„Nema ni kapi vode od jutros“, za Mašinu kaže novinarka čačanskog Epicentra, Milena Gavrilović.
U Čačku su, kaže ona, postavljene cisterne na deset lokacija – ali sa tehničkom vodom. A čak ni tu, tehničku vodu, nemaju meštani okolnih sela. Podsetimo, u Čačku je na snazi vanredna situacija, a gradske vlasti apelovale su na stanovništvo da u narednih deset dana ne koristi vodu iz sistema za vodosnadbevanja „Rzav“ za piće.
Biznis, zato, cveta. Neki su se dosetili kako da se tokom vanrednog stanja u gradu okoriste.
„Kako smo mogli da čujemo i u nekim zvaničnim uključenjima za druge medije, pojedini vlasnici trgovinskih lanaca i prodavnica podigli su cene, što je zaista nedopustivo, i to su danas osudili i zvaničnici, i oni koji su u lokalnoj vlasti, i oni koji su u opozicionim redovima“, navodi Gavrilović.
Škole zatvorene, matura otkazana
Škole su, prema informacijama novinarke Epicentra, dobile instrukcije da puste decu kući, sa nekim izuzecima i skraćenim časovima.
„Maturske večeri i drugarske večeri dve osnovne škole otkazane su do daljeg“, dodaje Gavrilović i ističe da je Čačak trenutno u najlošijoj situaciji.
Upitali smo Gavrilović ima li reči o tome kada će sve biti sanirano i normalizovano.
„Ne, niko u ovom momentu nema nikakvu informaciju. Iz JKP ,Vodovod‘ dobili smo informaciju da čak i ako se sada uspostavi vodosnabdevanje, narednih 10 do 15 dana voda svakako neće biti za piće“, kaže naša sagovornica iz Čačka.
Problemi sa vodom sežu čak dvadeset godina unazad u Čačku. Gavrilović za Mašinu kaže da je ovo treća havarija ovakvih razmera, ali da svake godine postoji poneki problem sa pucanjem cevi i restrikcijama vode, naročito tokom letnjeg, sušnog perioda.
Glavna cev, koja je pukla u ponedeljak, ostavivši 300.000 ljudi bez vode, pukla je ukupno tri puta od onda. „Prvi put je pukla u ponedeljak, nešto posle šest časova ujutru. Nakon toga su zavarili to mesto, ali je ono posle samo par sati ponovo procurilo. Međutim, jutros je pukla ponovo, na nekih metar od tog kvara“, navodi Gavrilović.
Gornji Milanovac: Haos i konfuzija
Poslednja tri dana situacija u Gornjem Milanovcu bila je „konfuzna“, kaže Damir Agović, odbornik u SO Gornji Milanovac ispred udruženja „UZINAT“.
Gornji Milanovac, za razliku od Čačka, pretežno ima vode – ponegde sa smanjenim pritiskom a ponegde je u prigradskim naseljima nema, kaže Agović.
„Međutim, problem u Gornjem Milanovcu je nedostatak informacija. Ono što smo videli pre dva sata, a što je JKP objavio, jeste da voda i dalje nije za piće. Dok su, na primer, kada se desila havarija u ponedeljak, nama saopštavali da je voda ispravna za piće“, objašnjava naš sagovornik.
Različite informacije, kaže on, dolazile su od predsednika opštine, predsednika skupštine opštine i JKP „Gornji Milanovac“.
„Onda je nastala konfuzija, dva dana su marketi bili puni, haotično stanje, kao za vreme korone“, navodi Agović.
„To što mi imamo vode jeste zato što ovde imamo i bazen koji se nalazi na jednom brdu, gde se doprema voda sa Rzava. Tako da ćemo verovatno imati vode dok se taj bazen ne isprazni. Oni su ga napunili ono jutro kada je prvi put sanirana cev“, kaže odbornik i aktivista.
250.000 građana zavisi od jedne cevi
Ni u Milanovcu nema informacija o tome kada će sve biti popravljeno, a pijaća voda biti dostupna, navodi naš sagovornik.
„Ja lično ne mogu da shvatim da pet gradova i opština, koje broje između 200 i 250 hiljada stanovnika, zavise isključivo od jedne cevi. Te cevi su postavljene pre četrdesetak godina i to su betonske cevi. Svi komentarišu da nikada nije napravljen plan alternative, razvoja tehnologije, zamene cevi i slično“, ističe Agović.
