Od početka godine, odnosno od trenutka kada se našao među šestoricom episkopa koji su podržali studente – a jedini koji se nalazio na teritoriji Srbije – moglo se pretpostaviti da će se mitropolit Justin naći, pre ili kasnije, na udaru patrijarha Pofririja kao i sive eminencije SPC episkopa bačkog Irineja.
Mora se priznati, ni to što se oglasio povodom represije nad građanima širom Srbije, a pogotovo po gradovima Eparhije žičke, verovatno je samo ubrzalo proces.
„Povodom nemilih događaja koji ovih dana potresaju gradove Eparhije žičke, zajedno sa našim područnim sveštenstvom osećamo pastirsku dužnost i obavezu da vam se obratimo rečima pouke i utehe. U vremenima javnih potresa i uznemirenosti lako je izgubiti unutrašnju meru. Zato vas, kao vaši duhovni pastiri, pozivamo da ostanete pribrani, da ne dopustite da gnev, strah ili bilo koja strast nadvlada razum, savest i čovečnost jednih prema drugima. Borba za istinu i pravdu mora biti utemeljena na unutrašnjem miru, istrajnosti i dostojanstvu“, naveo je tada u saopštenju arhiepiskop i mitropolit žički Justin.
On je tada i podsetio i na reči Svetog Vladike Nikolaja Žičkog da „istina ne ograničava slobodu nego joj daje smisao, pokazuje cilj i čuva je od kvareži, a milost je oblagorođava za dobra dela“.
„Samo čovek koji je svestan ove istine – ostaje slobodan u pravom smislu te reči. Pozivamo predstavnike vlasti da ne zaborave na svoju suštinsku dužnost: da štite narod. Moć nije data radi nasilja, nego radi služenja. Zloupotreba sile ne može doneti mir – može samo produbiti rane i ostaviti ožiljak koji dugo ne zarasta. Podsećamo da su nedavna hapšenja i prebijanja rane o kojima govorimo. A svima onima koji nevini stradaju dajemo molitvenu podršku da opstanu i istraju na putu istine“, naglasio je tada mitropolit.
Pored svega, vredno je pomena i nedavni sled događaja, kada su studenti iz Novog Pazara, koji su peške krenuli na obeležavanje godišnjice pada nadstrešnice u Novom Sadu, prespavali u konaku manastira Studenica.
Manastir je, gle čuda, deo Eparhije žičke, a na čijem je čelu, opet gle čuda, mitropolit Justin.
Drugim rečima, otkako je pre skoro godinu dana počela sveobuhvatna društveno-politička kriza u zemlji, mitropolit Justin je predstavljao glas razuma i zajedništva unutar same crkve – u kojoj se, sve više i više, odstupa od onoga što bi kolokvijalno nazvali „hrišćanskim vrednostima“.
Naravno, „nagrada“ za svoja (zlo)dela je ubrzano stigla – kako je izvestio portal Nova, najviši upravni, nadzorni i sudski organ crkve, odnosno Sveti Arhijerejski Sinod, doneo je odluku o formiranju posebne komisije koja će izvršiti dodatnu kontrolu materijalno-finansijskog poslovanja Žičke eparhije kojom upravlja mitropolit Justin.
Da stvar bude gora, nakon pisanje Nove Sinod je odlučio da protiv Justina pokrene postupak zbog navodnog „odavanja informacija medijima“ o ovom slučaju.
S druge strane, izvori Nove iz Patrijaršije su 22. oktobra otkrili da je na njihovu adresu stigao odgovor mitropolita Justina, u kom ih obaveštava da prihvata dolazak komisije, ali da ih moli da odlože dolazak za 3. novembar zbog, kako je naveo, ranije preuzetih obaveza.
Međutim, odgovor je ubrzo stigao, i to u tonu koji, najblaže rečeno, nije pomirljive prirode. U dopisu Sinoda SPC navodi se da će Komisija neodložno i neopozivo doći u Kraljevo u četvrtak 23. oktobra u 10 sati, kako je ranije obavešten.
