Zajednica umetnosti i kulture (ZUK) poziva umetnice i umetnike, kulturne radnice i radnike, organizacije, udruženja i zaposlene u ustanovama kulture da ne učestvuju u konkursima, programima i institucionalnim aktivnostima kojima se kultura stavlja u službu Ekspo 2027.
„Ovo nije poziv za povlačenje iz kulture. Ovo je poziv na njenu odbranu od političke zloupotrebe. Ekspo 2027 predstavlja se kao projekat od državnog i strateškog značaja. Upravo zato se od kulturne scene danas traži da mu obezbedi ono što mu najviše nedostaje – društveni legitimitet, privid normalnosti i sliku zemlje u kojoj institucije navodno funkcionišu. Na takvu ulogu ne pristajemo“, poručuju iz Zajednice umetnosti i kulture.
Ministarstvo kulture raspisalo je poseban konkurs za projekte u okviru Ekspo 2027 „za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti kulture i umetnosti u okviru realizacije programa Specijalizovana izložba ,Ekspo 2027 Beograd‘ , Igra(j) za čovečanstvo – sport i muzika za sve‘“ umesto redovnih konkursa za podršku savremenom stvaralaštvu u kulturi, koji su ukinuti, navode iz ZUK-a.
„Istovremeno se od ustanova kulture traži da svoje programe za 2027. godinu planiraju u vezi sa ovom manifestacijom. Na taj način se kulturni sistem ne razvija, nego preusmerava: sredstva, programi, rad zaposlenih i simbolički kapital kulture uvode se u orbitu jednog unapred zadatog državnog/partijskog projekta“, piše ZUK.
Nebriga je dostigla vrhunac
Virdžinija Đeković Miketić, asistentkinja na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) i članica Upravnog odbora Nezavisne kulturne scene Srbije (NKSS), za Mašinu navodi da je poziv na bojkot motivisan činjenicom da je nebriga za kulturu, organizacije i pojedince koji deluju već godinama na kulturnoj sceni dostigla vrhunac, a da paralelno sa tim svedočimo preusmeravanju svih kapaciteta na izložbu koja će trajati svega tri meseca.
„Nedopustivo je da bez ikakvog plana, strategije, zdravog ekosistema u jednom sektoru vi pristanete na organizaciju tako jednog velikog događaja koji bi trebalo da stvori privid normalnosti. Svedočimo kontinuiranoj represiji nad pojedincima, organizacijama i institucijama koje su odlučile da se angažuju u protestima ili podršci promenama, a onda vlast kaže sve ovo ostavlja po strani i pod sloganom ,Hajde da se igramo‘ aktivira mašineriju za pravljenje megalomanskog događaja“, kaže Đeković Miketić.
Kako iz ZUK navode, suština ucene je u tome da – ako želite sredstva za rad, vidljivost i institucionalnu podršku – treba da pristanete da budete Ekspo programa. „Na taj način se savremeno stvaralaštvo ne podstiče, nego potčinjava. Posebno je neprihvatljivo da se umetnice, umetnici i kulturni radnici dovedu u situaciju da biraju između profesionalnog opstanka i očuvanja autonomije svog rada“.
Našminkani mrtvac Ekspa
Učešće u ovim konkursima ili Ekspo programima, smatra naša sagovornica, dalo bi legimitet „pogubnoj kulturnoj politici aktuelnog Ministarstva zasnovanoj na ad hoc odlučivanju, netransparetnim procedurama, zatvaranju bilo kakve mogućnosti dijaloga“.
Kako Đeković Miketić navodi, jedan takav disfunkcionalni sistem koji je doveo veliki deo scene na rub egzistencije sada u potpunosti to ništi i nudi sasvim novi konkurs koji podrazumeva obavezujuće učešće u privatizovanoj manifestaciji zvanoj EXPO.
„Finansijska injekcija zvana EXPO može da pomogne trenutno da, ali ako vi nemate javne politike i živu scenu, dobićete ,našminkanog mrtvaca‘ za potrebe manifestacije snage jedne političke stranke. To je takođe druga vrsta problema o kojoj ovde govorimo i ona se odnosi na potpunu privatizaciju programa ove izložbe koja se vidi pre svega u kritičnoj finansijskoj netransparentnosti, ali i potpuno centralizovanom donošenju odluka i programskog planiranja“, zaključuje Đeković Miketić.
