Na ovoj debati učestvovali su predstavnici nastavnika, srednjoškolaca, roditelja, stručnjaci za prava deteta i aktivisti, koji su se saglasili da korišćenje mobilnih telefona u školama treba da bude uređeno, ali da predložena rešenja ne predstavljaju adekvatan odgovor na izazove digitalnog doba.
Predstavnik Unije srednjoškolaca Srbije Ognjen Bobota najavio je da ovo udruženje priprema sopstveni predlog zakona o korišćenju mobilnih telefona u školama. On je istakao da srednjoškolci podržavaju ograničavanje upotrebe telefona tokom nastave, ali se protive njihovom oduzimanju tokom odmora.
„Nacrt je neprimenjiv u ovakvom obliku i neshvatljivo je da na isti način tretira đake od sedam i od 18 godina“, rekao je Bobota.
Predstavnici prosvetnih radnika upozorili su da je upotreba mobilnih telefona u školama već regulisana kroz postojeće pravilnike koje su škole donosile na osnovu smernica Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.
Profesor Nikola Ćurčin iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije ocenio je da bi umesto donošenja restriktivnog zakona trebalo pomoći školama koje još nisu uredile ovu oblast kroz interne akte.
„U većini škola od prvog do petog razreda telefoni su zabranjeni tokom časa, dok se u starijim razredima pravila razlikuju od škole do škole. Umesto novog zakona, potrebno je unaprediti postojeću praksu“, naveo je Ćurčin.
Predsednica Foruma beogradskih gimnazija Ana Dimitrijević izrazila je protivljenje potpunoj zabrani mobilnih telefona i ukazala na praktične probleme koje bi donelo svakodnevno prikupljanje i vraćanje uređaja učenicima.
„Pitam se ko će da odgovara za stotine telefona, kako će se organizovati njihovo evidentiranje i čuvanje i da li će nastavnici zbog toga morati da dolaze ranije u školu“, rekla je Dimitrijević.
Pravnica i ekspertkinja za sistemsku zaštitu prava deteta Ivana Savić ocenila je da predloženi nacrt nije usklađen sa Ustavom Srbije, Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta niti sa evropskom pravnom praksom.
Posebno je kritikovala uvođenje instituta „pokajanja“, navodeći da se radi o terminu karakterističnom za crkveno pravo i da nije jasno zbog čega se uvodi u predloženi zakon. Savić je ukazala i na nesrazmeru između prekršaja i predviđenih novčanih kazni za roditelje, koje mogu dostići i 100.000 dinara.
„Da li želimo školu zasnovanu na ostvarivanju i zaštiti prava deteta ili školu u kojoj je dete objekat procedure?“, upitala je Savić.
Digitalno vaspitanje umesto represivnih mera
Učesnici debate istakli su i značaj digitalnog obrazovanja dece. Aleksandra Petrovski, koja se bavi digitalnom edukacijom, ocenila je da digitalno vaspitanje treba da počne još u predškolskom uzrastu.
„Potrebna nam je prevencija i zdrav odnos cele porodice prema digitalnim tehnologijama. Kada deca dođu u osnovnu školu, često već imaju formirane loše navike“, rekla je Petrovski.
Predstavnica udruženja „Roditelj“ Gordana Plemić naglasila je da savremeni roditelji imaju drugačije izazove nego prethodne generacije i da im je potrebna podrška zajednice i škole, a ne dodatno kažnjavanje.
Organizacija Partneri Srbija podsetila je da je ovo drugi javni događaj koji organizuje povodom nacrta zakona. Na prethodnom okruglom stolu učestvovao je i Zaštitnik građana, koji je tom prilikom poručio da je otvoren za predloge stručne javnosti, ali nije prihvatio inicijativu za formiranje radne grupe koja bi radila na izradi zakonskog rešenja.
Partneri Srbija najavili su da će nastaviti saradnju sa nastavnicima, roditeljima i srednjoškolcima kako bi se došlo do modela regulacije upotrebe mobilnih telefona u školama koji će istovremeno štititi prava dece i biti primenljiv u praksi.
Cela onlajn debata dostupna je na Jutjub kanalu ovde.
A.Đ.
