Izbore na biračkom mestu sprovodi birački odbor, koji je odgovoran za poštovanje pravila i procedura.
Iako se članovi biračkih odbora često pogrešno i kolokvijalno nazivaju „kontrolorima”, ta funkcija u izbornom procesu, zapravo, ne postoji.
Vukosava Crnjanski iz Crte kaže za Mašinu da članovi biračkog odbora snose i krivičnu odgovornost za poštovanje zakona u procesu glasanja.
U nadležnosti biračkog odbora je, objasnila jer ranije za Mašinu Vukosava Crnjanski, direktorka Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) da obezbedi tajnost glasanja, održava reda na biralištu, pravilno identifikuje birače u izvodu iz biračkog spiska, rukuje UV lampom i sprejom, sastavlja zapisnik, čuva i isporučuje glasačke listiće u lokalnu izbornu komisiju i sprovede glasanje van biračkog mesta.
Članovi biračkih odbora treba da prate i šta rade drugi članovi biračkih odbora i da reaguju ukoliko se pravila ne poštuju.
Na prethodnim parlamentarnim izborima ukupno je bilo 8.273 biračka mesta u Srbiji, što znači da je potrebno više od 16 hiljada ljudi kako bi jedna izborna lista ‘pokrila’ sva biračka mesta svojim članovima.
Opozicija je do sada uspevala da obezbedi celodnevno prisustvo svojih ljudi u biračkim odborima samo na otprilike trećini biračkih mesta, objasnila je ranije za Mašinu Vukosava Crnjanski.
Šta je razlika između stalnog i proširenog sastava biračkog odbora?
Stalni sastav biračkog odbora ima šest članova – predsednik, zamenik predsednika, dva člana i dva zamenika člana.
Njega imenuje lokalna izborna komisija, na predlog poslaničkih grupa, tako da je sastav biračkog odbora srazmeran zastupljenosti poslaničkih grupa u parlamentu na dan kada su izbori raspisani.
Prošireni sastav, takođe, imenuje lokalna izborna komisija, ali na predlog podnosilaca proglašenih izbornih listi.
Svaka lista koja učestvuje na izborima ima pravo na jednog člana i jednog zamenika člana proširenog sastava, a ukupan broj članova proširenog sastava zavisi od broja izbornih listi koje se kandiduju na izborima.
Iako nije obavezno da članovi biračkog odbora budu na biračkom mestu ceo dan, izborne liste nastoje da u svakom trenutku makar jedna osoba bude prisutna kako bi ispratila proces glasanja i poštovanje procedura.
Osobe koje su deo stalnog ili proširenog sastava ne moraju biti članovi stranke koja ih delegira na tu poziciju.
Šta rade posmatrači?
Studenti ETF-a pišu da će imati svoje ljudi i u posmatračkim misijama, ali i veliki broj ljudi ispred biračkih mesta „u svim ulogama”.
Iako se često članovi biračkih odbora poistovećuju sa posmatračima, organizacija Crta koja od 2016. godine ima svoju posmatračku misiju i na taj način učestvuje u izbornim procesima, naglašava da su to dve razdvojene uloge.
Posmatrači, za razliku od članova biračkih odbora, ne smeju da se mešaju u izborni proces niti da na bilo koji način na njega utiču. Njihov zadatak je da posmatraju šta se na biračkom mestu i oko njega dešava, da beleže i o tome izveštavaju posmatračku misiju.
Dok članovi biračkog odbora treba da intervenišu ukoliko primete neke neregularnosti, posmatrači to ne smeju da rade, čak ni ukoliko ih neko iz biračkog odbora ili od glasača upita za savet, mišljenje ili pomoć.
Posmatrači prate šta rade članovi biračkog odbora, kako se ponašaju glasači, ali i šta se dešava oko biračkog mesta, gde mogu uočiti neke nepravilnosti poput kupovine glaova ili vođenja paralelnih evidencija.