On navodi da niko ne ulaže u rekonstrukciju vodovodne mreže u Gornjem Milanovcu
„Sve su to stare azbestne cevi. Jednostavno se čeka da negde pukne, da narod prijavi, pa oni dođu, otkopaju, zakrpe i tako dalje. Tako sistem funkcioniše. Oni uopšte nemaju plan preventivnog održavanja, zamene i obnove mreže. Mreža na teritoriji opštine Gornji Milanovac stara je oko 60 godina. Dakle, niko od vlasti, pogotovo ovi koji su već više od 12 godina na vlasti, nije imao potrebu da razmišlja u tom pravcu“, predočava sagovrnik Mašine.
Prema njegovim rečima, nedovoljno novca iz budžeta se odvaja za rekonstrukciju cevi – a i to se uglavnom potroši na hitne intervencije kada cev pukne. Preventivnih planova, kaže Agović, nema.
„Mi sada, zbog iskustva iz prethodnih godina, kada nismo imali adekvatne informacije i kada nisu odgovarali na pitanja, zaista imamo bojazan da će se ovo učestalo dešavati. A pokazuje i ovo sada – za tri dana cev je pukla tri puta. To pokazuje upravo to da nemaju alternativu – 250.000 građana zavisi od jedne cevi“, zaključuje Agović.
Gubici vode u Gornjem Milanovcu do 54 odsto
Problem je, dodaje on, što su gubici u vodovodnom sistemu na teritoriji opštine Gornji Milanovac oko 50 odsto. Gubitak je 2024. godine iznosio čak 54 odsto.
„Oni nemaju ni cilj da smanje gubitke vode. Recimo, u Evropi su ti gubici između 15 i 20 odsto. U Srbiji su oko 43 odsto, a u Gornjem Milanovcu čak 54 odsto. Dakle, oni nemaju ni strateški cilj na osnovu kog bi napravili plan i iz godine u godinu smanjivali gubitke“, navodi naš sagovornik.
Najveći problem Gornjeg Milanovca je, kaže sagovornik Mašine, pucanje gradskih cevi i problemi sa gradskom mrežom.
„To znači da voda kontinuirano curi. Upravo su to ti gubici od 54 odsto. I onda, kada dođe leto i krenu suše, naša lokalna izvorišta presuše usled neodržavanja sistema i neulaganja u infrastrukturu. Tako smo dovedeni u situaciju da zavisimo od Rzava za možda polovinu potreba Gornjeg Milanovca, dok druga polovina ode u zemlju kroz probušene cevi“, ističe on.
Izvorišta svih gradova su zapuštena i neodržavana
Hidrogeolog i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u penziji, dr Zoran Stevanović, za Mašinu objašnjava odakle potiču problemi sa vodosnabdevanjem ovih gradova i koja su moguća rešenja.
„Od pet gradova koji se oslanjaju na sistem sa Rzava – a to su Čačak, Požega, Lučani, Gornji Milanovac i Arilje – samo Gornji Milanovac nema dovoljno dobrih kapaciteta prirodnih izvorišta na svojoj teritoriji. Ova druga četiri grada, po mom mišljenju, uopšte nisu ni trebalo da ulaze u takvu vrstu projekta. Još sedamdesetih godina doneta je politička odluka da se pravi akumulacija na reci Rzav, odnosno brana Svračkovo – i to je projekat koji je i danas u toku. Očekuje se da za nekoliko godina bude završen“, navodi Stevanović.
Sada gradovi dobijaju vodu iz živog toka reke Rzav i time dopunjuju svoja postojeća izvorišta.
Međutim, ono što je najproblematičnije, kaže hidrogeolog, jeste to što su izvorišta ovih gradova, izuzev Gornjeg Milanovca, zapravo imala dovoljne kapacitete, ali nisu adekvatno održavana i danas su zapuštena.
„Kao primer mogu da navedem Čačak, gde je još sedamdesetih godina napravljen vrlo napredan sistem za takozvanu veštačku infiltraciju. U tome su učestvovali vodeći stručnjaci iz Instituta za vodoprivredu ,Jaroslav Černi‘ i Energoprojekta“, kaže Stevanović i dodaje da je taj sistem u početku imao eksploatacioni kapacitet od oko 400 litara u sekundi i potpuno je zadovoljavao potrebe Čačka. Danas je taj sistem pao na svega 100 litara u sekundi.
