Sedam meseci nakon kolektivnih ostavki, četvoro nezavisnih članova Saveta REM-a – Rodoljub Šabić, Mileva Malešić, Ira Prodanov Krajišnik i Dubravka Valić Nedeljković – ponovo su deo regulatora koji bi trebalo da kontroliše rad elektronskih medija.
Njihove ostavke usledile su krajem prošle godine kao protest zbog načina na koji je vođen izbor članova Saveta, pre svega zbog insistiranja vlasti na kandidatu iz kvote nacionalnih saveta nacionalnih manjina, za kojeg su tvrdili da je favorizovan mimo zakona.
Danas, međutim, smatraju da postoje razlozi da se vrate.
Rodoljub Šabić kaže da se često pogrešno tumači da su se vratili zato što su promenili mišljenje o mogućnosti rada u REM-u.
„Mi nikada nismo mislili da nema prostora za delovanje. Da smo to mislili, ne bismo godinu i po dana učestvovali u jednom veoma teškom i više puta prekidanom postupku izbora članova Saveta. Mi smo se povukli zbog nezakonitosti, a ne zato što smo izgubili veru da institucija može da funkcioniše“, navodi Šabić.
Prema njegovim rečima, ključna promena dogodila se kada je vlast odustala od spornog kandidata, a potom i kada je Narodna skupština usvojila autentično tumačenje Zakona o elektronskim medijima.
Šabić otvoreno kaže da nije pristalica instituta autentičnog tumačenja, ali ističe da ono, bez obzira na političke i stručne polemike, ima pravnu snagu zakona.
„Dovedeni smo u situaciju da, ukoliko i dalje odbijemo da učestvujemo, vlast može da kaže da upravo mi blokiramo proces. Smatrali smo da je odgovorno da poštujemo važeće pravno stanje i pokušamo da ostvarimo ono zbog čega smo od početka ušli u ovaj proces – da REM konačno počne da radi u skladu sa zakonom“, objašnjava.
Sličan stav iznosi i Ira Prodanov Krajišnik.
Ona podseća da su u međuvremenu obustavljeni sporni izbor petog člana i novi konkurs, dok je Odbor za kulturu sam inicirao njihov povratak.
„Promenilo se upravo ono zbog čega smo podneli ostavke. Nikada nismo sporili da prostor za delovanje postoji. Sporili smo način na koji su pojedini članovi birani“, kaže ona.
Mileva Malešić naglašava da njihov cilj nikada nije bio blokada REM-a.
„Naš cilj bio je da obezbedimo zakonit izbor članova Saveta. Nakon usvajanja autentičnog tumačenja vlast je dobila priliku da odgovornost za višegodišnje nefunkcionisanje REM-a prebaci na nas i na građane koji su tražili zakonit REM. Zato smo procenili da treba nastaviti borbu iznutra.“
Da li odnos 4:4 znači blokadu?
Nakon izbora osam članova Saveta, REM se nalazi u svojevrsnoj pat poziciji. Međutim, sami članovi smatraju da taj odnos ne mora nužno da znači blokadu rada.
Šabić kaže da je njihov prvi zadatak da pokušaju da uvere sve članove Saveta da postupaju isključivo u skladu sa zakonom.
„Zakon jasno kaže da članovi Saveta nisu predstavnici ni vlasti, ni opozicije, pa čak ni organizacija koje su ih kandidovale. Njihova jedina obaveza jeste zaštita javnog interesa.“
On dodaje da će pokušati da pronađu minimum saglasnosti oko pitanja koja bi trebalo da budu nesporna.
„Želim da verujem da će neko od kolega razumeti da živimo u društvu čija je medijska scena ozbiljno kontaminirana i da imamo obavezu da reagujemo.“
Ira Prodanov Krajišnik smatra da nije najvažnije pitanje ko ima većinu.
„Važno je da Savet može da funkcioniše. Sa osam članova to je moguće, a uz četiri nezavisna člana nijedna nezakonita odluka ne može lako da prođe.“
Dubravka Valić Nedeljković smatra da se u javnosti pogrešno polazi od pretpostavke da će Savet biti trajno podeljen.
„Demokratija podrazumeva raspravu, argumente, dogovor, nekada i preglasavanje. Ako su odluke zasnovane na zakonu i medijskim kodeksima, ne vidim zašto bi bilo logično unapred tvrditi da se nikada nećemo složiti“, ističe Valić Nedeljković.
Mileva Malešić takođe odbacuje podelu na „nezavisne“ i „zavisne“ članove.
„Želim da verujem da smo svi razumni ljudi i da ćemo donositi odluke u interesu građana.“
Deveti član jeste važan, ali nije jedina tema
Najviše pažnje javnosti usmereno je ka izboru devetog člana Saveta REM-a, koji treba da bude izabran na predlog nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Šabić ne krije da postoji bojazan da će vlast pokušati da progura kandidata koji bi joj odgovarao.
„To je realnost. Ali postoji i druga mogućnost – da demokratske snage pokušaju da utiču da nacionalni saveti predlože zaista nezavisnog kandidata“, priča Šabić.
On podseća da čak i ukoliko to ne bude slučaj, narednih meseci ističu mandati trojici članova koji su birani kao predstavnici vladajuće većine, što bi moglo dodatno promeniti odnos snaga.
Za Iru Prodanov Krajišnik izbor devetog člana nije pitanje koje treba da zaustavi rad REM-a.
