Da li je srpsko-rusko bratstvo završeno? Rusija je u potpunosti sklonila Srbiju sa pregovora o sredstvima za proizvodnju na sopstvenoj teritoriji, odlažući bilo kakvu odluku mesecima. Izvor blizak Forbesu Srbija navodno je rekao da je rusko nepoverenje u spremnost Vlade Srbije da vrati udeo nakon ukidanja sankcija jedan od razloga zbog kojih je Srbija isključena iz svih pregovora.
Uprkos retorici o slovenskom bratstvu, Srbija je u velikoj meri ekonomski zavisna od Evropske unije i Zapada, kako u pogledu investicija, tako i u pogledu ukupnog geopolitičkog usmerenja. Iako je saradnja sa Kinom značajno porasla poslednjih godina, Srbija i dalje zadržava opštu orijentaciju ka Zapadu i njegovim interesima, što se vidi i kroz opredeljenje vlasti za nepopularni rudnik Rio Tinto.
Kao rezultat toga, Rusija nije uverena da bi imala isti pristup bogatstvima Srbije kao 2008. godine, kada je NIS privatizovan i delimično prodat Gaspromnjeftu.
U međuvremenu, Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu, usledile su sankcije i međunarodna izolacija, a podela između Istoka i Zapada postala je još izraženija. Kao deo tog političkog pregrupisavanja, EU je zamrzla rusku imovinu vrednu više milijardi evra i zadržala stav da će ta sredstva biti iskorišćena za obnovu Ukrajine nakon rata. Zbog toga je vrlo verovatno da Rusija tu imovinu neće videti čak ni po završetku rata, što delimično objašnjava zašto nastoji da zadrži uporište u Evropi kroz vlasništvo u NIS-u.
Prodaja udela u NIS-u razlikuje se od tog slučaja jer bi vlasništvo u potpunosti promenilo nosioca, a pravno obavezujuća garancija povratka nije dozvoljena u okviru režima sankcija. Shodno tome, ne postoje poznati slučajevi prodaje imovine trećoj strani uz obavezujuću garanciju da će se vlasništvo vratiti nakon ukidanja sankcija.
Ipak, postoji istorija kompanija koje su nastavile poslovanje u nekoj zemlji nakon ukidanja sankcija. Od 1990. do 2006. godine, najveća francuska energetska kompanija „TotalEnergies” bila je veliki investitor u energetskom sektoru Irana. Kompanija je bila primorana da se povuče zbog američkih sankcija, ali je nakon nuklearnog sporazuma između SAD i Irana 2015. godine najavila investiciju od četiri milijarde evra u projekat gasnog polja u Iranu. Međutim, nakon što je administracija Donalda Trampa napustila sporazum i ponovo uvela sankcije, francuska kompanija se povukla iz tog projekta.
Ovaj primer se razlikuje od onoga što Rusija traži u slučaju NIS-a, jer „TotalEnergies” nije povratio svoje prethodne investicije iz perioda pre sankcija, već je ušao u nove ugovore pod novim uslovima. Ipak, oslanjanje na američke sankcije kao osnov za vlasničke i dugoročne poslovne odluke pokazalo se kao rizičan, ako ne i nemoguć zadatak.
Uprkos tome, ruski investitori u NIS-u pokazali su sklonost ka mađarskom MOL-u ili kompaniji Adnok iz UAE-a upravo zbog njihove spremnosti da u pojedinim slučajevima odole usklađivanju sa politikama SAD i EU.
Mađarska, iako članica EU, već godinama predstavlja trn u oku Brisela kada je reč o sankcijama protiv Rusije. Više puta je blokirala, odlagala ili oslabila pakete sankcija i održava veze sa Rusijom kroz snabdevanje naftom i gasom. Ta zavisnost daje Rusiji određenu polugu uticaja nakon eventualne prodaje i u slučaju ukidanja sankcija.
Ujedinjeni Arapski Emirati predstavljaju sličnu opciju, ali iz drugih razloga. UAE održavaju duboke veze i sa zapadnim državama i sa Rusijom, ali nisu obavezani pravnim okvirom sankcija EU. Široko je dokumentovano da funkcionišu kao čvorište preko kog se tehnologija i oprema reeksportuju u Rusiju, zaobilazeći sprovođenje sankcija.
Mašina je ranije izveštavala o istoriji i poslovnim praksama obe kompanije.
Na kraju, spor oko NIS-a pokazuje kako je geopolitičko nadvlačenje između Zapada i Rusije suzilo manevarski prostor Srbije i potkopalo ranije stabilne bilateralne odnose. Uprkos dugogodišnjim političkim i ekonomskim vezama, Rusija više ne vidi Srbiju kao pouzdanog čuvara strateške imovine u okruženju koje oblikuju sankcije i spoljni pritisci.
Isključivanje Srbije iz pregovora o NIS-u dodatno pokazuje da političko „prijateljstvo“ sa velikim silama, uključujući Rusiju, ne predstavlja garanciju da će se interesi Srbije i njenih građana poštovati ili uzimati u obzir u trenucima ozbiljnog geopolitičkog pritiska.
A.M.