Sagovornica Mašine kaže da, šire gledano,ovakvi programi prezentacionog tipa jesu dobri za pozicioniranje na međunarodnoj sceni i mogu da budu i značajan podsticaj unapređenju postojeće produkcije – ali ne u ovakvim okolnostima.
„Ovo nije odraz pravog stanja stvari u polju savremenog stvaralaštva, već simulacija“, ističe asistentkinja na FDU.
Podrška „neutralnim“ i podobnim
Konkursi koji nisu vezani za Ekspo su obustavljeni, te smo upitali Đeković Miketić šta se dešavalo prethodnih godina i da li je ovo prvi put.
„Prošle godine smo imali slučaj sa obustavljanjem konkursa Sekretarijata za kulturu grada Beograda koje se desilo u sred procesa izbora projekata. Vidimo da ovogodišnji rezultati istog tog javnog poziva nedvosmisleno ukazuju na podršku ,neutralnim‘ ili podobnim organizacijama. Ukidanje takve vrste kontinuiteta u vidu podrške razvoja scene govori u prilog tome da ova vlast koristi jedan od najvažnijih mehanizama kulturne politike za obračun sa neistomišljenicima i kritički slobodnim delom scene. Upravo zato ovaj poziv na bojkot Zajednice umetnosti i kulture još jednom podseća da EXPO nije i ne može biti izopšten iz društveno-političkog konteksta političke nestabilnosti koju živimo poslednje dve godine“, smatra članica UO NKSS.
Ona dodaje da je sa aspekta dugoročnog planiranja, potpuno neshvatljivo da se nesrazmerno veliki iznosi usmeravaju na jedan ovakav konkurs bez ideje o tome na koji način ti programi suštinski doprinose revitalizaciji sistema.
Internacionalizacija moguća samo kada je kontrolisana
„Kroz ,Hronike represije u kulturi‘ ZUK je mapirao na desetine slučajeva političke represije, ukidanje konkursa je potez koji to isto radi samo sa većim obuhvatom. U takvoj atmosferi, scena je dovedena u najteži položaj još od devedesetih godina, a onda se pojavljuje EXPO poziv koji nudi do osam miliona dinara koje organizacija može da dobije po projektu. Nažalost, verovatno će i ovog puta najveći iznosi biti unapred rezervisani, a ostatak će poslužiti da se za mali novac vladajuća stranka pohvali postojanjem alternativne kulturne scene“, navodi sagovornica Mašine.
Kada govorimo o konkursima i posledicama njihovog ukidanja, ne smemo izostaviti ni konkurs za međunarodno podržane projekte koji je do sada omogućavao organizacijama da ostvaruju podršku za učešće u programima kao što su Kreativna Evropa, Erasmus, Horizon, podseća Đeković Miketić.
„Ukidanje te podrške možemo čitati i kao dodatni pritisak na zatvaranje u pogledu internacionalizacije, odnosno omogućavanje iste samo kada je ona diktirana i kontrolisana od strane jednog centra“, zaključuje naša sagovornica.
Đeković Miketić kaže da se ZUK nada da će javne ustanove kulture kojima je dostavljen dopis da su u obavezi da jedan deo svoji programa integrišu u EXPO agendu imati dovoljno osnage i hrabrih pojedinaca koji će biti spremni da brane programsku nezavisnost svoji matičnih kuća.
Ciljevi Zajednice umetnosti i kulture
Kako smo ranije pisali na Mašini, akteri u oblasti kulture i umetnosti u Srbiji udružili su se kroz Zajednicu umetnosti i kulture (ZUK) kako bi pozvali na zajedničko delovanje povodom pogubnih mera države i lokalnih samouprava, kojima se savremena umetnost svodi na „poželjnu partijsku propagandu sa netransparetnim procesima odlučivanja i finansiranja“.
„Kulturna baština se sistematski ugrožava neustavnim odlukama, političkim pritiscima i nestručnim upravljanjem. Projekti poput EXPO 2027 troše javna sredstva bez transparentnosti, dok se celokupan sistem kulture raspada“, piše u Deklaraciju ZUK, objavljenoj pre godinu dana.
Više o Deklaraciji – osnovnom dokumentu minimuma uslova neophodnih za pokretanje rekonstrukcije devastiranog polja kulture, savremenog stvaralaštva i nasleđa, po principima horizontalnog učešća, možete pročitati na Mašini.
A.G.A.
