Sama poseta Gruziji u ovom trenutku je, navodi Bojana Selaković, iznenađujuća, budući da, kako kaže, svi evropski akteri pokušavaju trenutno da „snize” kriterijume kako bi se formalno otvorio klaster 3, a možda i još neki i kako bi se time dokazalo da Srbija ostaje na evropskom putu.
„U takvoj situaciji predsednik ide u Gruziju. To je jedina država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji koja je odustala od svojih evropskih integracija odlukom sopstvene vlasti nakon izbora. I znamo kakav talas protesta je to izazvalo u Gruziji”, navodi Selaković.
Dodaje, poseta Gruziji joj deluje kao novo ispitivanje granica i „guranja prsta u oko” Evropskoj uniji, kao što je to bio slučaj sa, navodi, slučajem Banjska, Mrdićevim zakonima, odlazima na paradu u Moskvu.
To, objašnjava ona, znači da predsednik na neki način saborita evropski put Srbije kako bi mogao i dalje da se koristi narativ da Evropska unija ne želi Srbiju.
„Jer onda Srbija ne mora da sprovodi reformske procese i da uvede red pre svega u one ključne oblasti koje se odnose na vladavinu prava, demokratiju, slobodne izbore”, kaže Selaković i dodaje da se uvek takve stvari dešavaju kada dolazi do nekih prekretnica, kao što je potencijalno otvaranje klastera, što vraća priču nekoliko koraka unazad.
Drugi razlog za ovakvu najavu osnivanja „kluba gubitnika”, kako je to opisano na portalu Danas, Selaković vidi potencijalno „utvrđivanje pazara” sa Evropskom unijom.
„Kao da im govori: ‘Eto, ako vi nećete sa mnom, ja ću da vam napravim mnogo veći problem’. Zato što u takvoj situaciji, ako bi došlo do nekog takvog grupisanja, on bi svakako mogao da računa na one države koje se negde nalaze u sličnoj poziciji, koje su faktički odustale od evropskih integracija”, navodi ona.
Pre svega, navodi, tu misli na Gruziju i Bosnu i Hercegovinu, čiju put ka EU blokiraju vlasti Republike Srpske i, eventualno, Severnu Makedoniju zbog zamrznutih EU integracija usled zahteva Bugarske, mada, kako kaže, deluje da se ide ka rešenju tog pitanja pa ni ta država ne bi mogla biti deo te mreže.
„To bi u toj njegovoj zamisli bila neka vrsta neformalne strukture kojom bi samo tako on mogao nekako da maše i da unakrsno tera neki inat Evropskoj uniji i ovim drugim državama kandidatima koje nemaju taj problem”, smatra Selaković.
Upitana da li tom najavom šalje i neka poruka građanima Srbije, Selaković navodi da se ova tema apsolutno koristi i za to da se utiče na biračko telo.
Prema više istraživanja, navodi ona, većina onih koji podržavaju SNS i Vučića nisu proevropski orijentisani. Narativ da „nas EU svakako neće” i da, zbog toga, ne moramo ni da primenjujemo reforme jeste nešto čime se služi predsednik Srbije, objašnjava.
„On sada optužuje EU da je ona mogla da primi nove države, ne znam, i pre pet, šest, deset godina, a zapravo, u čitavom tom periodu, on je ubeđivao ovde građane Srbije da Srbija samo treba da prizna nezavisno Kosovo i da uvede sankcije Rusiji i sutra će postati članica Evropske unije. To, naravno, nije tačno, jer nešto drugo je zapravo bio problem Srbije sve vreme, a to jeste unutrašnje stanje i činjenica da su izostale ključne reforme”, navodi Selaković.
D.S.
