Za EU, njeni interesi u Srbiji i trenutnim protestima su kontradiktorni. Na mnogo načina, podrška SNS-u postaje sve neodrživija zbog stalne nestabilnosti, koja predstavlja veliki problem za realizaciju njihovih planiranih kapitalnih investicija u zemlji, poput rudnika litijuma Rio Tinto. S druge strane, njihova bliska veza sa ovom srpskom vladom razvijana je kako bi se ovakvi projekti realizovali. Promena vlasti za njih je izuzetno rizična.
Umesto da promene pravac, EU je po deseti put izrazila svoju „zabrinutost“ nakon sastanka sa premijerom Đurom Macutom, pozivajući na „deeskalaciju“ umesto na ispunjenje zahteva demonstranata. Novi ambasador EU u Srbiji, Andreas fon Bekerat, izjavio je na društvenoj mreži X da EU „osuđuje nasilje“ i pozvao na poštovanje slobode izražavanja, mirnog okupljanja i medijskih sloboda.
Fon Bekerat je zaključio izjavu rečima da „evropski put nudi rešenja za mnoge izazove sa kojima se Srbija suočava.“ Ipak, većina (52 procenta) građana Srbije je u nedavnoj anketi izrazila protivljenje ulasku u blok.
Dok EU izbegava kritiku vlasti, Rusija okrivljuje Brisel
Juče je ruski ambasador u Srbiji, Aleksandar Bocan-Harčenko, dao intervju za rusku televiziju „Russia 24“, u kojem je okrivio EU za nastavak protesta koji potresaju zemlju. Čak je tvrdio da su britanski i nemački agenti prisutni na protestima.
Bocan-Harčenkov argument je da Evropska unija dobija korist od nestabilnosti trenutne „obojene revolucije“. Njegov dokaz nezadovoljstva EU prema Srbiji odnosio se pre svega na to što je Srbija odbila da uvede sankcije Rusiji nakon njenog kopnenog napada na Ukrajinu.
Međutim, ono što nije pomenuo jeste velika napetost između Srbije i Rusije nakon što je izašla informacija da srpsko oružje stiže u ruke ukrajinske vojske. Takođe nije spomenuo da se Rusija trenutno bori da zadrži većinski udeo u NIS-u, pošto je predsednik Srbije više puta izjavio da bi želeo da otkupi vlasništvo od Rusije kako bi izbegao zapadne sankcije.
Tokom ovih deset meseci već je jasno pokazano da građanska pobuna nije u korist nijedne velike sile, bilo EU, Rusije, Amerike ili Kine. To bi, pre svega, trebalo da dokaže građanima da u njihovom interesu nije lažna dihotomija za Istok ili za Zapad, već da se borba vodi za sopstveni suverenitet.
A.M.
