Prema navodima tužilaštva, tokom istrage analizirani su snimci video-nadzora, podaci baznih stanica mobilne telefonije, listing komunikacija, veštačenja mobilnih telefona, kao i iskazi svedoka.
Na osnovu tih dokaza zaključeno je da se osumnjičeni u vreme kada je, prema prijavi, navodno pomagao u prikrivanju tragova krivičnog dela nije nalazio na mestu događaja.
Tužilaštvo navodi da snimci kamera pokazuju kretanje službenih vozila kojima su se osumnjičeni i njegovo obezbeđenje udaljili iz restorana „27“ i krenuli ka njegovoj adresi stanovanja. Daljom analizom utvrđeno je da je osumnjičeni ubrzo nakon toga stigao u svoju zgradu i ostao na toj lokaciji do narednog dana.
Ti podaci, prema saopštenju, potvrđeni su i zapisima baznih stanica mobilne telefonije, kao i podacima iz veštačenih telefona pripadnika njegovog obezbeđenja.
Prema oceni tužilaštva, svi prikupljeni dokazi međusobno su saglasni i ukazuju da se osumnjičeni i oštećeni u relevantnom periodu nisu nalazili na istom mestu, odnosno da osumnjičeni nije mogao da učestvuje u radnjama koje su mu stavljene na teret u tom delu prijave. Zbog toga je zaključeno da ne postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo pomoći učiniocu nakon izvršenog krivičnog dela.
Tužilaštvo ističe da se postupak u vezi sa drugim krivičnim delom, Neprijavljivanjem krivičnog dela i učinioca, nastavlja.
Kako se navodi, do sada prikupljeni dokazi ukazuju na postojanje osnova sumnje da je osumnjičeni imao saznanja o događaju koji se dogodio u noći između 12. i 13. maja 2026. godine, ali da ga nije prijavio nadležnim organima. Zbog toga se i dalje preduzimaju dokazne radnje i veštačenja, a dalji tok postupka zavisiće od rezultata prikupljenih dokaza.
Čolić (CINS): Odbacivanje dela prijave protiv Veselina Milića nije iznenađenje, ali ključna pitanja tek čekaju odgovore
Odluka Višeg javnog tužilaštva da odbaci deo krivične prijave protiv bivšeg načelnika Policijske uprave za grad Beograd Veselina Milića nije naročito iznenadila novinarku Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) Ninu Čolić, koja smatra da je takav ishod mogao da se nasluti na osnovu dosadašnjeg toka postupka.
„Odluka tužilaštva da odbaci deo krivične prijave protiv Veselina Milića ne predstavlja naročito iznenađenje ako se ima u vidu dosadašnji tok postupka. Još ranije su od odgovornosti oslobođeni pripadnici njegovog obezbeđenja, pa je postojala određena logika i očekivanje da bi tužilaštvo na sličan način moglo da sagledava i njegovu ulogu u ovom segmentu događaja“, kaže Čolić.
Ipak, ona naglašava da ovom odlukom nisu zatvorena sva pitanja koja se odnose na bivšeg načelnika beogradske policije.
„Međutim, ovom odlukom nikako nisu zatvorena sva pitanja koja se odnose na smenjenog načelnika beogradske policije. Naprotiv, tek treba da se dobiju odgovori u delu postupka koji se odnosi na navode da je Milić raspolagao informacijama relevantnim za rasvetljavanje slučaja“, ističe ona.
Govoreći o dokazima koji bi mogli da budu značajni za nastavak postupka, Čolić podseća na svedočenje do kojeg je došao CINS.
„CINS je imao uvid u zapisnik sa saslušanja kuma ubijenog Aleksandra Nešovića Baje, koji je u tužilaštvu više od dva i po sata detaljno rekonstruisao spornu noć 12. maja na Senjaku. Upravo u tom svedočenju kum opisuje kako mu je Milić slao WhatsApp poruke, među kojima je i jedna sa pitanjem: ‘Šta onaj tvoj kum N priča loše o meni?’“, navodi Čolić.
Ona ukazuje i na informacije koje su se pojavile u javnosti o službenoj belešci koju je, prema sopstvenim tvrdnjama, sačinio Veselin Milić.
„Uz to, kako je ranije objavio Radar, Milić je tvrdio da je već 13. maja sačinio službenu belešku i o svemu obavestio načelnika UKP-a za Beograd Mirka Đurića, navodeći da je to učinio upravo zato što ga je zabrinulo ono što mu je saopštio Nešovićev kum, a što je CINS objavio“, kaže ona.
Prema njenim rečima, upravo taj dokument mogao bi da bude jedan od ključnih elemenata u daljem toku istrage.
„Biće izuzetno zanimljivo videti kako će tužilaštvo ceniti postojanje te Milićeve beleške, tačno vreme nastanka i sam sadržaj – odnosno, da li će je posmatrati kao verodostojan dokaz da je bivši načelnik blagovremeno prijavio informacije ili će istraga utvrditi drugačiju hronologiju događaja u odnosu na onu koju je i sam kum priložio tužilaštvu“, zaključuje novinarka CINS-a.
Podsećamo, Milić je pre skoro mesec dana uhapšen, a potom i smenjen sa mesta načelnika Policijske uprave Beograda i od tada se nalazi u pritvoru.
Teretio se, isprva, za dva krivična dela u vezi sa ubistvom Aleksandra Nešovića na Senjaku – Neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca i Pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, ali je juče VJT saopštilo da nema dokaza da je pomagao učiniocu krivičnog dela.
Milić je, u široj javnosti, ostao upamćen po spisku koji je pokazao na konferenciji za medije nakon masovnog ubistva u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“.
A.Đ.