„Građanima je REM potreban već sada. Predstoje izbori, predstoje izbori za organe javnih servisa i veoma je važno da regulator funkcioniše.“
Mileva Malešić smatra da je mnogo važnije da procedura izbora bude zakonita nego ko će biti izabran.
„Očekujem stručnog i kompetentnog člana, a ne glas za preglasavanje.“
Sličnu poruku šalje i Dubravka Valić Nedeljković.
Ona smatra da bi javnost mnogo korisnije vreme utrošila kada bi insistirala da nacionalni saveti predlože istinski nezavisnu ličnost.
Prvi zadaci: transparentnost, javni servisi i rešavanje starih predmeta
Članovi novog Saveta već imaju listu prioriteta. Valić Nedeljković kaže da je prvi korak izbor predsednika i potpredsednika Saveta, jer bez toga institucija praktično ne može da radi.
Nakon toga trebalo bi doneti novi Statut, budući da je postojeći još iz vremena Republičke radiodifuzne agencije iz 2005. godine. Potrebno je, dodaje, usvojiti i nova pravila za izbor članova upravnih odbora javnih medijskih servisa.
Prodanov Krajišnik dodaje da će insistirati na transparentnosti rada, ravnopravnom tretmanu svih kandidata za organe javnih servisa i brzom rešavanju predmeta koji godinama stoje u fiokama.
Malešić posebno ističe potrebu da REM počne da pokreće pitanja od javnog interesa, da sprečava izbor ljudi bez profesionalnog integriteta u organe javnih servisa i da javnosti omogući uvid u svoj rad, dok Šabić smatra da je osnovni zadatak regulatora da konačno počne da primenjuje zakon jednako prema svima.
Da li će ostavka ponovo biti opcija?
Na pitanje da li bi ponovo podneli ostavke ukoliko procene da ne mogu da spreče nezakonitosti, odgovori nisu potpuno identični, ali su veoma slični.
Šabić kaže da je ostavka legitimno sredstvo ukoliko postane jasno da institucija više ne može da funkcioniše.
Malešić poručuje da od borbe ne odustaje.
„Ako vidimo da su naše borbe bezuspešne, časno je odustati. Ali ostavke imaju smisla tek kada ne postoji ni volja ni mogućnost da se izbori zakonit postupak.“
Prodanov Krajišnik smatra da trenutno nije vreme za razgovor o tome.
„Ako se u nešto upuštam, nisam sklona da unapred najavljujem odustajanje. Hajde prvo da vidimo rezultate“, pojašnjava ona.
Valić Nedeljković dodaje da će odluke donositi zajedno.
„Videćemo šta će konkretne situacije doneti. Ne bih unapred govorila o tome“, dodaje Valić Nedeljković.
Kako odgovaraju na optužbe da daju legitimitet vlasti?
Najveći deo javne polemike poslednjih dana odnosi se na tvrdnje da su povratkom u REM članovi dali legitimitet instituciji koja se suštinski nije promenila.
Šabić smatra da je ta kritika pogrešno postavljena. On podseća da je Evropska komisija i pre njihovog povratka ocenila da je Srbija pokazala konstruktivnost u vezi sa izborom REM-a i predložila otvaranje Klastera 3.
„Priča da ćemo mi otvoriti ili zatvoriti evropski put Srbije jednostavno nije tačna. To nema veze sa nama.“
On smatra apsurdnim tvrdnje da je ulazak u institucije davanje legitimiteta vlasti.
„Najveći legitimitet nekoj vlasti daje višestranački parlament. Ako ljudi koji sede u parlamentu mogu da učestvuju u institucijama, zašto bi bilo sporno da neko pokuša da popravi REM?“, pita Šabić.
Šabić posebno kritikuje kampanju koja je, kako kaže, vođena protiv njega.
„Kada vas i vlast i deo opozicije optužuju gotovo istim rečnikom da ste izdali, uzeli novac ili dali legitimitet režimu, onda to govori više o njima nego o nama.“
Malešić poručuje da REM ne postoji ni zbog vlasti ni zbog opozicije.
„REM postoji zbog građana i njihovog prava na objektivno, profesionalno i nepristrasno informisanje.“
Prodanov Krajišnik smatra da je njihov povratak nastavak dvogodišnje borbe za zakonit REM.
„Ne možete stalno čekati idealne uslove. Nekada morate pokušati da menjate institucije iznutra.“
Poverenje građana moraće da se gradi konkretnim potezima
Svi sagovornici saglasni su da građani već dugo nemaju poverenje u REM, ali smatraju da odgovornost za to ne snosi novi saziv.
„Mi smo već pokazali da smo drugačiji onda kada smo odbili da preuzmemo mandate zbog nezakonitosti“, kaže Ira Prodanov Krajišnik.
Mileva Malešić dodaje da pred novim Savetom stoji težak zadatak da to poverenje vrati.
„Naš posao je da zakon počne da se primenjuje jednako prema svima“, kaže Malešić.
Dubravka Valić Nedeljković smatra da će najbolji odgovor biti potpuna transparentnost rada.
„Naš rad biće potpuno otvoren. Neka građani prate sve što radimo.“
Šabić zaključuje da će konačan sud dati upravo javnost.
„Na nama nije da tražimo poverenje unapred, već da ga zaslužimo svojim radom.“
Na pitanje da li će to biti dovoljno da REM ponovo postane institucija kojoj građani i građanke veruju, odgovor će dati prvi potezi novog saziva u mesecima koji slede.
A.Đ.