Neke posmatračke misije poput Crte imaju i svoje mobilne timove, koji ne prate proces glasanja na jednom biračkom mestu već obilaze više biračkih mesta i posmatraju dešavanja na njima i oko njih.
Tokom prethodnih lokalnih izbora, mobilne timove su organizovali i studenti i zborovi, kao i neke političke stranke ili aktivističke grupe.
Takvi neformalni mobilni timovi, koji nisu deo zvanične posmatračke misije koja je akreditovana u Republičkoj izbornoj komisiji (RIK), nemaju ovlašćenja da ulaze na biračka mesta, ali mogu da prate dešavanja ispred njih ili, kao što je bilo slučajeva, oko mesta za koja se sumnja da predstavljaju neformalne štabove u kojima se odvijaju nelegalne aktivnosti i izborne neregularnosti poput kupovine glasova.
Demokratska stranka stavlja na raspolaganje studentima svoja mesta u stalnim biračkim odborima
Studenti ETF-a naveli su u objavi na društvenim mrežama da će na narednim izborima imati članove biračkih odbora i u stalnom sastavu na mestima stranaka koje podržavaju studente, na čemu su, kako piše, jako zahvalni.
Jedna od prvih opozicionih stranaka koja je saopštila da neće učestvovati na narednim parlamentarnim izborima, već da će podršku pružiti studentima i listi koju oni predlože, Demokratska stranka (DS) sada za Mašinu potvrđuje da će i mesta koja im pripadaju u stalnom sastavu biračkih odbora ustupiti studentima.
„Demokratska stranka bezuslovno podržava studentski pokret i stavlja mu na raspolaganje sve što ima, zna i može – naše predstavnike i kapacitete u stalnim sastavima biračkih odbora, celokupno izborno iskustvo, organizaciju, infrastrukturu i logistiku”, navodi za Mašinu predsednik DS-a Srđan Milivojević.
On kaže da studenti sami treba da kažu kako će ta saradnja konkretno izgledati, šta im potrebno i šta će se o tome komunicirati u javnosti.
„Mi poštujemo njihovu autonomiju i princip koji su izabrali, jer razumemo da su političke stranke posle 15 godina Vučićeve propagande u očima velikog dela javnosti kompromitovane i da je za smenu ovog režima neophodna jasna, ubedljiva i referendumska pobeda”, navodi Milivojević.
Danas je, smatra, očigledno da je studentski pokret jedina snaga koja može da „okupi većinsku Srbiju i porazi mafijaški režim”.
„To potvrđuju i istraživanja i podrška koju studenti imaju među građanima. Zato je pozicija Demokratske stranke potpuno jasna: puna podrška studentskoj listi i očuvanje referendumske podele „Srbija ili mafija“ jedini su siguran put do promene vlasti”, kaže Milivojević.
Dodaje – posebne kolone, nametanje sporednih tema i učestvovanje u skupštinskim predstavama koje, kako smatra, režimu daju privid legitimiteta, „ne doprinose promenama, već pomažu Vučiću da kupi još vremena na vlasti”.
„To nije pitanje isključivosti, već odgovornosti i svesti o političkom trenutku. Demokratska stranka neće učiniti ništa što može da oslabi studentski pokret, a učiniće sve što studenti procene da može da doprinese zajedničkoj pobedi, vodeći računa da ni na koji način ne ugrozimo autentičnu snagu studentskog pokreta”, zaključuje Milivojević.
Podsećamo, studenti u blokadi više od godinu dana traže raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, nakon što nisu ispunjeni zahtevi studentskih blokada i nije utvrđena odgovornost za smrt 16 osoba prilikom pada nadstrešnica na Železničkoj stanici Novi Sad.
Izbori još nisu raspisani, a vlast najavljuje da bi oni mogli da se održe ove jeseni. Krajnji rok za održavanje parlamentarnih izbora je 2. januar 2028. godine.
D.S.
