„Izgradnju kompleksa na Košutnjaku posmatramo kao još jedan primer prakse u kojoj država staje iza interesa investitora, uz ponovno korišćenje mehanizama koji omogućavaju ubrzano sprovođenje velikih investicionih projekata, često na štetu javnog interesa i bez stvarnog uključivanja građana. Raspisivanjem i sprovođenjem ovog konkursa data je puna podrška struke investitoru i gradskoj upravi u nameri da se na šumskom zemljištu izgradi novo luksuzno naselje“, navela je Marija Penezić iz Minstarstva prostora.
S obzirom na to da se radi o izgradnji na lokaciji takozvanih pluća Beograda, aktivisti su upozorili da nijedno stablo ne sme biti posečeno, dok je s druge strane autor projekta i dekan Arhitektonskog fakulteta Vladimir Lojanica nedavno za medije izjavio da je u izradi plana fokus stavljen na očuvanje zelene površine, kao i da je prioritet da „sva vitalna stabla budu sačuvana“.
„Plan za ovaj prostor iz 2020. godine istog investitora je predviđao uništavanje oko 30 hektara šume. Od njega se tada odustalo jer su građani burno reagovali na najavljenu seču. Sada se isti prostor planira kroz PPPPN (plan višeg reda) i bilo bi naivno očekivati da pomislimo da je investitor od svog plana potpuno odustao. Trenutno ne postoji zvaničan dokument za ovaj plan, pa ni ne znamo koliko se šume uklanja, ali bojazan građana da će se to desiti je potpuno opravdana. Osim toga, u pobedničkom konkursnom rešenju smo mogli da vidimo da se planira izgradnja stambenih objekata na površinama na kojoj su trenutno šume, što eksplicitno pokazuje da će se neki deo šume uništiti. Dodatni problem je što kada se jednom plan donese, otvara se neograničena mogućnost za izmene i dopune kojima se može dodatno smanjiti zelenilo i povećati izgradnja stambeno-komercijalnih kvadrata“, objašnjava Penezić.
Cilj raspisivanja arhitektonsko-urbanističkog konkursa jeste, kako naša sagovornica navodi, „podmetanje pitanja ‚kako urediti ovaj prostor‘, a zapravo je pravo pitanje da li uopšte postoji potreba šire zajednice za prenamenu istog“.
„Na taj način se nešto što je politička odluka i pitanje odnosa prema javnom dobru, što šuma jeste, premešta na teren estetike i struke, dok zapravo investitor ima punu kontrolu nad celim procesom planiranja. Beograd je grad sa svega 9% javnih zelenih površina, i svako promišljanje prostora Košutnjaka bi moralo poći od te činjenice“, kaže Penezić.
Tehnički, u minimalnom obimu postojećih izgrađenih površina unutar kompleksa, kako Penezić objašnjava, može se graditi, a da se ne uništi šuma.
„Ali ono što se ovde planira nije revitalizacija, već prenamene šumskog zemljišta u građevinsko, što je prema Zakonu o šumama nezakonito. Pravi odgovor na pitanje kako nešto graditi u Košutnjaku može doći jedino kroz proces u kom svi zainteresovani zaista imaju moć odlučivanja, a ne kroz konkurs koji služi samo da legitimiše već postojeću odluku, sajt koji simulira participaciju, ili proglašenje ovog projekta državnim značajom radi lakše manipulacije planskog sistema i postojećih planova“, navela je Penezić.
Takođe, tu je i sajt „Prekoputa Košutnja“, koji je dostupan svim građanima kako bi imali, kako se kaže „neprekidni javni uvid“ u postupak izrade Prostornog plana područja posebne namene između ulica Blagoja Parovića, Kneza Višeslava, Miloja Zakića i Vladimira Rolovića na Čukarici.
„Sajt Prekoputa Košutnjaka koji je pokrenuo investitor kao ‘neprekidni javni uvid’ je naveo da će se u ovom planu naći ‘samo 4% stanovanja’. U ovom trenutku niko od nas ne može to da zna, jer plan još uvek nije izašao na javni uvid, a to je trenutak kada saznajemo namenu zemljišta u planiranom obuhvatu. Prema pobedničkom konkursnom rešenju za Košutnjak, ovaj podatak može biti tačan, ali samo ukoliko se gleda otisak zgrada, međutim, stambena zona nije samo otisak zgrade, već i dvorište, zelenilo, saobraćajnice, odnosno parcela na kojoj se objekat nalazi“, objašnjava Penezić.
Ono što predstavlja najvažniji parametar i koji prema rečima naše sagovornice menja sve, jeste spratnost objekta, o čemu javnost nije informisana, ali i o čemu će se znati tek onda kada se plan nađe na javnom uvidu.
„U prethodnom planu iz 2020. godine, isti investitor je planirao izgradnju pola miliona stambeno-komercijalnih kvadrata, što zvuči puno drugačije od ‘samo 4% stanovanja’. Ne možemo očekivati da je investitor odustao od izgradnje na svoju štetu, niti da ovaj plan ima za cilj da afirmiše javna dobra. Da mu to jeste cilj, ne bi na sajtu naveli da je ovaj prostor bio ‚crna rupa‘ Čukarice, sedamdeset godina, jer nije. Svi strateški i generalni planovi su ovaj prostor tretirali kroz zelenilo i javne službe“, kaže Penezić.
Lažni javni uvid
Nedavno je za Mašinu govorila i zainteresovana građanka i pravnica iz Beograda Jelena Jevtić, koja je navela da sajt na kome je omogućen „neprekidni javni uvid“, ali i postojanje kontakt forme putem koje građani mogu izraziti svoje mišljenje, zapravo nema nikakvu pravnu snagu i, prema njenim rečima, pokušava da razvodni pravni javni uvid koji još uvek nije objavljen.
„Sajt Prekoputa Košutnjaka je prst u oko učešću građana u planiranju. Javni uvidi se decenijama obavljaju više kao formalnost, a ne stvarno učešće građana u planiranju. Primedbe se mahom odbijaju kao neosnovane, a briga građana za javne površine se potpuno zanemaruje. PPPPN kao vrsta plana, kojom se sada radi i Košutnjak, dozvoljava ubrzanu proceduru, što je do sada značilo ukidanje ranog javnog uvida i skraćivanje javnog uvida sa 30 na 15 dana. Ovo je jako kratak period za koji niko ne može ni da pročita plan, kamoli da ima komentar na njega. Na sve to investitor nam servira ‘neprekidni javni uvid’ – ni u šta“, navela je Penezić.
Ona je takođe podsetila i na to da ne postoje podaci o tome šta će se prostoru desiti, kao ni koliko zelenila se uklanja, koliko se planira javnih službi ili koliko novih stambeno komercijalnih kvadrata, ali da postoje samo marketinške rečenice da se „sve ovo radi u javnom interesu, dok javnost jasno govori da ne želi izgradnju na Košutnjaku. Ovaj sajt je nastavak onemogućavanja učešća građana u planiranju, koje je već umanjeno uvođenjem online javnih rasprava, a sada imamo mogućnost i da neprekidno gledamo ni u šta“, zaključila je Penezić.
Ono što na mrežama Ministarstva prostora ističu jeste da ni šuma, a ni zelenilo nisu „neiskorišćeni urbani potencijal“, kako je na sajtu navedeno, kao ni da je Košutnjak prostor koji treba „popuniti“, jer je on javno dobro i javno zelenilo od koga imaju koristi svi građani i građanke Beograda i kako kažu u svojoj objavi „čini se da je pravi problem što je ‘crna rupa Čukarice’, u stvari zelena“.
A.T.
