Obradović sa Departmana za komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu kaže da je sve krenulo čudno s obzirom na celokupnu situaciju, te da se čini da se malo kasni sa kampanjom u odnosu na to kad su raspisani izbori. Dodaje i da su trenutne kampanje bez nekih inovativnih ideja.
„Ono što jeste zabrinjavajuće jeste ta funkcionerska kampanja koju vidimo da su svi ministri, čak mi se čini da ima ozbiljan plan obilaska svih tih opština i naravno to prate mediji koji su, kako da kažem, naklonjeni vlastima u svom izveštavanju. Što se tiče nekog transfera na društvene mreže, ja ga nisam ozbiljno primetio. Čak vidim i što je interesantno za lokalne izbore, da imamo to oglašavanje na nacionalnim medijima, što samo govori koliko su vlastima važni ovi izbori. Međutim, ono što se meni negde čini jeste izostanak sistemskog rešenja za te lokalne sredine. Opet su to ad hok rešenja gde se dolazi, obećava se šta će se uraditi, razgovori sa ljudima iz tih opština i neka direktna obećavanja. Faktički, to je opet jedan pokazatelj nesistemskog političkog rada vlasti, samim tim i Srpske napredne stranke koja je na vlasti u tim lokalnim sredinama“, kaže Obradović.
On ističe da je to ono što odmaže uopšte u političkoj kulturi u našem društvu.
„Pogotovo kad imamo manje sredine i sve ostalo, gde ljudi ne shvataju da bi politika trebala da bude jedna sistemska stvar, jedan društveni dogovor, gde će se konstantno sve četiri godine raditi na poboljšanju životnog standarda ljudi, dakle, pre svega kroz te lokalne budžete, a ne da to budu adhok rešenja gde će političari dolaziti i razgovarati sa pojedincima na tribinama“, pojašnjava Obradović.
Kao interesantnu stvar izdvaja pojavljivanje influensera koji obećavaju na tim tribinama razne stvari, što predstavlja novi, ali po njegovim rečima, nikakav inovativni pristup, te predstavlja samo povratak unazad kada je u pitanju politička kultura i politička svest građana.
Od početka godine, prema podacima Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) registrovana su 52 nova medija. Neki od njih registrovani su u opštinama i gradovima u kojima se očekuju lokalni izbori 29. marta. Na pitanje da li ovo nešto govori o aktuelnoj situaciji u Srbiji i raspisivanju konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja, Obradović kaže da će to pokazati vreme jer su konkursi u toku, ali da prethodno iskustvo govori da to jeste model po kojem sadašnja vlast zapravo radi.
„To su oni čuveni fenomeni kad imamo recimo miting Srpske napredne stranke ili obraćanje predsednika, pa njega 40 ili 50 televizija što sa nacionalnom, što sa lokalnom frekvencijom prenosi. Sad vidimo da se to prenelo i na onlajn sferu. Sve više i više nekih portala i televizija se pojavljuje. Neke od televizija preuzimaju program Informera, kao što je u Nišu Niš TV. Teško je sve to teorijski objasniti šta oni rade, i to naučno, a kamoli običnim građanima… Oni na svaki mogući način žele da učine politiku i život komplikovanijim, da sve to građanima, koji kritički razmatraju, da se zbog tolike konfuzije u javnosti prosto udalje od svega ovoga. Ljudima koji to ne razumeju samo neće biti razumno šta je politika, kakva je uloga medija u okviru političkog života, političkog komuniciranja čiji su mediji važno sredstvo. Sve to vodi ka jednoj potpunoj političkoj konfuziji što mislim da je jasna strategija ove vlasti.“
Mladi na političkoj sceni važan faktor, ali…
Nakon više od godinu dana, studenti i dalje traže da se raspišu izbori. Mnogi su za njih govorili da su apolitični, apatični i da ne razumeju dovoljno šta je politika. Obradović kaže da su oni važan faktor na političkoj sceni i da to niko ne može da ospori, međutim, dodaje da mnogi njihovi potezi vode ka tome da gube poverenje.
