Milić je, nakon što se u javnosti saznalo za ovaj slučaj, uhapšen i određen mu je pritvor do 30 dana zbog sumnje da je pomogao u izvršenju krivičnog dela i njegovom prikrivanju.
Građani s razlogom strepe za bezbednost i pitaju se koga štiti policija, smatra istraživačica BCBP-a Jelena Pejić Nikić.
Ona napominje da okolnosti zločina – to što je načelnik beogradske policije sedeo za stolom sa poznatim kriminalcima, što je svedočio teškom ubistvu i pomogao u zataškavanju, a zatim nije prijavio krivično delo – kao i to kako je javnost saznala za ovaj slučaj – putem objave begunca sa društvenih mreža – pokazuje da su institucije zakazale i da štite pre partikularne, skrivene interese umesto javnog interesa.
Da je u pitanju sistemski problem, smatra i narodni poslanik i predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG) Pavle Grbović.
„Nestalo je lice koje je bilo pod merama, koje se pratilo, načelnik policije je učestvovao u mirenju ljudi koji treba da budu predmet obrade policije, a ne predmet njihove saradnje”, navodi Grbović i ističe da to pokazuje da postoji, kako kaže, ozbiljan slom bezbednosnog sektora i da problem nije samo u jednom načelniku, da ovo nije njegov samostalni istup ili izolovan incident.
Gde je zakazao Sektor unutrašnje kontrole policije?
Pejić Nikić ističe da stručna javnost ima mnogo zamerki na rad Sektora unutrašnje kontrole (SUK), koji, kako kaže, treba da istražuje i sankcioniše nezakonito postupanje u policiji.
„Prekomjerna upotreba sile tokom protesta, nerazjašnjena smrt pritvorenika u Boru, teške povrede nad penzionerom u Novom Sadu i tako dalje – svi ti slučajevi bez epiloga pokazuju da je SUK pasivan u zaštiti građana, aktivan u zaštiti policajaca i zataškavanju afera, odugovlačenju istraga”, navodi ona.
Razlog tome je, tvrdi, to što nije operativno nezavisan već deluje pod jakom političkom kontrolom, koja se dodatno pojačava novim Nacrtom zakona o unutrašnjim poslovima, o kom smo pisali i na Mašini.
„U praksi, ta zavisnost od volje ministra olakšana je i time što se na čelu SUK-a nalazi vršilac dužnosti čiji je zakonski mandat istekao, kao što je bio slučaj i sa njegovim prethodnikom. Osobe čija pozicija visi o koncu nastoje i preventivno da ispunjavaju želje onog ko ih je na tu poziciju privremeno postavio”, objašnjava istraživačica BCBP-a.
Interna kontrola MUP-a očigledno nije radila svoj posao, smatra i narodni poslanik Pavle Grbović.
„Druge bezbednosne službe su znale pa tolerisale takvo ponašanje, ili nisu znale, a morale su da znaju da postoje komunikacije između predsednika države i kriminalnih grupa. Vrlo je jasno da je ovde ceo bezbednosni sektor izbušen apsolutno i da on danas suštinski ne postoji”
Pejić Nikić kaže da se u godišnjem izveštaju SUK-a prikazuje „našminkana slika” o visokom stepenu bezbednosti u Srbiji i da se u prošlogodišnjem izveštaju navodi da su kontrolisani imovinski kartoni oko 800 rukovodilaca i članova njihovih porodica.
„Izgleda da među njima nije bio Veselin Milić, iako su istraživački mediji otkrili da posjeduje nekretnine i drugu pozamašnu imovinu koje ni izbliza ne može da pokrije svojim policijskim primanjima. To je par ekselans povod za vanrednu kontrolu i istraživanje alternativnih izvora prihoda”, zaključuje Pejić Nikić.
Osvrćući se na depešu, koju je ministar policije Ivica Dačić uputio svim policajcima nakon slučaja Senjak, ona navodi da istraživanja BCBP-a pokazuju da je dodatni rad policijskih službenika već uređen Zakonom o policiji i Zakonom o državnim službenicima i da, iako nespojive delatnosti nisu eksplicitno popisane, jasno je da to ne može biti ništa što otvara sukob interesa i utiče na nepristrasnost u radu.