„Dakle, kapacitet mu je četiri puta manji zbog neodržavanja, nebrige i zapuštenosti. To što Čačak danas nije u stanju da iz svojih lokalnih izvorišta snabdeva grad najbolji je dokaz toga. Umesto toga, mora da čeka da iz pravca Arilja dobije dodatne količine vode uz tih svojih 100 litara u sekundi, koje su realno nedovoljne“, objašnjava Stevanović.
Sve mora da se detaljno radi ispočetka
Upitali smo našeg sagovornika da li moguća sanacija i postizanje prethodnog kapaciteta. On kaže da to nije lako, ali da je prekopotrebno.
„Kada zapustite jednu stvar, to je kao kada imate dobra kola, pa ih potpuno zapustite jer vam je neko rekao da uzmete kredit i kupite mnogo bolji Mercedes. I onda svoja kola više ne održavate – ona istrule i propadnu. Posle morate da ih vozite kod majstora i prolazite kroz čitav proces obnove. Isto je i sa izvorištem. Kada ga zapuštate godinama, ne može preko noći da se revitalizuje“, ilustruje Stevanović.
Ipak, to izvorište mora biti revitalizovano, smatra hidrogeolog. Kako on zapaža, da su donosioci odluka u Čačku dovoljno odgovorni, oni bi sada hitno radili na tome da se, bez obzira na sistem sa Rzava, izvorište u Prijevorskom polju obnovi i vrati u prethodno stanje koliko god je moguće.
„To je deo grada koji se oslanjao na bunare uz Zapadnu Moravu i na bazene za veštačku infiltraciju. Rečna voda se ubacivala u bazene, ali su oni danas potpuno zarasli i zapušteni. Sve bi moralo detaljno da se radi iz početka – da se bunari čiste, možda i novi bunari da se buše, kako bi Čačak dobio pouzdano snabdevanje vodom na svojoj teritoriji i kako se ovakve situacije ne bi ponavljale“, zaključuje Stevanović.
„Sav novac je išao u izgradnju buduće akumulacije“
Požega, kaže Stevanović, ima dovoljno dobar sistem za snabdevanje. Ima oko 100 litara u sekundi, što su za njihove potrebe dovoljni kapaciteti. Svoja izvorišta održavali su nešto bolje nego Čačak.
„Lučani imaju svoje bunare, ali smo još pre dvadesetak godina radili testiranja bunara uz Zapadnu Moravu, koje je prethodno izradio Geološki zavod Srbije. Ti bunari su mogli da daju oko 20 litara u sekundi po bunaru. Pet bunara bi obezbedilo 100 litara u sekundi, ali nikada nisu pušteni u funkciju. Sav novac je išao u izgradnju buduće akumulacije i tako traje već dvadeset godina“, navodi sagovornik Mašine.
Stevanović kaže da su svi ti gradovi mogli da rešavaju svoje probleme na sopstvenoj teritoriji i da u dolini Zapadne Morave, između Požege i Lučana, postoje veoma kvalitetne podzemne vode i dobri resursi.
„To je trebalo koristiti i tamo graditi izvorišta iz kojih bi dodatne količine vode mogli da dobijaju i Milanovac, i Požega, i Lučani, pa i Guča i druga mesta na tom sistemu. Sada je situacija već odmakla sa izgradnjom brane“, smatra hidrogeolog.
Stevanović ukazuje na to da svi znaju da kvalitet vode koji se sada dobija iz živog toka Rzava, jedne od najčistijih reka u Srbiji, neće biti isti kada voda bude akumulirana u jezeru i izložena fizičko-hemijskim i biološkim procesima koji se neminovno dešavaju u svakoj akumulaciji.
„Tada vam treba fabrika vode da taj kvalitet popravi i dovede na nivo upotrebljiv za piće. To se može uraditi i verujem da neće biti sanitarno-higijenskih problema, ali suština je da prirodni kvalitet te vode više neće biti isti. Biće prirodno lošiji“, zaključuje Stevanović.
A.G.A.
