Kako navode u saopštenju, nakon višemesečnog požara na deponiji u Crvenki, odlaganje otpada prebačeno je u Sivacć, gde sada gori nova deponija. Medicinski radnici ističu da požari na deponijama nisu obični požari, jer raspadanjem otpada nastaje metan koji izaziva dugotrajno tinjajuće sagorevanje, pri čemu se u atmosferu oslobađa veliki broj toksičnih materija.
Posebno upozoravaju da problem nije ograničen samo na zagađenje vazduha i neprijatne mirise. Toksične čestice se nakon kratkog zadržavanja u vazduhu talože u zemljištu i vodi, odakle dospevaju u useve, voće, povrće i proizvode životinjskog porekla, čime postaju deo lanca ishrane.
„Radi se o otrovnim supstancama koje se ne razlažu, već godinama ostaju u zemljištu, a njihovo prisustvo u hrani ne može se uočiti čulima“, navodi se u saopštenju.
Iz Zbora medicinskih radnika naglašavaju da se posledice ovakvih požara prostiru kilometrima oko deponije, ugrožavajući zdravlje velikog broja stanovnika i bezbednost hrane proizvedene na tom području.
Dodaju i da se požari na deponijama ne mogu efikasno ugasiti vodom, zbog čega angažovanje vatrogasnih ekipa smatraju neefikasnim, uz nepotrebno izlaganje vatrogasaca visokim koncentracijama štetnih materija.
Kao jedino trajno rešenje stručnjaci vide zatvaranje i sanaciju postojećih deponija, kao i izgradnju savremenih sanitarnih deponija koje neće predstavljati rizik po zdravlje ljudi.
U saopštenju se kao primer dobre prakse navodi Švedska, gde se gotovo sav otpad reciklira ili koristi za proizvodnju energije. Građani razdvajaju otpad, organski otpad se prerađuje u biogas za javni prevoz i grejanje, dok se nereciklabilni otpad spaljuje u postrojenjima sa naprednim sistemima filtracije, pri čemu se proizvedena toplota koristi za daljinsko grejanje i proizvodnju električne energije.
„Rešenja postoje, ali zahtevaju dugoročnu strategiju, ulaganja, tehnologiju i sistemski pristup“, poručuju medicinski radnici.
Oni ocenjuju da u Srbiji još uvek nema dovoljno konstruktivnih rešenja za upravljanje otpadom, dok se javnost, kako navode, uglavnom aktivira tek kada problem postane vidljiv. Kao primer navode nedavno izlivanje fekalija u atmosferski kanal u Kuli, koje smatraju ozbiljnim epidemiološkim i zdravstvenim rizikom.
Zbor medicinskih radnika Sombora podseća da je pravo na zdravu životnu sredinu jedno od osnovnih ljudskih prava garantovanih Ustavom Republike Srbije i poziva na kontinuirano sprovođenje sistemskih mera za zaštitu vazduha, vode, zemljišta i hrane.
Istovremeno, pružili su podršku građanima Sivca i Crvenke u njihovim zahtevima za hitno rešavanje problema deponija, kao i apelovali na vlasti Zapadnobačkog okruga i nadležne institucije da u najkraćem roku donesu ostvarive planove za adekvatno upravljanje komunalnim otpadom, redovno održavanje postojećih deponija i izgradnju odgovarajuće infrastrukture.
Podsetimo, inicijativa „Mladi Kula“ ranije je saopštila da će se obratiti nadležnim institucijama zbog sumnji u zakonitost merenja kvaliteta vazduha nakon požara na deponiji u Sivcu. Iz ove organizacije naveli su da žele da se utvrdi da li su merenja sprovedena u skladu sa propisima i da li rezultati mogu pouzdano da prikažu stvarni uticaj požara na kvalitet vazduha.
Kako su tada istakli, građani imaju pravo na potpune i transparentne informacije o potencijalnim zdravstvenim rizicima, posebno u situaciji kada deponija danima gori. Zbog toga su najavili obraćanje nadležnim institucijama i zatražili da se preispitaju okolnosti pod kojima je sproveden monitoring kvaliteta vazduha nakon požara.
A.Đ.