„Nemamo neko jedinstvo delovanja. Izborna kampanja, ako govorimo teorijski, mora da ima to jedinstvo programa, jedinstvo delovanja, da se to pokaže pred biračima čije poverenje želite da zadobijete. Potreban je jedan jasan plan i strategija, a meni se čini da to ovde izostaje. Dakle, vidim u jednoj opštini da postoji dobar plan, u drugoj ga nema. Ne može se na taj način pristupati političkoj borbi. To je ono što vidim kao problem. Tu je izostanak želje da razgovara sa opozicionim faktorom, koji je prethodnih godina delovao u Srbiji, što je jedan veliki problem. Niko nema elitnu poziciju da on odlučuje ko će biti nosilac promene i slično, zato mislim da je trebalo razgovarati. Naravno, i među opozicionim strankama vidim dosta problematičnih koji možda ne bi trebalo da učestvuju u tome, ali je svakako tu bilo elemenata, što su i pokazali prethodni izbori u Kosjeriću, da je takva saradnja moguća.“
Sinergija političkog iskustva i mladosti koja nosi jednu novu energiju, jednu mrežu sigurnog kontakata i svega ostalog bi trebalo, kako kaže Obradović, jedan dobar model. Međutim, očigledno je da se u mnogim slučajevima dešava suprotno i to, po njemu, nije dobar korak u pripremi za parlamentarne izbore koji se toliko traže.
„Čini se da se tu kasni sa zadobijanjem poverenja javnosti. Treba da se izlazi sa imenima ko su ti ljudi. U Knjaževcu, ako se ne varam, je neka fina lista, ali čini se da je kasno. Trebalo je pripremati unapred imena i da se izlazi iz te anonimnosti, jer se već negde profiliše kao politički pokret u Srbiji. Ako se to ne desi, sumnjam u neke velike rezultate, s obzirom kakve se mašinerije nalaze ispred njih“, priča Obradović.
Poruke koje dolaze do mladih pred izbore, kao što su lokalni, po Obradoviću, predstavljaju jedan vid opasnosti po mlade. Slučaj iz Smederevske Palanke, o kom je Mašina pisala, je pokušaj da se politika trivijalizuje, odnosno da se mladi udalje od nje.
„Mi se sećamo uključenja Bake Praseta u intervjuu predsednika republike na TikToku. Nemam ni pravu reč, kako da kažem, to je pokušaj nove vrste političkog komuniciranja posredstvom društvenih mreža i to nije način da se pridobiju mladi. Ja zaista imam utisak da oni na taj način žele zapravo mlade da udalje od politike. To je jedno haotično komunikaciono stanje, gde ispada kao da želimo da se takmičimo ko će napraviti veću banalnost, i iz te banalnosti zapravo mi gubimo zdravu političku scenu u ovom društvu, političku komunikaciju pre svega, pa samim tim i celokupnu političku kulturu. Moramo da radimo na tome da politika treba da bude jedan društveni dogovor, gde će podjednako učestvovati i mladi i starije generacije, ali na jednim zdravijim osnovama.“
Obradović smatra da nam za to treba transformacija medija, ali i transformacija političke kulture.
„Samim tim kad bi se transformisala politička kultura, transformisala bi se i komunikacija na društvenim mrežama. Ne možemo mi ni na koji način regulisati društvene mreže, ali one su najbolja slika društva, jer svako od nas pojedinačno učestvuje svojom komunikacijom posredstvom njih. Mladi jesu medijski pismeni, ali je problem što previše beže ka zabavi. Ali opet, kad pogledamo kakvi su nam politički sadržaji, sasvim je opravdano zašto teže prevashodno ka zabavi i da im političke informacije i uopšte informacije o društvu, međunarodnoj zajednici, nisu u prvom planu, nego da je tu pre svega zabava na društvenim mrežama“, zaključuje Obradović.
A.Đ.
