicinsku dokumentaciju – jer će svaki taj dokument, ako budemo došli do Strazbura, imati izuzetno veliku vrednost. Upravo će to biti dokaz kako je nekome uskraćeno pravo na život“, zaključuje Zejnula.
A.G.A.
