Na Drugoj međunarodnoj konferenciji visokog političkog nivoa o političkom i ekonomskom osnaživanju žena RISE 2026, Tatjana Macura, ministarka u tehničkom mandatu, govorila je prisutnim delegacijama o koracima koji su preduzeti kako bi se osnažio položaj žena na političkoj sceni u Srbiji.
Macura je istakla kako se žene nalaze na najvišim političkim pozicijama, kao i to da čine 37 odsto parlamentaraca u Narodnoj skupštini.
Položaj žena na političkoj sceni u Srbiji zakonski je uokviren Zakonom o rodnoj ravnopravnosti i Zakonom o izboru narodnih poslanika, koji propisuje da žene trebe da budu zastupljene 40 odsto na svakoj izbornoj listi, odnosno da se žene moraju nalaziti na svakih pet mesta na izbornoj listi.
Dok žene koje se trenutno nalaze na najvišim pozicijama tvrde da je situacija sa rodnom ravnopravnošću u Skupštini pozitivna, aktivistkinje, poslanice i borkinje za ženska prava skreću pažnju na diskriminaciju s kojom se susreću žene na našoj političkoj sceni.
Privid moći
Jelena Višnjić, direktorka feminističkog kulturnog centra BeFem, za Mašinu objašnjava kako iako veći broj žena u parlamentu predstavlja pozitivan parametar, žene još uvek nisu na pozicijama gde je najveća koncentracija moći „nisu u pregovaračkim timovima, na čelima ministarstva, nisu uključene u procese raspodjele dobara.“
„Ženske kvote su afirmativna i privremena stimulativna mjera, ali nedovoljna da bi žene ostvarile punu ravnopravnost u okviru svojih stranaka i/ili političkog sistema. Iako danas većina političkih partija ima ženske predstavnice u izvršnim tijelima, njihova realna participacija u procesu donošenja odluka, uticaj i moć su niski,“ zaključila je Višnjić.
Vanredni parlamentarni izbori raspisani za 25. oktobar, prema Biljani Maletin dobar su pokazatelj trenutnog političkog konteksta.
„Imamo 18 listi i samo na jednoj listi je žena nositeljka ili prosto deli tu poziciju. Na svim ostalim na svih 17 ostalih lista je muškarac, nositelj i prvi na listi. Većina partija je zapravo ovu obaveznu zakonsku kvotu ispoštovala kao maksimum.“
S čime se suočavaju političarke u Srbiji?
Anđela Ruvidić iz Zeleno-levog fronta (ZLF) istakla je da kod primene zakona, brojke same po sebi nisu dovoljne već da je važno da žene budu zastupljene na svim nivoima vlasti i u javnom životu, kao i da tada imaju stvarnu mogućnost da utiču na politiku koja se vodi.
„Imamo situaciju da vlast formalno ispunjava kvote, a da istovremeno žene u njenim redovima često služe kao puka potvrda da je zastupljenost obezbeđena,“ kaže Ruvidić i dodaje da neretko gledamo kako političarke pozicije ponavljaju poruke i brane interese jednog muškarca koji je koncentrisao moć u svojim rukama.
Prema mišljenju Ruvidić, suština rodne ravnopravnosti nije da žene samo sede u skupštinskim klupama, već da imaju moć da odlučuju, da budu saslušane i da za svoj politički rad odgovaraju građanima.
Uprkos tome što brojke pokazuju pozitivan rast, stvarno stanje može se proceniti tek kada se situacija sagleda direktno iz poslaničkih klupa. Ruvidić kaže da se žene u politici suočavaju sa različitim oblicima pritisaka, od omalovažavanja i seksističkih uvreda, preko pretnji i zastrašivanja, do pokušaja da se njihov politički rad potpuno marginalizuje. Prema njenom mišljenju, posebno je zabrinjavajuće što se ženama često preti seksualnim nasiljem i silovanjem, kao da je njihovo prisustvo u javnom životu nešto zbog čega moraju da budu kažnjene.
Ruvidić daje primer Tamare Maksić, odbornice ZLF-a u Pančevu i pokrajinska poslanica, koja se suočila sa pokušajem javnog ponižavanja kada je šef odborničke grupe SNS-a došao na sednicu Skupštine grada u majici sa njenim likom i mizoginom porukom.
Ističe da ovde nije reč o izolovanom incidentu, već o dugotrajnim pokušajima zastrašivanja, uznemiravanja i ućutkivanja, a sličan obrazac Ruvidić primećuje i u slučaju odbornice Tatjane Mićić, koja je prijavila da ju je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić fizički napao.
„Ono što povezuje ove slučajeve jeste poruka da žena koja se usudi da bude glasna, da kritikuje vlast i da traži odgovornost može da postane meta ponižavanja i nasilja. Ovo je problem čitavog društva, jer nijedna žena ne bi smela da razmišlja o sopstvenoj bezbednosti zato što se bavi politikom.“
Nasilje kao instrument
Najveći izazov, primećuje Biljana Maletin iz Ženske platforme za razvoj Srbije, jeste porast nasilja, stereotipizacije i mizoginije prema ženama koja je analogna porastu političke krize u zemlji.
Maletin se osvrće na istraživanje iz 2021. godine koje je pokazalo da kako raste autokratija, tako nasilje postaje ne više incident, već vid komunikacije.
„Mi i dalje živimo tu kulturi u kojoj žene moraju da budu savršene da bi bile na bilo kojoj poziciji na kojoj se donose odluke za razliku od muškaraca koji mogu da budu bilo kakvi. Kada smo mi još pre 20-ak godina otvorile temu žena u politici, tad se govorilo o takozvanim kvalitetnim ženama, a kvalitet muškarac apsolutno nije dovođen u pitanje,“ objašnjava Maletin koja navodi kako se žene procenjuju ne samo po tome koliko su dobre političarke, čime se bave i šta rade, već se problematizuje njihov izgled, njihov stil života, način funkcionisanja.
Situacija pri verbalnim okršajima kada postoji politički konflikt, znatno se razlikuje kada su u pitanju muškarci i žene, primećuje Maletin.
Problem instumentalizacije žena u vladajućojoj partiji koji Maletin ističe služi da pokaže kako je druga strana nasilna prema ženama.
Maletin je mišljenja da je ključna promena političkog konteksta i politička kulture.
„U režimu u kojem nema pravne države, ne rade institucije, nema vladavine prava, postoji jedan set pravila za vladajuće i za sve druge. Nema promene dok se ne promeni režim,“ smatra Maletin.
Za nju je ohrabrujuće što u našem društvu postoji svest o tome da je ovo stanje nedopustivo.
„Društvo samo reaguje na situacije nasilja prema aktivistkinjama, studentkinjama, ženama, na nasilje u porodici. Vidi se da je društveno osvojena tema da je nasilje nedopustivo i da žene imaju pravo da jednako budu u svim sferama društva. Problem je što zapravo mi živimo zarobljenu državu koja to stvarno u praksi ne može da se primeni,“ rekla je Maletin.
M.P.
