Forum srednjih stručnih škola upozorio je u svom saopštenju povodom rezultata male mature da pad prosečnog broja poena iz srpskog jezika ne sme da ostane bez reakcije i ozbiljne analize. Kako navode, ovakvi pokazatelji zahtevaju otvoren razgovor o kvalitetu nastave, kriterijumima ocenjivanja i odgovornosti svih učesnika obrazovnog procesa.
Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić smatra da rezultati završnog ispita potvrđuju ono na šta deo stručne javnosti godinama ukazuje – da postoji ozbiljan nesklad između školskih ocena i stvarnog nivoa znanja učenika.
„Ako imate gotovo jedan poen manje u odnosu na prethodnu godinu, to nije nešto što može da se zanemari. To je ozbiljan pad i ozbiljan signal da nešto u sistemu nije dobro“, kaže Antić.
Veliki broj vukovaca, a slabi rezultati na proverama znanja
Posebno problematičnim ocenjuje činjenicu da u pojedinim sredinama broj vukovaca i odličnih učenika raste, dok rezultati na eksternim proverama znanja ne prate takav trend.
„Imate situaciju da je svaki peti učenik vukovac, a da rezultati pokazuju znanje koje je na nivou dvojke ili slabe trojke. To znači da postoji ogromna razlika između ocena koje se dobijaju u školi i znanja koje učenici zaista poseduju“, navodi on.
Prema njegovim rečima, takva pojava ukazuje na inflaciju ocena i praksu poklanjanja uspeha koji nije zasnovan na realnim postignućima učenika.
„Ocena mora da bude odraz znanja. Ako učenik ne pokazuje nivo znanja za odličnu ocenu, onda ona ne sme da bude upisana samo zato što je to nekome u interesu.“
Roditelji vrše pritisak, ali nastavnici snose odgovornost
Govoreći o uzrocima inflacije ocena, Antić smatra da značajnu ulogu imaju roditeljski pritisci na škole i nastavnike.
„Roditelji često traže više ocene za svoju decu, pozivaju se na inspekcije, poznanstva i različite veze. Takvih situacija ima mnogo i one predstavljaju veliki pritisak za nastavnike“, kaže Antić.
Ipak, dodaje da najveća odgovornost ne može biti prebačena samo na roditelje.
„Na kraju nastavnik daje ocenu. Ako pristane da upiše ocenu koju učenik nije zaslužio, onda i sam snosi deo odgovornosti za stanje u obrazovanju. Ne možemo govoriti samo o pritiscima, a da ne govorimo o onima koji na te pritiske pristaju.“
On smatra da bi direktori škola, stručni aktivi i nadzorne službe morali ozbiljnije da analiziraju razlike između školskog uspeha i rezultata koje učenici ostvaruju na eksternim proverama.
„Ako imate generaciju sa velikim brojem odličnih učenika, a rezultati na testovima su slabi, onda mora da se postavi pitanje zašto je to tako. Neko mora da analizira uzroke i da preuzme odgovornost.“
Kao jedan od mogućih načina za smanjenje subjektivnosti u ocenjivanju, Antić predlaže češće zajedničke provere znanja na nivou stručnih veća.
„Zašto nastavnici ne bi međusobno proveravali znanje učenika? Može da se napravi zajednički test za sve škole ili za sve razrede određene škole, pa da ga pregledaju kolege. Tada bi se mnogo jasnije videlo kakvo je realno stanje znanja i smanjio prostor za poklanjanje ocena.“
Bez poštovanja nastavnika nema ni kvalitetnog obrazovanja
Antić smatra da se problem kvaliteta obrazovanja ne može posmatrati odvojeno od položaja nastavnika u društvu.
„Nastavnik mora da bude najvažnija figura u školi. Dok god nije tako, teško ćemo rešiti probleme koji postoje u obrazovanju“, navodi on.
Posebno ukazuje na činjenicu da iskustvo nastavnika nije dovoljno vrednovano.
„Nije isto kada u učionicu uđe neko ko radi nekoliko godina i neko ko iza sebe ima tri decenije rada. Znanje i iskustvo moraju da budu mnogo više cenjeni nego što su danas.“
Prema njegovom mišljenju, obrazovni sistem mora da vrati autoritet nastavnicima, ali i da uspostavi jasne kriterijume i odgovornost.
„Ne možemo stalno da pričamo o odličnim rezultatima, a da istovremeno imamo slabe pokazatelje znanja. Moramo da budemo iskreni prema sebi i da vidimo gde se zaista nalazimo.“
Antić upozorava da poklanjanje ocena ne donosi korist ni učenicima ni društvu.
„Deci ne pomažemo tako što ćemo im dati ocenu koju nisu zaslužili. Pomažemo im tako što ćemo ih naučiti da se znanje stiče radom i da uspeh mora da bude zaslužen.“
Zbog toga, zaključuje on, rezultati male mature treba da budu povod za ozbiljnu raspravu o stanju u obrazovanju, a ne samo još jedan statistički podatak koji će brzo biti zaboravljen.
„Moramo da stanemo i da kažemo stop poklanjanju ocena. Tek kada budemo imali realnu sliku znanja učenika, moći ćemo da govorimo o napretku obrazovnog sistema“, zaključuje Antić.
A.Đ.
