Popović ističe da je posebno značajna poruka izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Tonina Picule, koji je pozvao Evropsku komisiju da razmotri obustavljanje daljeg finansiranja Srbije kroz Plan rasta za Zapadni Balkan.
„Iz samog izveštaja može se zaključiti da postoji svojevrstan konsenzus unutar Evropskog parlamenta da ono što se trenutno dešava u Srbiji nije u skladu sa standardima koje Evropska unija očekuje od države kandidata. Srbija je već godinama u pregovaračkom procesu, ali umesto napretka u pojedinim oblastima, evropske institucije sve češće ukazuju na nazadovanje, posebno kada je reč o vladavini prava, nezavisnosti institucija i demokratskim procedurama“, navodi Popović.
Prema njenim rečima, Piculin poziv da se zaustavi dalje finansiranje nije izolovan politički stav, već deo šireg evropskog pristupa koji podrazumeva povezivanje finansijske podrške sa sprovođenjem reformi.
„Plan rasta za Zapadni Balkan zasniva se upravo na principu uslovljenosti. To znači da zemlje koje žele da koriste sredstva iz ovog mehanizma moraju da pokažu konkretan napredak u reformama. Kada tog napretka nema ili kada postoji nazadovanje, logično je da se otvara pitanje daljeg finansiranja. Evropski parlament je i ranije slao slične poruke, insistirajući da evropski novac bude povezan sa jasnim reformskim rezultatima“, objašnjava ona.
U javnosti se često stvara utisak da bi eventualna obustava evropskih sredstava direktno pogodila građane Srbije, međutim Popović naglašava da je važno napraviti razliku između različitih evropskih fondova. Ipak, kako ističe, radi se o sredstvima iz Plana rasta.
„Ne govorimo o IPA fondovima, niti o sredstvima namenjenim poljoprivrednicima, lokalnim zajednicama ili infrastrukturnim projektima od kojih građani imaju neposrednu korist. Ovde je reč o sredstvima iz Plana rasta, čiji su korisnici pre svega institucije Republike Srbije. Zbog toga je važno precizno objasniti o kakvom finansiranju govorimo i izbeći stvaranje pogrešne slike da Evropska unija uskraćuje pomoć građanima“, kaže Popović.
Ona podseća da su sredstva iz Plana rasta praktično već zaustavljena do daljeg, odnosno da se nalaze u svojevrsnom statusu čekanja.
„Evropska komisija je već signalizirala da isplata sredstava zavisi od poteza koje će Srbija povući u vezi sa zakonima iz oblasti pravosuđa. Predstavnici vlasti najavljivali su da će određeni sporni zakonski predlozi biti povučeni do kraja maja, ali se to nije dogodilo. Upravo zbog toga evropske institucije sada čekaju konkretne korake, a ne samo političke najave“, ističe ona.
Govoreći o širem političkom kontekstu, Popović smatra da poruke koje poslednjih dana dolaze iz Brisela ne mogu da budu iznenađenje za vlasti u Beogradu.
„Već godinama u izveštajima Evropske komisije i Evropskog parlamenta nalaze se gotovo identične primedbe. Ukazuje se na probleme u oblasti slobode medija, izbornog procesa, rada institucija, korupcije i vladavine prava. Kada se iste kritike ponavljaju iz godine u godinu, a suštinskih promena nema, onda je prirodno da evropske institucije počnu da razmatraju i konkretnije mehanizme pritiska“, navodi ona.
Posebno je zanimljivo što se sve ovo dešava u trenutku kada se u regionu održavaju važni politički skupovi i razgovori o evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, kakav je Samit lidera zemalja Zapadnog Balkana i EU u Tivtu.
„Sve što se dešava uoči regionalnih sastanaka i samita pokazuje da evropski partneri sve pažljivije procenjuju stvarne namere političkih elita u Srbiji kada je reč o evropskim integracijama. Stiče se utisak da između deklarativnog zalaganja za članstvo u Evropskoj uniji i konkretnih političkih poteza postoji veliki raskorak. Upravo zbog toga raste skepticizam u Briselu kada je reč o evropskom putu Srbije“, ocenjuje Popović.
Ipak, ona naglašava da odluka o trajnoj obustavi sredstava nije doneta i da još postoji prostor da Srbija promeni trenutni kurs.
„Važno je istaći da sredstva nisu formalno ukinuta. Ona se nalaze na čekanju i njihova sudbina zavisi od toga da li će Srbija pokazati spremnost da ispuni obaveze koje je sama preuzela u procesu evropskih integracija. Evropska unija ovim šalje poruku da reformski proces ne može ostati samo na nivou političkih obećanja, već da mora biti praćen konkretnim rezultatima“, zaključuje novinarka Savremene politike Sofija Popović u razgovoru za Mašinu.
Šta piše u pismu Tonina Picule Evropskoj komisiji?
Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta usvojio je godišnji izveštaj o Srbiji koji je pripremio Tonino Picula. U dokumentu se od Evropska komisija traži da obustavi dalju isplatu sredstava Srbiji iz Instrumenta za reforme i rast za Zapadni Balkan zbog, kako se navodi, kontinuiranog nazadovanja u oblasti vladavine prava i demokratskih standarda.
Picula ocenjuje da se politička situacija u Srbiji tokom prethodne godine dodatno pogoršala. U izveštaju se ukazuje na slabljenje institucija, urušavanje političkih prava i građanskih sloboda, kao i na navode o nasilju, zastrašivanju i izbornim nepravilnostima tokom lokalnih izbora. Prema njegovim rečima, Srbija beleži nazadovanje u ključnim oblastima važnim za proces pristupanja Evropskoj uniji, piše list Danas.
Evropski parlament, prema ovom izveštaju, podržava najavljenu obustavu finansijske pomoći i predlaže da se postojeća i buduća sredstva EU više usmere na reformu pravosuđa, borbu protiv korupcije, podršku nezavisnim medijima, organizacijama civilnog društva i nezavisnom kulturnom sektoru. Istovremeno, od Srbije se traži jasnije usklađivanje sa spoljnom politikom EU, uključujući sankcije prema Rusiji, kao i vidljiv napredak u reformama koje se odnose na osnovne evropske vrednosti.
Predstavnici socijaldemokrata u Evropskom parlamentu poručili su da proširenje EU mora biti zasnovano na konkretnim reformama i poštovanju evropskih vrednosti. Oni su izrazili podršku studentskim i građanskim protestima u Srbiji nakon tragedije u Novom Sadu, ocenjujući da su korupcija i klijentelizam među ključnim problemima. Takođe su pozvali evropske institucije da zauzmu čvršći stav prema vlastima u Beogradu, uz ocenu da dosadašnja politika tolerisanja vlasti zarad regionalne stabilnosti nije dala očekivane rezultate.
A.Đ.
