„Moja dva stažera su u poslednjih šest meseci otišla – jedan za Nemačku, drugi za Sloveniju. Tako žive lekari“, kaže dr Radosavljević.
Prema njegovim rečima, problem nije samo finansijski, već pre svega pitanje uslova rada i opterećenosti zdravstvenih radnika, kako u domovima zdravlja, tako i u kliničkim centrima.
„Imamo na delu jednu konstantnu preopterećenost lekarskog staleža, zajedno sa sestrama koje rade sa nama. Sve je veći broj bolovanja i kod lekara i kod sestara. Jednostavno, nepodnošljivo je“, navodi doktor.
Kao primer opisuje svakodnevicu u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.
„Moj prosek je dnevno oko 60 pacijenata. Normativi koje daje ministarstvo su znatno niži. Pregledati 60 pacijenata dnevno je nešto što ne zadovoljava osnovne uslove za pružanje kvalitetne zdravstvene zaštite“, upozorava on.
Dodaje da bi o stanju u zdravstvu morala da se otvori šira stručna i društvena rasprava, uz uključivanje pacijenata, medija i stručne javnosti. Govoreći o odlasku mladih lekara iz zemlje, kaže da država poslednjih godina ipak pokazuje više sluha za najbolje studente medicine, ali da ostaje pitanje kako će izgledati njihovi uslovi rada kada završe specijalizacije.
Posebno problematičnim ocenjuje položaj specijalizanata u kliničkim centrima.
„Specijalizanti dežuraju besplatno. A onda dobijete odgovor da treba da im bude čast što specijaliziraju u Kliničkom centru u Nišu. Ali od časti se ne živi. Živi se od slobodnog vremena i od para“, kaže on.
Komentarišući tvrdnje vlasti da lekari danas imaju visoke plate, dr Radosavljević kaže da nominalna povećanja nisu dovoljna za poređenje sa evropskim standardom. „Navedite mi zemlju na Balkanu koja ima manje plate lekara od Srbije“, poručuje.
Dodaje da statistike o povećanju plata ne govore dovoljno o realnom kvalitetu života lekara.
„Lako je reći podigli smo plate. Podaci koje iznose ministar i predsednik jesu tačni, ali je pitanje kakav je standard lekara koji žive i rade u Srbiji“, navodi. Prema njegovim rečima, dodatni problem predstavlja nedostatak pojedinih specijalista, poput ginekologa i pedijatara, ali i činjenica da veliki broj lekara odlazi u penziju bez adekvatne zamene.
„Imate prazne ordinacije. Pored vas jedna prazna, s druge strane druga prazna. Gde su onda toliki lekari?“, pita on.
Dodaje da nije problem samo broj lekara na 100.000 stanovnika, već i raspodela specijalnosti i potrebe sve starijeg stanovništva. „Stareća populacija zahteva veći broj lekara. A niko ne pita koliko ljudi odlazi u penziju. Nama će uskoro otići dve ili tri koleginice i veliki broj pacijenata ostaje iza njih“, kaže.
On smatra da odlazak lekara nije motivisan isključivo finansijama, već i odnosom sistema prema zdravstvenim radnicima i kvalitetom uslova rada. „Ne idu lekari samo zbog para. Nije lako raditi lekarski posao ni na Zapadu, ali tamo imate veću finansijsku satisfakciju i bolje uslove rada“, kaže.
Kao ilustraciju odnosa prema lekarima u drugim državama navodi primer iz Holandije.
„Koleginica mi je pričala da ispred doma zdravlja imate parking na kome piše ‘Doctors only’. Ne zato što smo mi doktori nešto posebno, nego zato što imate osnovne uslove za rad“, navodi Radosavljević.
Na kraju poručuje da problem zdravstva nije moguće svesti samo na statistiku o platama. „Nije ovo samo priča o parama. Ljudi čekaju, lekari su preopterećeni, a pacijenti očekuju kvalitetnu zaštitu. To je realnost koju mi živimo svakog dana“, zaključuje doktor.
Kako izgleda stanje zdravstva zapravo?
Dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdi da zdravstveni radnici danas manje odlaze iz zemlje i da su im povećana primanja, zdravstveni tehničari i medicinske sestre iz Niša opisuju potpuno drugačiju sliku – urušen sistem, loše uslove rada, nedostatak osnovnih sredstava za higijenu i masovan odlazak kadrova u inostranstvo.
Član neformalne grupe radnika Doma zdravlja iz Niša Dragan Stanojević, komentarišući izjave predsednika iznete tokom gostovanja na RTS-u, kaže da je „realnost sasvim suprotna“.
„Skroz je nepotrebno komentarisati izjave čoveka koji se kao u sve razume. Njegov odnos prema zdravstvenim radnicima isti je kao odnos prema merama zaštite pacijenata u intenzivnoj nezi. Ko radi u zdravstvu, razumeće o čemu pričam“, navodi on.
