Kako se navodi na sajtu gradske uprave, Njujorška gradska korporacija za ekonomski razvoj će u narednih 100 dana mandata nove gradske administracije objaviti poziv, a cilj je da se dobiju ponude za postavljanje javnih toaleta, ali po nižoj ceni, kao i u kraćem vremenskom periodu u odnosu na projekte koji su se do sada sporovodili i ticali javnih toaleta u Njujorku.
„Svi znaju onaj osećaj kada vam je hitno potreban toalet, a ne možete da ga pronađete. Ovom novom posvećenošću javnim toaletima obezbeđujemo da se Njujorčani mogu kretati gradom sa malo manje stresa, počevši od danas, ovde na 12. aveniji i Sent Kleru“, rekao je gradonačelnik Njujorka Zohran Mamdani i dodao da njegova administracija pokazuje da vlast može odmah početi sa unapređenjem života ljudi.
Uvođenje što većeg broja javnih toaleta na teritoriji Njujorka predstavlja bezbednost za građane ovog grada, ali i unapređuje kvalitet života za starije sugrađane, roditelje sa malom decom, dostavljače, osobe sa invaliditetom i druge.
„U najvećem gradu u zemlji, pristup javnim toaletima je osnovna infrastruktura, a ne luksuz. Kada Njujorčani ne mogu da pronađu toalet, to utiče na način na koji koriste ulice, parkove i javne prostore, i u krajnjoj liniji na to da li se osećaju dobrodošlo u sopstvenom gradu“, navela je predsednica Gradskog veća Džuli Menin.
Menin je navela i to da je Gradsko veće stavilo do znanja da se radi o kvalitetu života koji se ne sme ignorisati i da je zbog toga, takođe, uveden zakon kojim će se do 2035. godine udvostručiti broj javnih toaleta.
Kako mediji navode, u Njujorku trenutno postoji hiljadu javnih toaleta i više od polovine nalazi se u parkovima grada, a kako zvaničnici kažu ovaj program će povećati broj sanitarnih čvorova u drugim delovima grada, uključujući i trgove.
Dok Njujork ulaže milione dolara u proširenje mreže javnih toaleta, pitanje dostupnosti javnih toaleta u Beogradu ostaje uglavnom izvan fokusa gradske vlasti, a osnovna fiziološka potreba predstavlja logistički problem za sve one koji provode vreme na javnim mestima.
Podsetimo da smo nedavno pisali o mreži javnih toaleta u Beogradu, gradu od skoro dva miliona stanovnika i velikim brojem turista. Javni toaleti u Beogradu predstavljaju eksluzivnost, s obzirom na to da ih nema dovoljno i da ljudi moraju otići u neki od ugostiteljskih objekata i eventualno platiti piće kako bi im bilo dozvoljeno da koriste usluge toaleta.
Javnih sanitarnih objekata u Beogradu ima dvadeset i podeljeni su u četiri kategorije prema stepenu opremljenosti i radnom vremenu. Iako se njihovo korišćenje ne naplaćuje, njihov nedovoljni broj i nizak nivo usluge za građane ipak predstavljaju određenu „cenu“. Takođe, oni imaju i svoje radno vreme koje se završava u večernjim satima, nakon 23 časa.
„Kada se u centru grada često oseća urin, kada žene moraju da planiraju šta će popiti u gradu da bi izbegle da moraju u toalet, jasno je da postojeći sistem nije dovoljan. Veliki problem je i to što javni toaleti imaju radno vreme, kao da ih i biološke potrebe imaju“, naveo je za Mašinu direktor Centra za zelene politike Predrag Momčilović.
Momčilović je takođe naveo i to da je pre svega potrebno više javnih toaleta, ali da dok se oni ne izgrade gradovi mogu da upute građane i na korišćenje toaleta u javnim institucijama, s tim što institucije često ostaju zaključane za građane, iako ih oni finansiraju.
Postavlja se pitanje kada će beogradske vlasti predstaviti jasan projekat i plan za izgradnju javnih sanitarnih objekata na teritoriji grada, ne samo u centru i na ključnim lokacijama, već i na periferiji, gde takođe žive ljudi, rade poslove na otvorenom ili su u situaciji beskućništva, a uskraćeno im je da dostojanstveno zadovolje svoje osnovne fizičke potrebe.
A.T.
