Tokom konferencije predstavljena su svedočenja, dalji koraci i stavovi zaposlenih i sindikata o trenutnoj situaciji u Narodnom pozorištu.
Aleksandar Srećković Kubura za Mašinu kaže da je Narodno pozorište trenutno pod određenom vrstom opsade.
„Znamo ko nam je predsednik Upravnog odbora, znamo kako nam je postavljen upravnik i ko je direktor Drame. Mi smo ovde došli upravo zato da naglasimo da se dešavaju stvari koje ne bi smele da se dešavaju – pre svega da se vrše pritisci i na članove ansambla, da se vrše pritisci na obezbeđenje Narodnog pozorišta, da kada mi svoje zakonsko pravo štrajka upozorenja najavimo i sve uradimo po zakonu da nas sprečavaju da svoje ustavno pravo ispunimo“, navodi Srećković i dodaje da se u Narodno pozorište primaju ljudi koji „nikada nisu igrali u pozorištu“.
Aleksandar Đurica za Mašinu navodi da je situacija takva otkako je na čelu Upravnog odbora Dragoslav Bokan.
„Možemo razne epitete da upotrebimo za tog čoveka, ali da mu mesto nije tu – nije mu mesto tu“, kaže Đurica i dodaje „mislim da je situacija na mikroplanu u Narodnom pozorištu onakva kakva je na makroplanu u državi, tako da nema tu nikakve razlike. Oni polako stavljaju šapu na to i imaju utisak da će to njihovim metodama, kojima vladaju u ovoj državi, da urade i u Narodnom pozorištu“, navodi glumac.
Đurica citira reči bivše upravnice Narodnog pozorišta Vide Ognjenović da „pozorište nije kasarna“.
„Nije ni policijska stanica“, dodaje Srećković.
Na pitanje koji su zahtevi zaposlenih i šta su njihovi sledeći koraci, Srećković ističe da je to pre svega ukidanje Pravilnika koji je donesen prošle sezone, a kojim se ograničavaju „osnovna ljudska i ustavna prava“ zaposlenih, o čemu smo ranije pisali na Mašini.
„Zahtevamo da nam se obezbedi rad, odnosno repertoar drame konkretno, koji trenutno ne postoji sem starih predstava i projekata, jedan projekat koji se obavlja, koji je projekat i budžetski i u umetničkom smislu, prošle uprave“, navodi Srećković i dodaje da nova uprava nije imala nijedan projekat osim proslave Dana državnosti, kao i da zaposleni nemaju nikakve informacije da postoje bilo kakvi planovi.
„Tražimo da se uslovi rada poprave, pre svega da se ljudi ne zastrašuju, da se ne ucenjuju, da se poprave uslovi rada ljudi koji su oko scene bez kojih mi apsolutno ne možemo da funkcionišemo, koji rade za bedne plate“, kaže Srećković.
Glumac ističe da još jedan od zahteva da prestanu pojedinačni razgovori sa zaposlenima koji se „vrlo lako mogu nazvati informativnim“ gde se, kako Srećković navodi, razne direkne ili indirektne pretnje i upozorenja upućuju zaposlenima.
„Što kaže kolega, mi nismo ni kasarna ni policijska stanica, već smo jedna umetnička kuća od nacionalnog značaja i Drama, ansambl Drame Narodnog pozorišta apsolutno to ispunjava i želi pre svega da radi“, zaključuje Srećković.
Na Mašini pročitajte razgovor sa glumicom Hanom Selimović o borbi pozorišnih radnica i radnika i intervju sa Aleksandrom Srećkovićem Kuburom.
A.G.A.