Dodaje da ne zna „ko predsedniku servira takve podatke“, ali da svakodnevica zaposlenih u zdravstvu izgleda potpuno drugačije. „Sve više ljudi stoji u redovima ispred nemačke ambasade i čeka vizu da bi otišli da rade posao za koji su školovani“, kaže Stanojević.
Prema njegovim rečima, stanje u zdravstvenim ustanovama u Srbiji „podseća na pedesete ili šezdesete godine prošlog veka“.
„Medicinska sestra počinje sa platom od 80 do 90 hiljada dinara. Sami možemo da zaključimo šta može sebi da priušti za taj novac. To je ispod svakog dostojanstva i normalnog života“, kaže on.
Osim zarada, kao jedan od najvećih problema navodi katastrofalne uslove rada i zastarelu opremu u domovima zdravlja. „Oprema je dotrajala, zastarela i svakodnevno se kvari. Mnoge stvari su odavno spremne za totalnu zamenu“, objašnjava.
Tvrdi i da zdravstveni radnici često nemaju ni osnovna sredstva za higijenu i zaštitu. „Nemamo tečne sapune, nemamo sredstva za dezinfekciju, nemamo ubruse. Higijenu održavamo tako što peremo ruke toplom vodom. Rukavice ne postoje, maske su u tragovima“, kaže.
Stanojević za Mašinu dodaje da nedostaje i osnovni prostor za rad, što direktno utiče i na kvalitet usluge koju pacijenti dobijaju.
„Nemate prostor, nemate komfor da zdravstveni radnik pruži adekvatnu uslugu, a da pacijent na kraju bude zadovoljan“, navodi.
Posebno problematičnim ocenjuje način zapošljavanja u zdravstvenom sistemu. „Imate vrednu i stručnu decu koja volontiraju u domovima zdravlja, javljaju se na konkurse, ali nikad ne budu primljeni. Prima se osoba za koju se unapred zna da će biti zaposlena“, tvrdi on.
Prema njegovim rečima, posledice takve politike osećaju i zaposleni i pacijenti. „Kolega koji zna posao radi praktično za dvoje, a najveću cenu na kraju plaća pacijent“, kaže.
Veliki problem predstavljaju i prekvalifikacije
On upozorava i na, kako tvrdi, sve češće prekvalifikacije ljudi bez adekvatnog medicinskog obrazovanja. „Imamo ljude koji su bili vozači, a danas daju infuzije. Pacijent to ne zna, ali mi koji radimo u sistemu znamo“, navodi Stanojević, koji je po struci strukovni fizioterapeut.
Dodaje da mnogi novi radnici, kako kaže, ostaju „podobni rukovodstvu“ jer ne žele da se bune zbog niskih plata i loših uslova. „Njima je plata od 80 hiljada dovoljna, neće da izađu i kažu da je to malo. Na taj način su primireni i takvih je sve više“, tvrdi.
Stanojević smatra da bi predstavnici vlasti trebalo bez najave da obiđu zdravstvene ustanove i vide stvarno stanje. „Kad se najavi dolazak predsednika, preko noći niknu ljubičice, sve se sredi, pojave se sapuni, rukavice i ubrusi. To nije realnost“, kaže.
Dodaje da su problemi mnogo ozbiljniji nego što se prikazuje u javnosti.
„Dešava se da sa plafona otpadaju delovi iznad kreveta gde pacijent treba da legne na pregled. To je realno stanje zdravstva u Srbiji“, tvrdi on.
Stanojević kaže da mladi ljudi nakon završetka medicinske škole sve češće jedini izlaz vide u odlasku iz zemlje. „Konkursi su retki, mali broj ljudi se prima, mladi budu razočarani i sledeća adresa im je škola nemačkog jezika“, kaže Stanojević.
Foto: Mašina
Iz Vojvodine Mašini stiže sličan odgovor. Medicinska sestra iz Novog Sada Slađana Govedarica za Mašinu kaže da ne može da tvrdi koliki je trenutno odlazak lekara iz Srbije.
„Ali znam da su dva vrhunska specijalista sa vaskularne hirurgije napustila zemlju i otišla u Sloveniju. Odlazak medicinskih sestara i dalje traje, nekad više, nekad manje. Iako su plate povećane, rasle su i cene života, pa imam utisak da sam bolje živela sa platom od 30.000 dinara nego danas sa svim ovim povećanjima“, dodaje Govedarica.
Podsetimo, kako je Forbes Srbija pisao u aprilu ove godine, u Srbiji se dešava tihi egzodus zdravstva u Nemačku. Iako tačnih podataka o broju zdrastvenih radnika koji su otišli nema, procenjuje se da je u Nemačkoj barem 2.000 lekara koji su došli iz Srbije, dodaje se u tekstu Forbes Srbija.
Inače, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2025. godine, u Srbiji je bilo 21.343 lekara, 1.616 stomatologa, 1.332 farmaceuta i 46.106 medicinskih sestara. Prema njihovom izveštaju od prošle godine, odnos lekara i broja stanovnika je takav da na jednog lekara dolazi 310 stanovnika u našoj zemlji.
A.Đ.
