Najave dolaska stranih univerziteta u Srbiju, kao i osnivanja novih visokoškolskih ustanova poput Univerziteta „Sveti Sava“ i Fakulteta srpskih studija u Nišu, o kojim je Mašina pisala, poslednjih meseci izazivaju burne reakcije u akademskoj javnosti.
Dok državni vrh ove ideje predstavlja kao način unapređenja visokog obrazovanja i povećanja konkurencije, deo univerzitetskih profesora i dekana smatra da iza svega stoje politički motivi, a ne stvarne potrebe obrazovnog sistema.
Nema dovoljno studenata ni za postojeće fakultete
Dekan Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Goran Roglić upozorava da Srbija već sada nema dovoljno studenata ni za postojeće fakultete, dok Katarina Popović, predsednica Saveta Filozofskog fakulteta u Beogradu, ocenjuje da se radi o još jednom pokušaju slabljenja državnih univerziteta.
Govoreći o ideji otvaranja novih univerziteta, Roglić ističe da se akademska zajednica nikada nije protivila dolasku stranih obrazovnih institucija, ali pod uslovom da za njih važe ista pravila kao i za domaće fakultete.
„Ne možemo nikoga da sprečimo da otvara univerzitet u Srbiji, ali svaki univerzitet, odnosno fakultet, mora da prođe istu proceduru. Neophodno je da se akredituje u skladu sa našim zakonskim propisima“, kaže Roglić.
Međutim, prema njegovim rečima, mnogo važnije pitanje jeste da li za novim univerzitetima uopšte postoji potreba.
On podseća da Srbija već godinama beleži pad broja mladih koji završavaju srednju školu.
„Mi smo 2000. godine imali 87.000 dece koja su završila srednju školu. Danas smo na oko 60.000. U međuvremenu su otvoreni novi univerziteti, veliki broj fakulteta i privatnih visokoškolskih ustanova. Danas se ni privatni fakulteti ne popunjavaju, a mnogi državni ostaju sa slobodnim mestima. Ne vidim da tu ima prostora za nove univerzitete.“
Prema njegovom mišljenju, racionalni argumenti ne ukazuju na potrebu za dodatnim visokoškolskim ustanovama, dok bi odgovore na pitanje zašto se takve inicijative pokreću trebalo da daju oni koji ih zagovaraju.
Akreditacija ne sme biti zaobiđena
Jedna od najvećih dilema jeste mogućnost da budući strani univerziteti dobiju povlašćen status i budu izuzeti od procedura koje važe za domaće ustanove.
Na to upozorava i profesorka i predsednica Saveta Filozofskog fakulteta u Beogradu Katarina Popović, koja smatra da bi takav potez predstavljao ozbiljan udar na sistem kontrole kvaliteta.
„Domaći univerziteti se podvrgavaju veoma rigoroznim procedurama akreditacije i to je potpuno opravdano. Zašto bi neki strani univerziteti bili oslobođeni toga?“, pita ona.
Ona navodi da do sada nije predstavljena nijedna ozbiljna analiza koja bi pokazala da postojeće visoko obrazovanje ne može da zadovolji potrebe društva ili tržišta rada.
„Ako postoji potreba za novim programima ili oblastima koje domaći univerziteti ne pokrivaju, onda je to potrebno dokazati ozbiljnom studijom. Takva analiza nije urađena“, smatra Popović.
Posebnu pažnju poslednjih meseci izazvala je inicijativa za osnivanje Fakulteta srpskih studija u Nišu. Za Popović, ovaj projekat nema obrazovno opravdanje jer se sadržaji koji bi se na njemu izučavali već nalaze na postojećim fakultetima.
„To ne odgovara ni na kakvu novu potrebu. Ono što bi se izučavalo na takozvanom fakultetu srpskih studija već se izučava na našim univerzitetima. Sasvim je jasno da iza toga stoji politička motivacija.“
Ona smatra da se kroz osnivanje novih institucija i najave dolaska stranih univerziteta zapravo pokušava oslabiti uticaj postojećih državnih univerziteta.
