„Umesto da bude zaštićeno osnovno ljudsko pravo, privatnost se i dalje koristi kao sredstvo zastrašivanja, pritiska i sužavanja građanskog prostora”, navode Partneri Srbija.
Oni podsećaju da su tokom prošle godine zabeleženi brojni slučajevi nezakonite upotrebe tehnologija za nadzor, uključujući špijunske softvere korišćene protiv novinara, aktivista, učesnika protesta i građana.
„I pored ozbiljnih nalaza međunarodnih i domaćih organizacija, poput izveštaja „Digitalni zatvor“ organizacija Amnesty International i godišnjeg izveštaja SHARE Fondacije, koji je dokumentovao više od 250 incidenata povreda digitalnih prava, nadležne institucije su ostale bez odgovora, a odgovornost za kršenja prava građana izostala”, navodi se u saopštenju ove organizacije.
Posebno zabrinjavaju, navode Partneri, slučajevi u kojima su državne institucije direktno ugrožavale privatnost građana, poput objavljivanja ličnih podataka studenata, ali i dugogodišnje prakse uvođenja sistema masovnog video-nadzora sa naprednim funkcijama, uključujući prepoznavanje lica, u školama, vrtićima, gerontološkim centrima i javnim prostorima.
„Analize Partnera Srbija i BIRN-a pokazale su da su ovi sistemi uvedeni uz ozbiljne pravne i etičke propuste, bez jasnih garancija zaštite privatnosti i bez javne kontrole. Paralelno sa tim, sve češće se beleže i SLAPP tužbe protiv istraživačkih novinara i aktivista, uključujući zloupotrebe pravnog okvira zaštite podataka o ličnosti radi gušenja slobode izražavanja i okupljanja”, navodi se.
Dodaje se da su tokom 2025. godine usvojeni pojedini strateški i zakonodavni dokumenti – poput Strategije razvoja veštačke inteligencije i novog Zakona o informacionoj bezbednosti – ključni zakoni koji bi trebalo da unaprede sistem zaštite podataka o ličnosti i odgovornost. Ipak, navodi se, institucije i dalje kasne ili nose nove sistemska rizike.
„Istovremeno, predložene izmene krivičnog zakonodavstva, uprkos pozitivnim pomacima u suzbijanju digitalnog nasilja, otvaraju prostor za dodatno širenje represivnih mehanizama i tajnog nadzora komunikacija”, navodi se.
U Evropskoj uniji je, piše dalje u saopštenju, za razliku od Srbije, tokom 2025. godine vidljivo intenziviranje nadzora nad velikim digitalnim platformama.
„Ipak, i u EU postoji zabrinutost zbog inicijativa koje mogu dovesti do slabljenja dostignutog nivoa zaštite digitalnih prava, što ukazuje na potrebu stalne javne debate i snažnog učešća civilnog društva”, dodaju.
Partneri Srbija podsećaju u svom saopštenju da pravo na privatnost nije tehničko ili birokratsko pitanje, već temelj demokratskog društva, slobode izražavanja i ljudskog dostojanstva.
„Bez jasne odgovornosti institucija i stvarne zaštite prava građana, digitalna transformacija postaje još jedan prostor za zloupotrebe i nejednakost”, zaključeno je.
Ova organizacija pozvala je institucije, medije i stručnu i širu javnost da se uključe u Nedelju privatnosti (Privacy Week), koju organizuju od 26. do 31. januara. Napominju da se centralna konferencija održava 29. januara, a da je ključna govornica događaja Specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za pravo na privatnost dr Ana Brian Nougrères.
D.S.