„Depeša u kojoj ministar podsjeća zaposlene da treba da poštuju zakon i čak objavljivanje vijesti o tome samo je nevješta predstava za javnost, kojom MUP želi pokazati da nešto preduzima, a zapravo pokazuje dosadašnji javašluk u ovoj oblasti”, smatra naša sagovornica.
Potreban pritisak javnosti da se slučaj ne zataška
Vlast će pokušati da zataška ovaj slučaj, smatraju oba naša sagovornika, ali dodaju – pobunjena javnost to ne sme dozvoliti.
Upitan da li očekuje da će Milić biti pušten na slobodu nakon mesec dana zbog nedostatka dokaza, Grbović navodi da ne misli da će to biti slučaj, ali da će vlast pokušati da baci senku na ovaj slučaj i prebaci fokus javnosti na neke druge stvari.
„To je nešto što je njihova oprobanа praksa i to će raditi sigurno i u ovom slučaju.”
Način na koji se vodi istraga – sa zakašnjenjem, navodi istraživačica BCBP-a, govori o kupovini vremena, a narativ u prorežimskim medijima i zvaničnim saopštenjima navodi na zaključak da se radi o kontroli štete.
„Pritisak javnosti bio je ključan da istraga proradi, i neophodno je da ga održavamo i dalje ne bi li došli do nekog epiloga. U ovoj zemlji smo nekako navikli da tog epiloga uglavnom nema. Angažovanje masovnih resursa, čak i Vojske, jednako je predstava za javnost. Zakulisno i dalje vjerovatno traju kalkulisanja i pregovori ko se i u kojoj mjeri može pustiti niz vodu”, navodi ona i dodaje da je sasvim izvesno da Veselin Milić mnogo toga zna „počev od kolapsa vladavine prava rušenjem u Savamali prije deset godina”.
U prilog tome da vlast pokušava da zataška ovaj slučaj, navodi Grbović, ide i činjenica da mu je juče, tokom sednice Narodne skupštine, kako kaže, prvi put u ovom mandatu ugašen mikrofon jer je govorio o slučaju Senjak.
„To znači da ih ova tema izuzetno boli. I to ne samo moj govor, već i govori drugih kolega koji su govorili o toj temi — i Roberta Kozme, i Stefana Janjića, i Borka Stefanovića, i Miroslava Aleksića, jer su to juče zapravo bile ključne teme, a ne da li će kamere biti ili neće biti na biračkom mestu. I mislim da fokus javnosti generalno mora da bude na toj temi, ne samo zato što je ona bolna za SNS, već zato što je bolna za ovo društvo”, smatra poslanik.
Napominje da je bezbednost građana danas u najvećoj meri ugrožavaju oni koji treba da garantuju bezbednost.
„Onog trenutka kada je izbrisana granica između kriminalaca i policije, tog trenutka sve postaje moguće, a kada je sve moguće, onda niko više nije zaštićen. I zato mislim da to treba da bude udarna tema ne samo opoziciji u Skupštini, već generalno celoj pobunjenoj javnosti”, zaključuje Grbović.
Istraživačica BCBP-a dodaje da bi bilo interesantno čuti i kakva saznanja o ljudima iz kriminalnog miljea, koji su bili sa Milićem i njegovim obezbeđenjem u restoranu, imaju policija i službe bezbednosti.
„Da li je moguće da niko od njih nije bio pod bilo kakvim posebnim mjerama. Ako jeste, i van Milićevog okruženja nadležni su morali imati saznanja o tome šta se desilo u predmetnom restoranu. Skandal ovih razmjera vrlo jasno povlači pitanje odgovornosti i navedenih instanci, a i Milićevih direktnih nadređenih – direktora policije i ministra unutrašnjih poslova. Međutim, o ostavkama s njihove strane ni riječi”, zaključila je Pejić Nikić.
D.S.