„To ne vidimo kao pokušaj unapređenja kvaliteta, već kao pokušaj disciplinovanja univerziteta i njegovog podvrgavanja političkoj volji“, navodi Popović.
Sporne diplome i kriterijumi za profesore
U raspravi o kvalitetu visokog obrazovanja otvoreno je i pitanje akademskih zvanja i kriterijuma za izbor nastavnika.
Roglić podseća da zakon jasno propisuje uslove za napredovanje u akademskoj karijeri.
„Da bi neko bio izabran u određeno zvanje, mora da ima naučne radove. Državni univerziteti imaju različite kriterijume, ali svi poštuju ono što zakon propisuje“, kaže on.
Govoreći o slučajevima u kojima se dovodi u pitanje ispunjenost tih uslova na pojedinim privatnim fakultetima, Roglić ističe da je odgovornost na nadležnim institucijama.
„To je posao za Nacionalno akreditaciono telo i prosvetnu inspekciju da provere legalnost funkcionisanja takvih ustanova.“
Univerzitet među najboljima uprkos skromnim ulaganjima, ali odlazak mladih najveći problem
Dok se vode polemike o reformama visokog obrazovanja, domaći univerziteti nastavljaju da beleže značajne rezultate na međunarodnim rang-listama.
Roglić podseća da se Univerzitet u Beogradu nalazi među dva odsto najbolje rangiranih univerziteta u svetu, dok su univerziteti u Novom Sadu i Kragujevcu takođe visoko pozicionirani.
Na to se nadovezuje i Popović, koja ocenjuje da su rezultati domaće akademske zajednice posebno značajni imajući u vidu nivo ulaganja države u nauku i obrazovanje.
„Kada se uzme u obzir koliko su mala ulaganja u nauku i visoko obrazovanje, a kakvi su rezultati, uspeh naših univerziteta postaje još impresivniji.“
Sagovornici se slažu da je najveći izazov srpskog obrazovanja nešto sasvim drugo – odlazak mladih ljudi iz zemlje.
Prema rečima Popović, problem nije nedostatak fakulteta, već nedostatak perspektive.
„Broj mesta na univerzitetima i broj prijavljenih jasno pokazuju da nema dovoljno zainteresovanih studenata. Ono što bi država hitno morala da uradi jeste da stvori uslove da mladi ostanu ovde, da vide perspektivu i nakon studija.“
Ona upozorava da veliki broj mladih već tokom studiranja planira odlazak iz Srbije.
„Mi imamo potpuni egzodus mladih ljudi. To je problem kojim bi država morala hitno da se bavi, a ne otvaranjem novih fakulteta i univerziteta.“
Univerzitet kao poslednja autonomna institucija
Govoreći o odnosu vlasti prema visokom obrazovanju, Popović ocenjuje da univerzitet predstavlja jednu od retkih institucija koja je zadržala određeni stepen autonomije i kritičkog mišljenja.
„Univerzitet nije samo mesto gde se stiču znanja i kvalifikacije. Njegova uloga je da obrazuje slobodne ljude, da razvija kritičko mišljenje i odgovornost prema društvu“, kaže ona.
Studentske proteste i aktivizam vidi kao dokaz da univerzitet i dalje uspeva da ispuni tu misiju.
„Ovaj studentski pokret pokazuje da univerzitet nije radio loše svoj posao. Naprotiv, pokazuje da i dalje proizvodi slobodne i kritički orijentisane ljude. Upravo zato je danas pod pritiskom.“
Rasprava o novim i stranim univerzitetima tako se ne vodi samo oko obrazovne politike. U pozadini je, smatraju sagovornici, mnogo šire pitanje – kakvu ulogu univerzitet treba da ima u društvu i da li će ostati autonomna institucija ili postati još jedan prostor pod snažnom političkom kontrolom.
A.Đ.
