Povodom izjave urednika Informera, saopštili su iz A 11, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je 25. maja 2026. godine izdao upozorenje javnosti,u skladu sa čl. 33. stav 1 tačka 6 Zakona o zabrani diskriminacije u kom navodi da svako krivično delo ima ime i prezime, a ne nacionalnost.
Kako podsećaju iz Inicijative A 11, Vučićević je u programu 24. maja izjavio da „pripadnici romske nacionalne zajednice koji su tamo sa njima u zborovima, blokadama, oni koordiniraju svoje lopovske radnje, kradu bakar tačno tamo gde ovi dolaze pa blokiraju“, nakon čega je tim ove organizacije podneo pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti.
Kako je navedeno u Upozorenju javnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Poverenik Milan Antonijević je istakao da je „nedopustivo čitavu romsku zajednicu dovoditi u vezu sa kriminalom, kvarovima na prugama ili političkim blokadama, jer takve generalizacije produbljuju predrasude, podstiču netrpeljivost i dodatno ugrožavaju ljude koji se već svakodnevno suočavaju sa diskriminacijom.“
Poverenik je izdao upozorenje za javnost a potom doneo i zaključak kojim je obustavljen postupak po pritužbi jer smatra, tvrde iz A 11, da je upozorenjem onemogućeno da se po istoj stvari vodi postupak po pritužbi i eventualno utvrdi postojanje diskriminacije romske nacionalne manjine.
„Smatramo da je ovakva praksa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u nesaglasnosti sa ciljem Zakona o zabrani diskriminacije, jer se njome faktički onemogućava vođenje postupaka pred Poverenikom u slučajevima kada se institucija oglasi i samostalno osudi neki čin za koji proceni da je diskriminatoran“, navodi se na sajtu Inicijative A 11.
Ova organizacija navodi da nije reč o novoj odredbi zakona, ali da ona nije u interesu javnosti jer „u ovim slučajevima zapravo ne dolazi do utvrđenja da li je prekršen Zakon o zabrani diskriminacije, jer je onemogućeno vođenje postupka po pritužbi.“
Kako navode dalje iz A 11, „iako je svrha upozorenja za javnost značajna, ona ne može da zameni vođenje postupka po pritužbi, koji je objektivno snažniji mehanizam, niti bi upozorenja za javnost trebalo široko koristiti u slučajevima u kojima se konkretnom radnjom određenog lica neko diskriminiše – najčešći i tipični slučajevi su upravo oni u kojima se upozorenjima može govoriti o trendovima, a ne konkretni slučajevi koji „imaju ime i prezime“.“
Zbog ove prakse Poverenika, zaključuju iz A11, olakšava se put svim akterima koji imaju da diskriminišu ranjive grupe, jer su svesni da lako mogu biti lišeni odgovornosti za širenje diskriminatornih stavova.
I.P.