„Još jednom bratoljubivo podsetite mitropolita Justina da je dužan da svoje lične obaveze i obaveze svojih saradnika prilagodi zahtevima iznetim u odluci Svetog sinoda umesto da odluku Svetog sinoda, po definiciji obevazujuću, uslovljava realnim ili pakt fiktivnim naprasnim ’odsustvom službenika’ i svojim ’ličnim obavezama’“, navodi se odgovoru.
I tako i bi, delegacija SPC je juče u 10 časova stigla u Kraljevu na pomenuto saslušanje – ili pak, možda, izricanje unapred planirane osude.
Sinod kao Centralna otadžbinska uprava Srpske pravoslovne crkve
Komentarišući slučaj mitropolita Justina, teolog Vukašin Milićević smatra da navedeni razlozi saslušanja od strane Sinoda nisu istiniti. Zato što, kako dodaje, slične stvari postoje u materijalnom poslovanju svih velikih eparhija, kakva je naposletku i Žička, ali ni u jednom od tih slučajeva se ne postupa tako hitno, odnosno „po kratkom postupku“.
„Mitropolit Justin je naveo da on čak nije ni imao uvid u taj izveštaj, a koji je Sinod ocenio kao alarmantan. Suštinski, on zapravo ni ne zna šta je u pitanju oko materijalno-finansijskog poslovanje njegove eparhije, a traže od njega da pristane na ulogu okrivljenog. I to je već samo po sebi budi sumnju. Podsetiću, sličan primer smo imali i prilikom kontrole Niške eparhije, ali su se u tom slučaju ljudi poslati tamo zadržali jedno popodne. S druge strane, u Žičkoj eparhiji su boravili neko vreme i imali su uvid u svu dokumentaciju, te maliciozno istraživali svaki detalj. Po mojim saznanjima, tada su se ponašali, najblaže rečeno, veoma neprimereno i bahato. Ono čemu smo prisustvovali juče, praktično upadanje u sedište i u prostorije eparhije, je takođe simptomatično. Jer, to nema veze sa načinom na koji se ranije u Srpskoj pravoslavnoj crkvi odnosilo prema episkopima koji su imali veliku autonomiju u rukovođenju eparhijom“, rekao je Milićević.
Kako kaže sagovornik Mašine, Sinod se sada ponaša kao Centralna otadžbinska uprava Srpske pravoslovne crkve. Takođe se osvrnuo i na odgovor upućen mitropolitu Justinu povodom odlaganja posete, za koji kaže da nema veza sa crkvenom komunikacijom.
„Ta komunikacija je preteća, krajnje neprimerena, te je strašno kada se u jednom internom aktu Srpske pravoslavne crkve govori o nekakvim antisrpskim, prozapadnim i anticrkvenim medijima. Kada se Mitropolitu preti da on mora da spreči bilo kakvu manifestaciju podrške njemu samom. To su zaista neverovtne stvari“, ukazuje Milićević.
Za kraj, upitan o trenutnoj situaciju u SPC, odnosno o tome da jedan mitropolit biva prognan zbog podrške studentskom pokretu, Milićević napominje da je ista situacija kao i sa srpskom državom i srpskim društvom.
„Ljudi koji su se rukovodili destruktivnim, megalomanskim vizijama o velikoj Srbiji i dalje su najveći neprijatelji ne samo srpske države i srpskog društva, nego i generalno srpskih nacionalnih interesa. Isto važi i za Srpsku pravoslavnu crkvu. Ovakvo postupanje vodi ka tome da Srpska pravoslavna crkva, u smislu organizacije, izgubi poverenje među ljudima te bilo kakav smisao njenog postojanja. Jer, praktično nema ni jednog dela teritorije u Srbiji gde ona nije u konfliktu sa nekim segmentom društva ili sa društvom u celini. U tom smislu, Srpska pravoslavna crkva očigledno služi ovom režimu za podizanje nacionalističkih tenzija, i to je njen najveći poraz“, zaključuje Milićević.
M.B.
